Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. /V- Ч/Ч/Ч/ - " ■'&>-" ЛЛЛ/ \ЛЛ' • Ч--Ч/Ч/ • ч/ч.-ч>—/ч/ општински послови Пресушио бунар. По вароган иа и у штампи проносе се гласови, да је један бунар, што се за нов водовод на белим водама копа, пресушио и да је услед тога, затриан. Ови су гласови неистиниги, јер ни један од исконаиих бунара није пресушио, него напротив у сваком има довољно и у изобиљу воде. Да ли ће у неком бунару бити воде пли неће, мислимо да ће најмање зависити од нронесених гласова или од оваког или оиаког тврђења у штампи. Вода се у бунару види и сваки је може слободним оком догледати, само нека се надвири над бунаром. Ми смо се ради наших читалаца извештавали о правоме сгању ствари и сазнали смо, да у бунарима не само да има воде, него да је има и сувише, јер сваки бунар даје за минут 600 кубних метара воде, што је нреко очекивања и преко предвиђене количине. Електрично осветлење. Као што је на. шим чигаоцима познато уговор о електричном освеглењу закључен је и потписан пре два месеца са г. Периклесом Цикосем из Милапа. На основу тога уговора одбор је онштински изабрао сталну надзорну комисију, која ће грађењем и инсталацијом електричног осветлења унрављати, као оно што ради надзорна водоводна комисија при грађењу водовода. У ту комисију изабрати су за чланове: г. г. Та. М. Станојевић, проФ. војене академије, Милан Капетановић проФ. вел. школе, Милутин Ј. Марковић члан касац. суда и за замепике; г. г. Д-ра. Марка Т. Л.ека држ. хемичара и Е. Д. Главинић проФ. вел. школе и одборнике. У уговору закљученом о овоме прелузећу стоји, да предузимач има у року од 2 месеца од дана потписа уговора, огпочеги рад. Овај рок је истекао 3. Октобра 1891 год. када је именована надзорна комисија изашла на лице места и уверила се је да су радови већ отпочеги. 0 овоме је известила и председништво општине београдске овим писмом: Господииу иредседнпку ОПШТИНЕ БЕОГРАС^Е, Госаодине аредседниче ! Част ми је известити вас да је се надзорна комисија за електрично осветлење вароши Београда, на свом првом састанку од 3 ов. месеца конститујисала. изабравши потписанога за свог председника. Истога дана, у 4 сата по подне, сасгали су се чланови надзорне комисије на земљишгу, где се има полићи централа за електрично осветлење, пошто тога дапа истиче двомесечни рок од потписа уговора, у коме је року повластичар дужан отпочети радове око инпалације елекгр. осветлења. Том је приликом комисија констато-

- 256 вала,, да је концесионар зајиста отночео радове око инсталациЈе електр. осветлења за вар. Београд, јер је на самом земљишту нашла две групераденика, од којих је једна ископала осам (8) метара дубок бунар за воду, а друга довршивала четири (4) метра дубоку јаму која има 36 квадр. метара (тридесет и шест) у површини за нолагање темеља димњаку за парне машине. Комисија је у исти мах нашла, да земљишге, на коме ће се подићи централа за елек. осветљ. како величаном тако и положајем потпуно одговара условима, који се траже за грађевине те врсте, па је за то одобрила размену земљишта, коју је учинио иовластичар, заменивши беснлвтио уступљено му земљиште на савској обали, овим на дунавској страни Београда. Ову је замену земљишта комисија одобрила у толико пре што је она извршена на корист општине београдске, пошто је повластичар земљиште на дунавској страни о свом трошку кунио. Извештавајући вас о свему овоме, молим вас Г. Председниче да садржину овога извештаја саопштите и одбору општинском и да примите уверење о мом одличном поштовању. 5. Октобра 1891 годУ Београду. Председник надзорне комисије за елек. освет. вар. Београд Ђ. М. Станојеви^*. Извозна трговина у Београду јДа би се питање о тргов. у Београду регулисало тако, како би одговарали данашњим потребама и приликама, а нарочито извозпој трговини у Београду, одбор је општински изабрао нарочито повереништво, да то питање проучи и одбору поднесе своје мишлење. Поверепиштво је ово довршило свој рад и поднело је одбору овакав предлог: 0ДБ0РУ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ. Комисија, коју је одбор изабрао у сед::ици од 19. Августа т. год. да проучи питање о уређењу наших тргова — пијаца — нарочито оних за извозне артикле, свргаила је свој рад и има част поднети одбору извегатај у следећем: I. Комисија проучавајући питање о бољем уређењу трговипе, парочито са извозним артиклима, нагала је да је неопходно потребно да се ова концентрише на једпо место, и да није растурена, као до сада на неколико мањих трг^ва и по сокацима. Као најподесније место где би се могла извозна трговина у Београду концептрисати јесге онај простор између Параносовог Хана и насипа који води ка жељезничкој станици, који би нростор требало што пре попунити — насути — и калдрмисати. II. Да би се на трговима одржавао ред, какав је потребан и да би се спорови који се при погодбама појаве, што брже решавали, без чега такође не може трговина

БРОЈ 4 3. напредовати, потребно је, да се што пре подигне у Београду берза за земаљске продукте на основу закона о берзама од 3. Новембра 1886 год. како би се но томе закону Јржиш ни спорови раснрављали изборним судом, а тако исто на основу тог закона уредила би се радња посредпичка — сензалска, — која такође знатно утиче на трговшп. III. Како је сада паступила сезоиа најп.ивљег трговања са нзрозиом робом, комисија има част предложити одбору ове нривремене мере за олакшање трговине. које се моту на основу прописа трговачког закона одмах завести н вршити, а то су: 1., Да суд оиштипски одмах нозове сре оне, који на београдским трговима упражњавају посредничку радњу, да поднесу доказе о задобивеном ираву на ту радњу, сходно прописима трговачког закона, па онима, који таква прзва иокажу, да општпески суд изда дозволу на даље уиражњавање ове радње саобразно прописима закона и правила, која ће опшгински суд о томе проиисати. Онима, који су до сада беспрамо посредничку — сепзалску — радњу упражњавали, могао би суд, ако му се обрате и подпесу писмена уверења признатих трговаца, о њиховој подобности и каракгеру, — дати привремену дозволу са назначењем рока, у коме су дужни прибавити сензалско право ио прописима закона. IV. Општинеки суд треба одмах да пропише правила за посреднике — сензале а то може учинити по мишлењу комисије, на основу т. 7. чл. 37. закона о општинама. Та правила треба да обухвате следеће : 1., Да нико несме у Београду упражњавати посредпичку радњу, који за ту није задобио по з ^кону право, а поред тога, није добио дозволу од општипског суда. 2., Да је сваки посредник дужан имати прп себи на тргу дозволу на радњу и показати је оншт. органима, кад му затраже. 3., Да иосредници не смеју ван одре ђених леста и времепа, за земаљске продукте, по другим месшма и сокапима^ сељаке — продавце - предсретати и погодбе закључивати. 4., Да сваки посредник мора водити уредан дневник о свом раду, по прописима тргов. закопа, у који ће заводиги следеће: а., дан, месец и годину; б., Фирму за коју куповину закључује ; в , т>'кући број, име и презиме продавца, број кола и колета, џакова, сандука игд. г., врсга робе и закључена цена. 5., Посредник : ора имати при руци цедуље са Фирмом купца за ког штодбу закључује, са којима ће упућивати продавце робе назначив па њој текући број дневника, број колета и погођену цепу. 6., Да посредници не смеју на трговима реметити ред. Они не смеју продату робу погађати и прекупљивати дајући већу цену. 7., Посредник мора имати код себе сваког дана овлашћење Фирме за коју ради.