Београдске општинске новине
годинл IX-
./V V V—-и—Л/Л/\: —
- 266 -
БРОЈ 53
РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 101. РЕДОВНИ САСТАНАЈНЈ 18. Новембра 1891 године.
Ередседаиао иредседиик г. М. Р. Мариикоквћ од одборника били: г.г. В. Виторовић, В. Виторовић, Ф. Васиљевић, М. Јанковић, К. Б. Михајловић. Ј. Становић, Р. Петровић, К. П. Михајдовић, Н. Р. Попоиић, Љуб. Јовавовић, Р. Ђирковић, Д. Најдановић Р. Драговић, М. Велизарић, Ђ. Димитријевић, И. Цветановић, С. Азријел, М. Каиетановић, I. Прочитан је зааисник одборских одлука седниде држаие 15. Нонембра 1891. год. и, усвојен је без икакких измена. II. Одборник г. Коста Б. Михајдовић нредлаже' да оиштииа београдска устаиови спомениду за оне одборнике, који су ревносно и савесно испуњавал своју одборничку дужност. Но саслушању овога, одбор је одлучио, да се о овоме предлогу у идућој одборској седници решава. III. По прочитању авта истраЈкаог судије за варош Београд Абр- 30 65, 30 66, 30 1 0 , 3011:301 2 2992, 2991, 3009, ЗС43, којим се траже уверења о владању н имовноЈе стању појединих лида, одбор је изјавиој да су Стеван Норкић сапунција Днм. Ђорђевић рг. [Никола 3. Ноповић сајџпја Коста Никол ^ћ каФеција — доброг владања и доброг имовшг стања; да су му Марија Радосављевић, Лшар Зарић, помоћник трговачки Л .азар Ранкомћ овд. Тодор Рлигоријевић и Коста НетроБН рабаџија — непознати. 17. Председник износ одбору на мишљење молбе, којпм се тражеуверења о пмовном стању и породичном одноу. Ио прочитању свијутих молби Сбр. 18429. 18091, 17997, 18297, 184)5, 18383, 18875, 18363 18326, одбср је мзјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовнм стању молилаца Емилије Ширгић, Јелене С. Пајкић, Милана Кнежевића, Димитрија Јовапвића на тек оида да ии изда тражено увере)е, да се молиоцима Љубици Ј. Стевчић, Ракли Јовановић, Исаку Р. Херцогу Јулки Тарајћ и Дпматрију Стојковићу може дати тражев уверење.
По прочитању иротокола лицнтације Сбр, 18378, држане 15. Новембра 1891. год. за давање под закуп изношења ђубрета из вароши за време од 1. Јануара 1892 до 31. Децембра 1893 год. — одбор је решио, да се изношење ђубрета из кварта варошког уступи Филипу Анастасијевићу за годишњу аренду од девет стотина дииара, из кварта налилулског ЈосиФу Здравковићу еа годишњу аренду од осам стотина н једаи динар; за остале квартове лацитације су као неповољне одбачене с тим да се друге распишуVI. По прочитању протокола лицитације Сбр, 18377, држане 13. Новембра 1891, године за давање под закуп оправку свију општински возова односно сирачког, сатлерског и Фарбарског носла, за време од 1. Јан. 1892. до 31. Дец. 1892 год. одбор је решио, да се оправка свију општивских возова односио сарачког сатлерског и ф «рбарског посла устуип Сави Раденковићу за годишњу цену од хиљаду девет стотива осамдесет и петдпиара и педесет пара. VII. По прочитању протокола лицитације Сбр. 18376 држане 13- Новембра 1891. год. за давање под закуу оправку свију оиштинских во: зова односно ковачко-коларског носла за време од 1. Јан. 1892 год. до 31. Дец. 1892 год. ј гдбор је реишо, да се оправка свпју онштин! ских возова односно ковачко-коларског посла уступи Јоци Јурпшићу за годишњу цену од хиљаду шест стотипа деведесет девет дннара. VIII. Продужен је претрес буџета расхода за цдућу 1892 годипу. 102. ВАНРЕДНИ САСТАНАД 21. Иовембра 1891. год. ( Предеедавао нредседник г. Милов. Р. М&инвовић, од одбориика били: г. г. М. Каиетаноиић, Викторовић Н. Р. Поновић, Чађенић. С. Азриел, Љ. Јовановић. Р. г Вирковић. Ф. Васиљевић. Ј. Станковић, Ђ. Николић М. Велнзарић, Л. Давтовић, Миј. Јанковић, К. Б. Михајловић, Р. Петровић, Мил. Марковић, Мата Јовановић, Е. П Михајловић. Д. Најдановић.» 'В. С. Рч оваковић, I. Прочитан је записник одборских одлука сед! нице држане 18. Нов. 1891. г. и примљенје без ' икаквих измена.
II. Продужен је иретрес буџета расхода за идућу 1892 годину. III. Одборник г. Мата Јовановић лредлте, да се бара Венецоја наспе во предлогу комисије, како би се тај простор мо-гао употребити за житнн трг. II 0 саслушању овога вдбор је одлучио, да се о овоме предлогу други пут решава.
општински послови Општинска велика предузе&а. Као што ,је раније јављеио онштина је Београдска закључила уговор са Периклесом Дикосем из Милана о грађењу трамваја и елекгричног осветлења вароши Београду. У уговорима тим остављен је предузимачу рок, у коме има отиочеги радове на датим му пословима, Рок за почетак грађења електричпог осветлења бао је 3 Окт. ] 891. год. а а почетак врађев&а трамваја 3 Ноиембарз 1891. год, Сталне комисије за надзор при грађењу ових предузећа, према уговору а на позив општине београдске изашле су налице места. да вонстатују по етак радова и да о томе известе суд општинеки Извешшј комисије за надзор при грађењу трамваја гласи: На позив иредседништва, данас 3. Нов. сасгала је се сјална комисвја за надзор трамвајскиж радова. и изашла је на место, које је предузимач купио за постројење штала и други зграда за управу ':рамвајског иредузећа па је нашла следеће стање радока и то: 1. Пре,)узимач је аодигао и ставио под к Р°и ј^Дну шталу од 20 мет. дужине и 8 мет. ширине дебљина зидова је од једне цигље 2. Предузимач је подигао до под кров једну шталу исте величине као под бр. 1.
РДЗВДЛИНЕ ВИ;ДЕНФЕЛСД прииовеп Ф. ГБРШТШЕРА Превод с неикког
(Наставак 1 »Кад?" »Ноћас, отац". „Али кога сата?" „Зар то није свеједио". „Па јесте, али што нећевдд кажеш"? »Казаћу и то. Баш је куцо дванаест сати у Велхајму, кад сам се на пдедњи ка,менити степен попела.* »Зар само једну грану да|.сечеш?" новиче отац јаросно; »то је заиста лу> од једне младе девојке, да ноћу иде по том :амљеном и пустом путу". „Ја нисам била сама, отац,вече Роза, нескидајући очи са оца, а и отаса ње. „Нпси сама?" брзо запита -ац, „па ко је ; био с тобом® ? I
„Бог 1 , рзче девојка уз/апувши дубоко". „Којешта" одговорп старац и помеда у страну, „баш си била обесна и тако ти се лако могла несрећа догодити!" „у старим развалинама отац?" смешаше се Роза, а речн су јој на оца тако утицале, да је заборавпо, да је требао добро да је пзгрдп п окренуо је други крај. „Она стара, луда, пекар није нмао друга посла, него да те горе ношље: но ја сам му већ казао сво.је мнење... П регистратор је ту био па је зар и ои дозволио?" „Он ме није могао задржати". »Па што мене нису пробудили?" повпче старац „ја би те зацело задржао, буди уверена". „Ти сп већ одавно сиавао, отац" рече млада девојкв и погледа оштро у оца, „нпсу хтели сигурио да те буде". Павле Јохус гледао је неколико тренутака преда се, хтео је још нешто да рекне, али пије могао ни уста да отвори, окрене се и изађе из собе. а за собом залупи тако силно врата, да су се рагастови сместа покренули. Преко целог дана Роза није улазила у ка-, Фану, ма да су гости желели да је виде, а и оцу беше то право, да се не разговара са радозналим светом Он је сада много вреднији био у каФани, у којој се је пређе кад п кад
само виђао, и нослуживао је своје госте најI рижљивије. V подне се ка,Фана испразни и Павле Јохус седне за један астал, да сам руча и чашу вина иопије За тим стодом затекне га Бруно Хајде племнћ, и замоли га, да две три речи нроговоре на само. „Драги госчодине племићу" рече Јохус не дпжући се с места, „мислим да није нужно да се трудимо, јер знам од прилике шта хоћете„Могуће господине Јохусе, ,,одговори младић озбиљно, .,али не знате сасвим добро. Моји се односи такојако променулп, да је неопходко нужно, да вам те промене саонштим; молим вас да ме минут два саслушате, а решење ствари Ке још једнако од вас зависити". Јохус је <вртео главом. И њему је међутим до тога стало, да се овога несносног нросиоца отресе, па иошто то није могао учинити у каФани, устане, нопије своје внно и рече: ,,Па, ајдемо. У оној соби ћемо бити иирни, али вас унапред молим. да будете што краћи и да не чекате дуго на мој одговор. Изговоривши то уђе са младићем у собу. где му је Вруно у кратко саоиштио не само изглед на имање, који ће по свршетку нарнице добити, при чему је стари Јохус не верујући главом вртео, него му је казао, да је добио декрет којим се поставља за актуара при овдашњем кн-