Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. што је више пута иозиват како општим позивом таво и посебпим писмима па ипак не долази, а сад још више то тврди ово његово посмо гди он каже да је дао ово мшнљење више као грађанин. Као одборншг пав он би одговарао за своје мишљење, а као грађапин не одговара. С тога сам ја да се реши, да се то његово иишљење узме као саветујући глас, и да се не прочита као граЦнина мишлење већ као одборника К. ГлавипиК. Молим вас господо да не трошимо време у залуд. Баш и кад би био просто грађанин ипак треба да прочитамо, те да нам се не каже, да јшсмо хтсли да читамо за инат. Што се тиче питања да ли је он одборник или није, ја овако мислим, да је сваки од нас одборник док му се не уважи оставка и потоме и г Марко је одборпик, и ако треба да га казните за то што не долаи, да казните. Ђ. СтанојевиИ. Ја господо у име комисиј0 сматрам за нужно да кажем, да ми пристзјемо да се нрочита, нарочито и с тога, што оно дола.м од човека који се сматра као компетентан за оваке ствари. Дакле да прочитамо. (Чита) Мени је веома жао, што г. Марко .1еко није овде п^исутан, ,'е да се не каже да ми за то не може одговорити на моје нриметбе јер није овде. И не задржавајуКп се код сентименталних узвика г. Леке, у којима вели да га је „изненадила смелост којом се један, за општину тако шгетан угочор подноси" ја ћу одма да нређем на опште приме1бе г. Марвове па ћу носле одговорити на сваки члап посебице. Г. Марко је у начелу противан уговору парочито с тога што су повластичару дата много већа нрава по шго су стечајем била објављена. И за то он наводи са^о два нримера. 1) „У сгечају је, вели, одређепо да моторна снага за' произвођење електр. струје има да будединамомашинамаа снагада је снаге водепе паре". Ууговору се допушта да га снага може бити или снага водене наре или ма каква друга природна снага и тако даље. Непријатно ми је што морам г. Марку да приметим да динамо машине нису моторна спага него је оно моторна снага која те машине кре^е а то је водена пара а динамо . машине служе само за произвођење струје. Ако г. Марко још једном прочита конкурс видиће да је побркао појам „динамо машина" и „моторне снаге'-. У конкурсу је речено да моторна снага буде водена пара за го, да би сви конкуренти имали исту основицу за израду својих нројеката, и што ће та сада водена пара и бпти главна могорна спага. А што смо дозволили у једном уговору, који ке вредети 41 годину да се осим водене паре може употребити и каква друга природна снага, то је само с тога, шго нисмо хтели сабе обвезати да за смх 40 година добијамо сгрују само из водене иаре и ако се она може бити може и лакше и јевтиније добити на неви други начин. Кад би сада у уговору узели само водену пару као моторну снагу то би било као кад би пеко пре 20 год. нравио овај уговор на казао да се струја мора добијати само нз Бупзенових елемената; он сада поред свију папредака електротехнике не би могао употребити никакав савршенији начин за до-

- 251 А V \/\ У\АЧ/*\_.; /\>\/\ /ЧА/Ч ..У\,''\^к . >\ бијање струје. И баш еа то што знамо како се проналасци електро-технике врло брзо нижу један за другим баш за то смо себи оставили одушке да се наша инсталација усавршава онако како се буде дошло до потпунијих и савршенијих начпна за произвођење елект. струје. Јер ја несмем да се обвежем да ће водена пара за свих 40 годипа остати најбоља моторна снага. Г. Марко се боји, да ће та друга ириродна снага бнти много јевтина од водене паре а то иде само у корист повластичару. Кад г. Марко не би терао оиозицију само ради опозиције, он би видео и чл. 48 уговора у коме се каже: ако би у току тра јања иов )астице повим научним открићима нроизвођзње било ел. струје, било елект светлости постало знахно јевтиније ао што је сад, новласгичар је дужан да цене ел. енергије употребљене ма на коју цељ, сразмерно обори. Ја држим да боље нисмо могли и дозволиги усавршавање паше инсталације и задржаги себи цраво да се и ми тим усавршавањем корисгимо. 2. Г. Марко налази такође једно одступање од конкурса што смо тамо казало да се ,дозвољава да спроводници буду ваздушни свуда где је то технички могуће", а у уговору смо просто казали да „спроводпици могу бити ваздушни и подземни Ја пе увиђам разлику и ^међу та два става; јер :«о је иозван да каже је ли технички молуће или не могуће спровести негде ваздушну жицу ако пе сам повластичар? Ако он налази за себе интереса да некуда носгави ваздушни спроводпик он ће рећи да му је то технички могуће па ће га и носгавити. 3. Г. Марко вели да би општина добила повољније услове да је у конкурсу објазила да ће дати ираво на произвођење ел. струје за осветлење и ,сваку другу потребу". Ја држим да су то знали сви конкуренги да се струја не ће трошити само на осветлење него и на друге потребе јер у конкурсу има овакав један члан, који је г. Марко сигурно хотаимице предвидео: „концесиоиар је ^ужан имаги електричне струје на распсложењу у свако доба дана и поћи и то не само за осветлење него и за „сваку другу индустријску употребу", У уговору је изостављена само реч «индустријску" употребу с тога, што ако би на пр. тражили струје за један вентилатор или нешто на то налик, повластичар би могао рећи да та употреба струје није индустријска и да нам неда струју ио цени која је утврђена овим уговором. Ми смо само уговором проширили своје право, а нисмо нишга више дали но што је у копкурсу обећапе ,,Ово је вели, г. Марко довољно, а да друге, такође врло велике мане овога уговора и не спомиње те да се овај уговор у начелу не прими." Знајући да г. Марко није баш тако штедљив ни са малим, а камо ли са врло великим" манама овога уговора, ја се чудим да он није, и те ,,врло велике мане" 01 ога уговора споменуо Ово је одговор на онште примедбе г. Маркове а што се тиче специјалних примедаба, ја ћу их споменути кад будемо о тим члановима говорили. Председник. Чули сте одвојено мишљење г. Марково, које је он исказао још онда кад је овде био говор у начелу. То је он сад и писмено поднео, Чули сте и објаснење г. Ђокино, које значи мишљење већиие и које је изражено У уговору.

БРОЈ 51 Раденко Драгојеви%. Слушао сам односно гих спроводника цеви подземних и ваздушних и не знам каво ће се то упогребити. Ђ. СтанојевиИ. 0 томе сада не може биги говора, кад смо ми у конкурсу тражили ваздушно снровођење (као јевтиње). Сад би морали све даупиштимо и нов конкурс да одређујемо, и то би отишло далеко. Но међутим ми се вемамо чега плашити, јер има у уговору једна тачка, која вели ако се вазд. снровођење покаже непрактично или ако би се каква штета десила по. властичар је дужан да га подземним замееиЛредседник. Усвајали одбор мишљење већине у начелу ? (Усваја). Сад чујте да читамо редом члан по члан. Ђ. СтанојеваК. чита заглавље уговора које гласи: Овде треба у заглављу додати и име концесионара г. Периклеса ит.д.) Усваја се. Сад долази даље текст уговора. Члап 1. (чита)* Овде има приметба, г. Марка Лека којом тражи, да се избришу речи: .,и његовом атару". Напред сте чули разлоге зашто он то тражи. К. ГлавиниК. Ја нисам имао довољпо времепа да скроз проучим уговор па би желио да знам: да ли је осигурано нраво приватнима да могу за своју приватну упогребу, нроизводити еле трицитет? Ђ. СтпнојевиЛ Јесте. Концесионар има нрава да само за своје абонс нте даје освет љење а евави иојединац сме за себе и своме трошку израђивати и употребљават и осветлење како хоће. К. ГлавиниИ. И другс аешто. Ја разумем да је концесионар дужан да производи електрицитет за потребе Београда и агара његовог али незнам да ли он има . једини право да производи електрицитет и даје елекгр. осветлење. Ђ. Станојввиб Ако му се тражи он ће га давати свакоме али не мора га он једини сирављаги но и други, само га ови не смеју и цридавати. Он, да ле, нема монопола. Би водите из уговор да он лиФерује ствари само абонентима а ви у својим кућама можете имати петролеум или шта хоћете за осветлење. Али друго аредузеЛе као што је његово не може постојати. К. Главинић. Да концесионар случајно овај члан не разуме тако да општина пе може у атару ваи рејона београдског да осветли улице другом каквом светлости већ да мора употребити олектрицитет? Ђ. Станојевић. То се разуме тако, да оно што вреди за Београд, вреди и за његов атар, и као год што Београд не може унотребити осветљење од другога концесионара, не може ни атар. У осталом и односно трамваја стављен је еличан услов. И он се даје за Београд и атар. К. ГлавинпИ. Ствар је у овоме. Концесионар тражи извесап број ламапа на на извесној дужини сироводника. И сад може се десити да нама не треба толики број ламии колики мора да буде по условима и онда би значило да ван Београда не може бити осветљена ако не би смо узели ово са овим условима. Ђ. СтанојевиИ. Што се тиче овога броја лампи, он Је сведен на минимум. Општина ако што хоће да осветли, она је дужиа да ) Угопор јо у целшш рапије оштамиан. Ур,