Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. јарак ископао који ееће много ко;;:тати. Све би го могао и сам председник наредити да се изврши, Председник. Оба ова предлога ја примам и паредићу одмах извршење. Љуба Јовановић. Ја би модио да се направи калдрма и на палилулској пијаци. Предссдник. Оскудица је у радној снази. Чим се го лобије наредићу одмах да се носао одпочне. Ђока ПоваковиК. Да се не бн мислило да је оиај пут шго води жељезници само пешачки, а не и колски, напомињем да онде врло много и кола иролазе те би за.то требало и колски пут направити. Председник. Добро. Нанравиће се и колска калдрма. Филиа Васиљевић. Више пута многи се туже што је онај пут у вишњичкој улици закрчен. Треба једном да се отвори. Ту је је метут камен и осгали матери.јал а нзшта се ве прави. Костп Гљавинић. Г. председник нагласио.је да је оскудица у радној снази. II кад он то каже треба се ослонити на њега и чим добије раденике одпочеће се. Председник. Дозволте ми да кажем неко.шко речи. Захгев је тај сасвим оправдан и нут је доиста закрчен. Ја сам ишо тамо и видио сам и доиста треба се постарати да се што пре сврши, — али као што је и г. Главипић напомеауо оскудица је у радиој снази к чим се снага појави ја ћу одмах да је употребим. (Чује се: да се држи лицитација) Ми можемо дати нашим предузимачима, али се опет пеће ништа моћи учинити Коста Б. Мијајлови/г. За тај пут заиста је нужно да се онрази јер и из санитетског гледишта ђубре треба опуда износити и ако се неоирави не може се нечистоћа износити па карабурму. Лаза ДашковиК. Макар иосули шљунак само да се може ироћи. Јооан НтковиК Па докле.да се еасипа. (до карабурме) Добро, али треба ирво сељаци да наспу до тога пута, јер ако се не нагерају они неће самц. Председнш. Наша је дужност у нашем атару да је добро, а тамо у њином нека сами насипају. филиа ВасиљевиИ. Ја сам госи. председниче раније овде у одбору доставио како је један опшгинсви орган продавао бусење, о томе сам доцније еитао г. Карапешића шта је урађено, а оп осгао дужан да ће одговориги. Вама је господо познаго да смо ми одобрили кредит од 40 хиљ. динара за украс калимегдана. Баштован је продао по дин. око 80 кола бусења, које је требало на калимегдан употребити. Опај шго мије доставио, тај је истеран, и неко време је ту изашло као да је кмет то одобрио. Молим предсесника да то извиди и одбору реФерише. Нредседник. Добро. Учинићу шга греба. Сол.омон Азријел. Шла би са вишњичким цутем? Председник. И то узимам на се кад се рвдна снага појави. Љуба ЈовановиК. Нишга боље него да се да на лицитацију. ја имам једног човека, који ће примиги па себе. Нредседник. Добро Држаћемо лицигацију. Усваја ли то одбор? (Усваја) Љуба ЈовановиК. Вишњички пут предлажем да се направи до карабурме.

— 238 Председник. Усваја ли одбор само до карабурме? (усваја) Сад имам да вас известим, да је 7. прошлог месеца држана лнцитација за изношење ђубрата из врачарског кварта и нико се није јавио. Но кад се овапо стање појавило, онда је дао понуду некакав Петар Јевремовић извршитељ општ. оуда да он врши то и дао је на име кауције један државни лоз. (Прочгтз нонуду) какв се ни-ко није јавио сем овога једног, а то је као и ниједан. људи су долазили и нитали шта да раде, па сам им казао, нек дају приватнима да износе. Сад шта ћемо са овом понудом ? Коста ГлавиниИ. Ја би нримио ту новуду, али прво нека тај понуђач да оставку на звање извршитеља. Филиа ВасиљевиК. Ја сам за то да се држи друга лицигација и то пред ка<х>аном Дазаревића па марвеном тргу јер ту има људи који ће се нримити посла, а ово нису ни знали. Председник. Пристаје ли одбор на овај предлог? (Пристаје) Друго имам да вам саопштим другу једну потребу: Ви знате да је при извршном одељку општ. суда било деФицита, који је учињеп од X. Живковића и још неких извршилаца. Врло често имам певољу од грађана, који долазе и траже своје еаре. Незнвм шта ћу да одговорим људима За ово се јавило ваљда 150 људи и г. Јоца Илић : жали ми се сваки дан и тражи унутсгво. С гога еодносим предлог и предлажем да одредиге једну суму из које ће се то исплаћивати — тај кредит нек буде за сад 3 — 4 хиљ. динара. К. Глатнић. Ја мислим да је општина одговорна за своје чиновнике а она нека се равња с њима како зна. С тога треба одобрити овај кредит. К. Б. МијаиловиК. Кад је опшгипски чиповник учинио штету, дужна је општина да за њега плаш штету иа ма колика била. Председник. Усвајате ли све ово? (усвајамо. Дакле 4000 дипара? (јесте) Мата ЈовановиК. Ја сам хтео овом приликом да упитам председништво да ли је ово осигурапо код оних који су штету учинили или код председника који су у то време били. Ја бих молио да га ствар не засгари наспрам оних који су у обавези према општини. Ми ово морамо да дамо или треба да се носгарамо да и накнаду добијемо од одговорпнх или од оних који своје дужпости контролисања пису извршили. Милутин Марковић. Ја мислим да ни једну исплату не треба извршити док се на основу акта пе прибави мишљење право>'раниоца с тим условом да се после од одговорних фажи одма накнада шгете. Председник Усваја ли одбор ово мишљење? (усваја) Милутин Марковић. Оио што је папоменуо г. Мага врло је важпо јер су Хаџи Живковић и други осуђени, али општина има за њих да плати око 40000 дипара па сад треба ,)а се зна да ли је се тражџдо обезбеђење за досућену тражбину у њиховој имовипи као и код опих који су гребали њихов рад конгролисати а го нису чинили Мислим да је ово пигање важно и да га треба ставиги на дневни ред, но пре тога ваља да се сазна: да ли је општин-

ВРОЈ 48. ски нравозаступник чинио какав корак по овоме код суда и има ли шта и колико од кога да се наплати или нема ? И кад се то утврди па се нађе да они немају ништа из чега би се накнадила општина за досуђену тражбину онда тек долазе на одговор они други који су их били дужни контролисати. Ово нису мале ствари но крупне и важне о којим ваља водити пајоз(жљнијег рачуна. Најбоље би било да опшгински правозаступнив напише што пре и што тачнији реФерат по тим пресудама судским из вога би се видело све што је потребно вао и то шта греба урадиги ако већ није што урађено. Председник. Таво ће се и записати и тражити реФерат здвокага општинског. Сад даље : Држана је лицитација о давању под закуп другот кпјоска на калимегдану и нико се пије јавио. Шта ћемо сад? (Да председпиштво да ио погодби Милутин Марковић. Онај закупац који је се јавио за први кијоск, допео је тамо пеки стари намештај који изгледа смешае према ономе што смо ми тамо наместили и потрошили. Ово нетреба дозволити. К. ГлавиниК. Ова је иримедба умесеа, али за сад не може да буде друкчије. Овај је киоск издат само за неки месец. Али до годиие кад се буде давао на годипу надве под закун онда треба оппггива да узме п астале и столкце и све сама из свого кредита па да да киоск с тим једиком оиоме који бољу цену понуди пошто нико нема рачуна да набави астале и столице па да се њцма служи ту само који месец или и годину. (тако је) .Даље, господо, ми видимо да се тешко састајемо и ја би учинио предлог да се тако рећи закључе седнице одборске до половине Августа и да овластимо председништво и суд да најнужније издатке наређује па ^емо ми то накнадпо одобрити. Соломон Азријел. Ја се не слажем с пр длогом г. Главинића јер по послу који има општина требало би готово да се сваки данЈседнице држе, него ја бих предложио, да се седнице место понедељником држе педељом од 8 — 12 сати пре нодне Тада нема нико посла и сваки ће доћи. А. ОдавиК. Ја пе могу да се сложим ни са Главинићем пи са Соломоном. Има ту таввих етвари које чекају одборско ,решење као неопходно. Па рад педељом не пристајем пего само бих желео да не буде ванредпа седница него да долазимо само понедљником и то тачно у 6 саги Прсдседчик. Да свршимо неве хитиије ствари па да се и стрпимо до понедељника. Као што сам вам раније саопштио г. Министар грађевипа упутио нам је акт којим тражи да оправимо зграду трговачког суда сами па да половину учињеног грошка гражимо од округа подунавског. Усвајате ли да се тако уради? Милутин МарковиК. Има неких закона о томе и мепи се чини да ми Министрову наредбу нисмо дужни извршиги. Мислим да би најбоље било да министарство грађевина учини оправке на да поднесе рачуне на исплату општини и округу подунавсвом Аазар ДашковиК. Од дућапа зграде грговачког суда прима око 600 дкнара. кирије држава. И кад она прима кирију, он-