Београдске општинске новине

ГОДИНА IX X/ \/Ч/\..- \^>./\/ — а~ч/Ч/Ч< N/N/N/1 ТЛЛЛ^ \А/\/ —Ч^\\/\ , ма томе узео нод кирију на три годиие горњи бој куће браће Крстића у кнез Михајиловој улици са 14 оделења а за месечну кирију од четири стотине динара на моли одбор, да ово одобри. По саслушању овога одбор је одобрио у свему ову иогодбу председииаа општине с тим, да се вшпвк месечне клрије у двадесет и иет динара псплаћује из партије ^буџетом одређене за неаредвиђене трошкове до краја 1891. год. а за будуће да се у буџет унесе издатак од четири стотине динара месечно на име кприје за варошки суд. III. Председник у тајиој седнпцц одборској извештава одбор о постигнутом споразуму учањеном са Народном Ванком Краљевнне Србије односпо нове принремене позајмице до једнога мплијуна. дипара а према решењу одборском од 15 Окгобра 1891. год. Абр. 2774. По саелушању овога нзвештаја ц по прочитању ппсма Народне Бапке Абр. 3005 у коме су изложене погодбе под којим Банка даје општинн ову прнвремену позајмицу — одбор је одобрио у свему овај споразум п решио, да се под пзложеним погодбама општина привремено задуаи са два милиона динара код прпвилеговане Народне Банке краљевине Србнје с тпм, да се раније учињена привремена позајмица од једпог милијуна дин код београдске задруге за међусобно ном. и штедњу препесе на Народну Ванку и тако дуг општииски ког Зрдруге исплатп. општински послови Пожар. 9. о м. десио се пожар на првом спрату ка$ане „беле лађе" на Дорћолу и на вући у Јовановој улици бр. 44. Пожарници су опшгински са пожарним справр,ма одмах одјурили и пожаре без велиие гатете угасили. Истога дана јави стражар са куле, да гори дом сиротне деце на Врачару. Кад су аожарници таио сгигли, уверили се. да је Управа дома заиалила неве сгвари носгељне, да би сиречала шарење заразне боаести, а да дом није ни у каввој опасности.

»Немој, да говориш тако, Ррзо!" повиче Бруно уилашено. ,Те тиоје речи тако су хладне, као да пе иду са твоје душе, а твој поглед тако оштар да ме скроз просеца. Шта се то тако страшно догодило од синоћ, ,да си се за неколико сати тако променула? Да нисп поиустпда наваљпвању твога брата? „Наваљивању мога брата?" гњевно викне девојка. ,,Да се удаш за његовог другара, за оног безобразног младића?" ,Да се за њега удам? Пре би у Рајну скочпла иего то урадила". ,Па шта онда може друго да буде, шта те то тако цромепуло?' ,Не питај, Бруно, не питај и себе и мене ради. Ја несмем п не могу да тп кажем, шта ме гонп, да тако радим, и ако знам да ћу сама битн несретна. Само ми једно веруј: бићу ти верна вечито, као год што сам и досад била, али се никад нећу удавати. НГго имам да патим, сама ћу сносити. Збогом, Бруно! Немој ме ! задржавати- Дуже бављење с тобом довешће ме до очајања, јер већ сад осећам, како тајна хоће из уста да ми излети. Збогом! Нека те Бог штнти!" Загрли га и' пеколико га пута страсно пољуби; затим се истргне из руку ње-

- 259 —/\/\/ч _/\/ ч/\ /\/\.-\. / \/\/\— ДАл_—_;/\/\у\_, _./\/\/\__ _ _/Очх\. /V Избор, Данас ће се бирати тридесет и два одбораика и шесеаест заменика за одбор опшгине вар. Београда. На првој страни овога листа доносимо позив на збор, који је у засебним плакатима раније већ по вароши растурен Судије трговачкога суда. 12. Децембра 1891 год. по подне сазвата је свупштина београдских трговаца, да према чланЈ< 4. зак. о устројству трговачког суда изабере шест суднја и шест заменика за првостепени београдски трговачки суд за идућу 1892 годину. Скупштина Је ова изабрала за судије г. г. Николу Спасића, Младена Вељконића, Николу Радојковића, Николу X. Тому, Николу Рашића и Давида Були, а за заменике г.г. Николу Вулковића, Петра Новаковића, Живка Л.еоновића, Младена Стојчевпћа. Драгомира Радуловића и Мићу Петровића. Сиисак изабраних послат је Министарству правде на потврду. САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е (110 стенографским белешкама.) држан 24. Јула 1891. год. Мата ЈовановиК. Ја би се код овога члана сложио са г. Л.еком да се боље прецизира. Мислим да буде тако, да концесионар буде дужан спроводнике свуда ставити иод земљом, где би удобније било и где би ;, о ,вна сигурност захтевала. Овде да буде у договору са комисијом. Председник. Ово што је напоменуо г. Мата иредвиђено је у члану 15-том. Мата ЈовановиИ. Овде у 15 члану речено је, како може употребиги, али где и кад то није казано. Ђ. СтанојевиК чита члан 13 ради објашњења онога шго је г. Мата говорио. М. ЈовановиИ. Овде се говори само о I хоме да концесионар може подићи п под-

гових силом и побеже као уплашена срна стазом, којом је дошла. ,Бруно ]е хтео одмах да потрчп за њом, алп је из џбуња видео неке људе на путу, па шта би они помислилп, кад би га видели. да за њом трчи. Најбоље да сама дође у варош, кад се већ нпје шњоме за навек растао, па ће лично отићи њеном оцу, да му све исприча о побољшању своје будућности, јерје био уверења, да је отац крнв, што се девојка сада тако опире, Полако се попе па развалинама, које већ давно није посетио; свеж ваздух пријао му је и дуго је лежао под обраслим зидом, гледајућн у мирну слпку мале варошп, која је са својим крововима и димњацима пред њпм лежала. Али није имао мпра, јер су му се врло иепријатне мисли по глави врзле. Шта ли је се могло догодити овој поштеној девојци, да је прекоеоћ нампслила, да и себе и њега унесрећи? Устапе и шетао је по развалинама, да би се само отресао тих мисл , али пије успео. Пењао се и по стрмим опасним стененицама, па опет иишта. Од свег рајског изгледа гледао је је само у кућу, у којој је она становала, и јецајући сиђе доле и пође кући својој. Роза је међу тим већ одавно у варош дошла и враћајући се истим путем у кућу, којим је и отишла. чула Је, да јој је отац већ

БРОЈ 52 земне и надземне спроводнике али греба прецизно одредиги где мора да употребиподземне спроводнике. Ради тога могла би се овоме члану до даги с почегка једна алинеја која би гласила: „Свуда где би јавна сигурност захтевала и у опшге где би надзорна комисија нашла ^а треба да предузимач уиогреби подземне спроводнике, он ће бити дужан да то учини, а и доцније где би се показала потреба да се ваздушни или надземни снроводници подземнима замене, он ће бити дужан да учини то о своме трошку. Н. Р. ПоаовиИ: Ја мислим да је излишан икакав додатак овоме члану 12. парочито због ових речи „којије наука и практика признала као најкориснији и најбезонаснији". Где ће дакле бити спроводници подземни а где надземни, решаваће се на основу науке и нрдктике. Ако би смо казаш „у договору с комисијом. онда би се тим дала могућност концесиопару да ставља таква питања која ће одуговлачити ствар а овако на основу науке и пракгике може се од њега тражити да уклони све што би могло биги опасно — дакле и оно што је надземно прегворити у подземно само ако тај ззхтев или та потреба стоји на темељу науке и практике. Ово је добро за општину и ја не би мењао ништа овде ниги би што додавао. М. Јовановић. Ми би сад могли да дозволимо негде надземне спроводнике, али доцније би се показало да су они опасни из буди ма којих узрока и да би требали Д а буду замењени иодземним. Ја мислим да без овога додатка оншгина не би могла захтевати од коцесионара да он о своме трошку учини ову преправку. Ђ. Станојевик. Ми ништа не губимо с тим што г. Мата предлаже. Ја мислим да би требало усвојити то да предузимач изврши гу измену о своме трошку. М. ЈовановиК. „Где би се у практици показало да су ваздушни спроводници опасии штетни или неподесни, повластичар је дужан да их. на позив надзорне комисије замени иодземпима о своме трошку". Тако би могао гласити додатак овоме члану В. НоваковиК. Ја мислим да би на крају овога члана гребало додати: „Где треба

устаоизању пптао. Он јебио у каФани, где ј е од многих гостнју дознао за ноћну шетњу своје ћерке. Бербл је међу тим шанула Рози на уво кад је ова ушла у кујну, да се од оца добро чува, јер се је јако наљутио, кад је за шетњу чуо. »Неће тако страшно бити", рече Роза мирно и оде горе у своју собу да углади мало разбарушену косу. Таман је са глађењем готова била. чује, да се врата отварају, осврне се и види, да јој отац стоји на прагу: „Је ли, Розо, шта си то ноћасрадила? Шта ће то да значи? Пристоји ли се то пошгеној и и изображеној девојци? Да ли те јемати твоја, да ли сам те ја тако учио.?" ,Ја, отац?" речс Роза и погледа га укочено. ,Да, ти! а рече отац још увен срдито, али га обузе неко непријатно :;осећање од Јукоченог погледа њеног. »Зар ниси ти ноћас ишла сама у развалане ВилденФелса". ,Јесам, отац, ја сам била". мирно одговори Роза. (наставпће се)