Београдске општинске новине

ГОДИНА IX САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИИЕ БЕОГРАДСКЕ (ИО СТЕНОГРАФСКИМ БЕЛЕШКАМА.) држан 22. Јула 1891. год. Почетак у 6 часова по нодне. Председавао председник г. М. Маринковић ЈЈредседник. Састанак је отворен. Изволте чути занисник орошлог састанка. (Секретар прочита.) Има ли ко да примети шта на заниснив? Еоста ГлавиниИ. Ја нисам био у прошлој седпици, али из протокола видим да је условљено да предузимач мора поставити по 40 кв. метара плоча. Јесу ли те плоче топчидерске или пиротс:;е ? — је ли оп дужан да толико постави дпевно ? председник. Ја сам нромеиио услове и ако је инжињер ставио но 40 кв. метра и од пиротских и од топчидерских плоча. Ја сам тражио да буде по 60 и го за сваку улицу. Он је нристао за тротоар од пиротских плоча по 60, а од топчидерских није. И тако је на томе остало. (Главинић Добро). Мата Јовановић. Ја сам читао те услове. па не видим кад мора предузимач да почне, а кад да сврши посао. Молио би председника да ми објасни, и ако нема стављено да се и то стави. Ј1редседник. Њему је одређено да ради само радним даном. За остало не могу објасннти док не видим услове. Не могу да примим одтоворност за доброту услова с тога, што ми је ипжењер ноднео исте на нотпис онога дапа кад је требало да буде лпцитација. Потписујући исте ја сам учинио неке приметбе. Мислио сам да задржим лицитацију, али кад сам видио да је нужно ја сам потписао, Да ли је баш ово што г. Мата спомиње ушло то не могу да знам. (Косга Главинић чита услове и вели с/гављено је то у истима.) Љуба Јовановић. Ја сам јуче разговарао са тим нредузимачем. Ту је био и инжињер Смедеревац, Он је казао одмах да почне улицу Обреновачку, а ја сам молио да прво почне Которску. Председиић. Сад се довршује грочанска улица и тај ће нредузимач моћи одмах да предузме овај рад. (Јоломон Азријел. За ову которску улицу не може се рад одмах одпочети јер иије рег}лација шжршена а кућа Думина је у спору и извесно ће пасти ако се откопа. (Чује се. Пајпре о протоколу да свршимо.) Председник Има ли ко шта па ирото .ол да нримети ? (Нема.) Усваја ли одбор ? (Усваја ) Сад молим вас да ми одобрите накнадно она решења из нрошле седнице и то: оправку школа, тротоар у обреновој и которској улици Шелингу — и односно мерине. (Усваја се.) Оно односно Шелинга и комнаније износим по други пут на решење с тога што пије био довољан број одборника, Одбор га сад може и преиначити ако хоће. (Чује се : да се наплати такса у нола.) Коста ГлавиниА. Господо. Овде се очигледно штете општински интереси. Предузимач пије знао, да пеће плаћати мерину, иа, је и цену према томе одређивао. То ће и У Другој прилици чинити, урачупав па то више но што би платио, с тога му то треба у напред казати те да мерину не ставља у рачун. Илија ЦветановиИ. Ако учинимо олак-

— 249 ч/ — 1-Ч/Ч</'ч.' \АА,' * N/N/4/* \/\/\/ -\/\/ч.' Ч/Ч/\/^ \/\^\/ "'\/\/\/ ~^/Ч шицу овоме, онда треба и онима што носе камен и песак да не плаћају ђерам. С тога сам да нлати половину таксе. Никола Р. Поаовић. Овај разлог што је изнео г. Главинић такве је природе, да о њему треба водити строго рачуна. Но у овој прилици стоји овај против разлог. Кад се давала лицитација онда у уговору није стављено плаћали каитарију или не и ми сад не знамо да ли је оп ову урачунао и ако га ослободимо значи да му дајемо једну суму новаца. С тога нека се у будуће и то зна, па да цееа буде јевтинија. Марко Велизарип. Ако га ослободимо од половипе плаћања он ће с тим бити задовољап јер не плаћа ђерам и тим ће плаћати онолико, колико плаћају они што носе камен и песак на колима. Мата ЈовановиА Мислио сам да више не говорим о овом нитању, али опет морам да говорим о ономе, што сам и у прошлој седници говорио. Г. Председник није хтео да прочита један члан н то члан 4. у коме се каже : оио што се продаје на литар и кнло подг лежи плаћању мерине. Камен и песак и овима подобне сгвари не мере се на кило и литар и по томе не подлеже мерини и ово паплаћивање са свим је незаконо. По тарич>и нема нигде казаво да се паплаћује по кубпом метру, него стојћ само на „кило" и „ли'''ар" и кад ви хоћете да наплаћујете онда морате наплатити на кило и литар па било ио 5 пара или 10 од киле и литра. Гди је могао човек рачунахи да се камен мери на кантару. По томе не може се ни замислити, да је нредузимач у рачуну и то урачунао. С тога сам опет да ништа не плаћа, а и ви ћете се сами уверити кад прочитате 4 тачку закона. Лредседник. Ја морам да се оградим од овога говора г. Матиног као да нисам хтео да поменем закон ко.и је он навео. Ви сви знате да сам ја допосио овде тај закон и читао га. Сад што је одбор усвојио том приликом моје а не г. Матино гледиште, то није мој грех због кога би г. Мата имао да ми пребацује. У осталом баш ако се хоће да у спорењу око једне ствари да иде до крајних граница опда се може тврдити да се и килограм и з, прзмина сведе на једну јединицу кубпу из које су постале. Али тако далеко не треба ићи и ја вас молим да се задржимо на томе како је у закону речепо. У њелу се каже на тежину и запремину — и кад се зна да се и камен мери запре мином, онда је ствар чиста и јаспа. Милутин Марковић. Кад се већ о томе на ново води реч, о чему је говорепо прошлог састанка, онда нека ми је дозвољено да по!сетим г. г. одборнике, да је г. Мата казао: да се мерина у опште не треба наплаћивати, међу тим ми смо читали чл. 5. закона по коме се она паплаћује на угаљ, на земљу. па сламу, а у то се може уврстити^и овај камен, и ако у закопу није изриком поменут. Кад се већ нагглаћује на земљу, мора се и па камен пошто нема и не може бити разлога са кога се неби на камен мерина наплаћивала. 0 овоме да учипимо и какво уноређење, Слама се доноси овде и на њу се плаћа мерина. Њена је вредиосг врло мала и ако би се шта ослобађало мерипе, то би се слама ослободила. Међу тим камен већ представља већу вредносг. Узмите само за пример спомепнке по београдском гробљу. Они коштају продавца

БРОЈ 5о. по 20—30 дуката а он их продаје по 200 до 300 дуката па и 500 и зар није право да, и они нлате мерипу ? Доиста у сравњењу са сламом са свим је право и ја мислим д^ се има и наплаћивати. Нико не би могао доказати да је законодавац хтео да ослободи камен а да земљу и сламу и друге предмете незнагне вредности онтерети и са тога мислим да треба ову сгвар свршити тако да се мерина наплаћује. Раденко ДраговиК. Предузимач овај знао је какве су државне и опшгинске дажбине и није се томе одупирао на што сад да му чинимо по вољи / Ваљда да више ћари. Коме је криво то, нека тражи да се ослободи али одма при почетку лицитације а не сад. За то ја мислим да о томе не треба говорити толико. Мата ЈовановиК. Кад г. Милутин сравњује сламу и камен, онда да му помогнем у рачуну и да кажем да 1000 кила сламе вреди 30 дин. и кад се наплаћује динар на 100 кила, онда се плаћа 10 дин. или 3 од °| 0 а камен кошта 6 дин. 1000 кила а мерина иола динара што чини 15 °|ј 0 Соломон Азријел. Ја сам ономад гласао да се не ослободи, али сам сад да се ослободи, јер сам чуо да се и други ослобођавају мерипе, као лаФеранти плоча пиротских и други. К. Главинић. Оно што је Одбор већ решио нека и остане, а ја велим да општина треба у будуће да учини олакшице предузимачима, јер ће јој они рачунати мање цене. Председнш. Нема више јављечих говорника. Стављам на гласање, ко је за то да се ослободи са свим, гласаће против, а ко је за то да се наплаћује половина, гласаће за. (После гласања.) Гласало је за половину мерине 12, против 4 — дакле усвојено да се наплаћује половина Е. ГлавиниК. С. Азријел помену да предузимачи плоча пиротских не плаћају мерину. Ја бих молио председништво да извиди : стоји ли то у истини и по коме праву ? Председник. Мени је нешто познато по овоме и то ће бити можда узрок те предузимачи ниротских плоча нису плаћали мерину. Она су плоче упућивали на адресу општине београдске па су онда они примали авизу и разпосили плоче по улицама где је одређено. Ваљада им због тога није ништа наплаћивано. Но ја ћу извидети како стоји ствар па ћу вас известити. Ф. Васиљевић. Ваља сазнати колико су довезли па да им се при плаћању толико одузме на име мерипе. Иредседник. Дакле ја иримам то да извидим. Сад чујте молбе за увер^ња. (Секретар чита) Васа Поповић бив. трговвц тражи уверење о стању имовном (сирома). Управа болпице за душ. болести пига о стању Јанаћка Хаџи Фичо (да суд сазна и јави Ј Дим. Станимировић радпик Фабрике о имов. стању (суду). Милева Татаровић да не може да плаћа таксе (суду). Милева Даниловић, Персида Мпкић, Александра П. Ђорђевић, Христина Мијаиловић — све да не могу да плаћају судске таксе и да се суд извести.