Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. раде и остали члановн то незнам, јер ниједног нисам видио. Чини осам ириметбе над зорпику на и он каже : „слабо ме слушају." - Један пут сам нриметио нредузимачу на песак. шго је био помешан са травом, па је у неколико очистио. Но има једна пезгода, која се не може ставити на терет предузимачу а то је односно нлоча, које недаје он него општина и због неких комада који су испудани или окрњени, немогу ништа да говорим, пошто би онда одбацио опшгински материјал и тада ја само скрстим руке и ћутим. Кад је њему онако дала општина на лицу места он није дужан ни да га кључи. Што се песка тиче, гди год сам приметио да се меће недовољно, одмах је попуњено. С тога сам и наговестио да се надзорници одреде из оне улице, гди се калдрма или тротоар правиј, јер они су онде сваки час, а постављени општински одборник само прође па оде. По моме мишљењу најбоље је, да се услови штампају, па чим се прави калдрма да се раздаду општинским повереницима те да знају, колико треба да мете песка, какав камен и тд. Ја сам често долазио на лице места гди се калдрма прави и тражио услове од предузимача и он често пипа по џеповима па и ако нађе оно су поцепани па се ништа не зна. Што се тиче задатка комисије, ја сам за то, да она нази и на средину и на тротоаре, те да предузимачи неизигравају уговор, јер се често после израђене какдрме тешко сазиаје, да ли је по уговору направљена калдрма или није. Јован ПетковиК. Ја би био за то, да цредузимач никако не залива тротоар дотле док комисија не види. Овако она чим мало ураде, одмах залију па не може да се зна да ли је добро саставио плоче. И ја сам био у више комисија и због тога што се залива одмах морао сам често да чепркам те да се уверим. Радоје Ћирковиб. Ја знам, да је досад одређивана комисија за примање калдрме, а не за надзиравање. Раденко ДнагојевиК. И настојатељи који се постављају да пазе, не могу правилно да знају како се ради, јер и они немају преписан уговор. С тога бп то требало дати им, па они чим примете радњу противну уговору, да ре®еришу инжињеру и овај одмах да изда наредбу да се добро ради. Комисија не може све да зва. Ф. Ђасиљевић. Госпидо , не може да буде онако, као што неко напомену да се гротоар тако дуго не залива, јер треба знати да би то било на врло велику штету предузимача јер ако га он не залије удари киша на уђе под камен и искриви га и после би морао све да квари. То неби било право. С тога нека се пази одмах при раду, и што не ваља. исправи. Председник. Да завршимо ову ствар на овоме : да се избере комисија и за надзиравање калдрме и тротоара. У допуну овога ја ћу да вам кажем, да сам једном обуставио рад, и поште је се сам предузимач уверио оп је после добро продужио рад. Дакле чинио сам један корак. Сад одредите лица за надзиравање калдрме и тротоара у „Душановој'' улици. (Чује се : Риста Петровић, Радоје Еирковић и Иикола Р. Поповић, Раденко ДрагојевиК. Гди кошта калдрмисање једне улице 70 и више хиљада, ту

— 278Х/Ч/Ч - у\У\Г~ \/\./\' ——\/\>\/ '—/ Ч/ ./V треба да се одрете техничари, јер ми не можемо знати. Председник. Хоћеге ли да дође и г. Гргур Миленковић инжињер, Нестор каФеџија, Никола Кики и Владислав Ђорђевић (добро). Сад за теразије да се додају комисији још: Јован Јовановић, Никола Јовановић начелник у нензији, Рака Миленковић. У „Вук Караџића улици : Др. Марко Л.еко, Стеван Максимовић, Јања Пашона, Драгомир Радулоаић и Пера Радосављевић трговци. Сад на „Топличином венцу:" Јован Рајковић, Паја Цветковић, Сима Наумовић, Никола 3. Поповић јувелир Пегко Настасијевић и Никола Стаменковић. (Усваја се). Марко Велизарић. Само би молио, да се свима одређеним, у писму саопштио овај избор и назначе услоаи те да се могу управљати. цредседник. Г. Мата је предложио да се услови штампају. То је лепо, али за го треба пара. Но ја ћу гледати, ако су услови велики да се штампају. а иначе да се аутограФише. (Чује се : то може да се шгампа у онштинским новипама). Мата Јовановић. Може се то у писму назначити, јер то не износи много писање — само се каже какав и колико песка и какав камен. Иредоедник. Врло добро. Сад је на реду извештај комисије за укинуће акциза. Требало би прво изнета извештај комисије о трошаринској тариФи, али овде нема ни једног члана комисије, те се то питање сад неможе ни претресати. Чујте дакле извештај комисије о акцизу (Ђока Новаковић прочита), Лаза ДашковиЛ. Ја као члан комисије, нисам ни могао другчије ни да поднесем тај реФерат, пошто знам, да је та класа људи највише оптерећена. Одбор само може им помоћи. Гледали смо да попунимо с грошарином, па и то нисмо могли с тога, што је сама злада узела себи то право. С тога би молио одбор, да се за 1892 год. у овоме учине олекшице, а то у томе да се допесе одлука, да се акциз за 1892 г. укине и преко владе умоли да се и закоеом осигура. Мијајло ЈашсовиК. Ми смо господо имали и пре комисију, па је и сам г. Пашић хтео да укине , али пошто је то законом постављено неможе се другче, него опет законом да се и укине. Зар смо ми најгори људи. Од пандура па на више све ударило иа каФеџије — а неће да забране ликерџијама и другим да продају нића. С тога сам да се ова радња механџијска заштити од акциза.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ. Општина Београдска издаваће путем јавне лицитације следећа непокретна добра, набавке и разна права, и то: 5. Новембра. Подрум испод мушке основне школе код саборне цркве, згодан за бакале, каФеџије и трговце. Оова лицитација држаће се у рачуноводству суда општ. вар. Београда

БРОЈ 46. Услови ове лицитације могу се видети у рачуноводству до дана лицитације, а и на дан овај. 12. Новембра. Оправка опшгинских возова, и то : коларски, ковачко-шлосерски, сарачко Фарбарски и поткивачки посао, сваки поособ. Кауција полаже се за: коларски посао 150 динара, за ковачки-шлосерски 200 динара, за сарачко-Фарбарски 200 динара, за поткивачки 100 динара ако је српски гра ђанин, а страни поданик полаже дуплу кауцију. 15. Новембра Право за изпошење ђубрета из свију квартова, закуп се даје за три годипе. Кауција полаже се за сваки кварт 300 дипара, ако је сриски грађанин а страни поданик. полаже 600 динара. 19. Новембри. Цубок од говеђих месарница. Кауцију полажу српски грађани 3000 динара, а страни поданици 6000 динара. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству Суда општине вар. Београда, у означене дане од 8—12 пре, и од 2—3 сати после подне. 22. Новембра. Набавка 13.000 кила зоби потребно за коње чете пожарне и 11.500 кила јечма. Кауцију положу српски грађани за јечам 350 а за зоб 275 динара Страни поданици полажу дуплу кауцију. Храна прима се сва одмах, и плаћа се чим одбор лицитацију одобри, а најдаље до 1. Јануара 1892. год. Лицитација ће се држати за набавку ове хране пред гостионицом „Босеом' 1 на малој цијаци. Услови за све ове лицитације могу се видети пре а и на дан лицитације. Из рачуноводства суда општ. вар. Београда 21 Августа 1891 год ОБр. 12.903

КЊИЖ5ЕВНИ ОГЛАС

Изашле су из шгампе књиге: „Облици својине у нашој историји средњега века, од Владислава Рибникара, и „Бијографија и државничка радња Вука БранковиЂа и Милоша ОбилиЂа" од Ж. М. РомановиКа. Цена је свакој један динар. Обе су ове књиге награђене од општ. Београдске видовданском наградом према оцени академског савета Велике Школе као ваљене и корисне књиге. Штамнане су о трошку општиие Београдске и могу се добити у свима књижарама. Зборник царинарнице Београдске. Управа Београдске Царинарнице штампала је и другу књигу својега Зборника. У овој књизи штампана су сва њезина правила, упутства и наређења, почевши од 16-ог Фебруара 1391-е, па до 21-ог јула 1891-е године.