Београдске општинске новине

ГОДЕНЛ X

БРОЈЈ1.

чун је дакле прост кад иам повластичар једну сијалицу за сахат горења рачуиа 3.5 пр. дип. онда за 40 пр. д. (толико стаје сахат горења једне пламене ламие) дужан је да кам да скоро 11.5 сијалица. Овакав је ресулгат, кад се за основу рачумања узму делимичне цене осветлења, а кад би се узела укупна цена од 80.000 динара годишње, оида би ресултат био за опшгипу још мпого повољпији. Овом ириликом намеће нам ее питање. да ли су за уличпо осветлење боље пламене лампе или сијалице. Као што смо већ видели, само иомоћу пламепих лампа може се, односио јачиие светлости рациопално утрошити нримењепа (парна) сиага. Али, та одвеђ јака светлост за уличпо осветлење није подеспа, јер за улично есветлењи захтева се, да није сувише бљешгеће и да су извори светлости у што мањем растојању, Не треба изгубити из вида, да интензитет светлости опада у квадрагном односу ирема одстојању осветљенога предмета. Ако дакле извесаи извор светлости на оАстојчзњу од два. метра има 1000 н. свЛа, то па растојању од 4, 6, 8, 10, 20 мет. јаспо^а осветљене површине пада за | 4 ,'| 9 , VI-и, или па 250, 111,624, 40, 10 порм свећа. То важи за оне зраке, који одвеспо падају на освегљену површину. Али како пламене лампе, да би у опште могле повећу површину да осветле морају бити намештене на одговарајућу висину улице, то зраци светлости не падају отвесно, већ косо, и усљед тога за извесап степен, еФекат свеглости још онада. Поред тога, да би се од бљештеће светдости пламене лампе, око сачувало, намештају се парочиге кугле од мутнога стакла којима се у напред од осветљавајућега еФекта 20 —25°ј 0 губи. Што се тиче употребе сијалица за улично осветлење, оне се могу употребити само тамо, где се помоћу јевтипе природне снаге електрична светлост нроизводи и с тога сијалице пису пи у једној већој вароши за улично осветлење употребљене. Поред тога еФекат осветлења, који се сијалицама добија много је слабија од кстога броја гасних пламенова једнаке светлости. А то долази отуда, што у сијалицама љубичасти зраци цредвлаћују а друго шго светлосг долази од једнога таког конца а не од једне светлеће површине као што је н. ир. случај код гасних лампа. И пламене лампе а и сијалице не одговарају дакле главноме захтеву уличнога осветлења т. ј. да извори светлости нису сувише бљештећи да су у што мањем растојању и да пису одвећ слаби. Пламене лампе дају сувише бљештећу светлос а код сиј«лица светлост је скупа и недовољна. У свиуа већим европским варошима сматра се још и дапас е.тектрично осветлење као луксуз а то се у осталом види и из прчмера, који сам еавео, односно произво-. ђења електричпе светлости у сиЈалицам-в Али, кад се н паша огшгина решила, да у погледу осветлења тера луксуз, а друге прече нотребе да их једва нодмирује, онда треба гледати, да и гај луксуз, буде што мање штетан. Чл. 17 треба дакле тако поправити, да једна пламена лампа има да се замени са 10 —11 сијалица. V. Цене осветлева и начин пла^ава. У чл. 29 одређена је цена и за једпу сијалицу од 60 свећа а из уговора не види

се, да ли ће се и па којим местима такве сијалпце евентуално употребити, или им је цеиа одређена само за то, да ако би оппггипа захте^ала сијалице с иптензивпијом светлошћу да се зна, шта би имала у том случају да доплати. Добро би било размислити о томе, како би се за улично осветлење могло употребиги те сијалице од 60 свећа место опих од 16. Можда само на неким важнијим местима. Нарочито како би се могле нрименити те сијалице од 60 свећа за оно опште улично осветлење, за које општипа има плаћати повластичару 80 000 дипара годишње? У чл. 82 одређепе су цене за приватно осветлење и то за сахат горења једпе сијалице од 16 свећа 6 пр. дип., од 10 свећа 4 пр. а за нламену лампу од 1000 свећа 60 нр. за сијалице од 60 свећа, које ће се општини рачунати по 14 пр. од једнога сата горења, за приватне није цена одређена. Те цепе за приватно осветлење, тако су велике, да ће се врло тешко моћи електрично осветлење код иас одомаћити, За једну сијалицу од 16 свећа, којаби горела 1500 сати годишње, плаћало би се према горњој цепи 90 дин. годишње поред тога имао би да се сноси трсшак око инсталације, кирије за електрометар, поправке одпосно мењања лампи, и т. д. Ако је не. ком н. пр. иотребно 10 ламии, њега бн би стало осветлење преко хиљаду динара годишње. Исгина обећава се у томе члану, да су то „Највише цепе за приватпо осветљење" и повластичар п задржава араво" , да те цепе 3 1 неулично осветлење ,,обори и или да абонентима одобри нарочити рабат према броју ламиа и трајању осветлења. Али, то је само проста обмаиа. Повластичар обећава ненгго, што неће моћи испунити® јер кад би могао, зашто онда није то попуштање у цени, у уговору јаспије одредио. Она цена за нриватно осветлење за које се у уговору вели да је „највиша" чини ми се да је и најнижа. Бар за сада нема изгледа да може бити знатно мања. У Бечу н. пр. сахаг горења једне сијалице од 16 свећа стаје 3 крајцаре. Тамо је такво елекгрично осветлење три нута скупље од истога таквог осветлења гасом. Пре краткога времена, у Грацу расписан је стечај за подизањс једпе електричне цептралне станице. У Грацу као што је нознато, становништво је већим делом доброга стања и има на 105000 становника, једпо место дакле, у коме је на сваки начин,*за електрично осветлење, издашно ноље отворено. Међ ОФерентима била је и највећа Фирма на континенту Сименс и Халске и иста је тражила за сахат горгу једне сијалице од 16 свећа 3 крајцаре'. Кад је варош истој Фирми понудила да попусти на 2 и по крајцаре, она је ту понуду просто одбила. Стечај, који је варош Грац раснисала за елекгрично освегљење, није оствареп. Погато је дакле невероватно, да ће повластичар у сгању бити, да лиФерује јевтиније осветљење за привагне, опда нема смисла, да осгане у уговору просто обећање, ако пав повластичар озбиљно мисли, да попусти шго год од оне ,,Највише цене", за ..неулично осветлење". онда нека се у уговору одреди колико ће одприлике то поиуштање бити и кад ће пасгуиити.

За приватно осветлење и иначе не даје концесионар никакве знатније олакшице. Једино према члану 35 да је десет метара сироводника и полаже их „ако се абоненти јаве ире него што се улично осветлење доврши". И „абоненти, који ноставе више од пет лампи сијалица добиће бесплагно 15 мегара, они, који поставе више од десет, добиће двадесет метара'- и т. д. Ова копцесија вреди дакле само за оне, који се јаве ,,пре но што се уличио спровођење доврши". а за оне, који би чекали да се сами увере какво је електрично осветлење и како Функционише, они ће се разуме се и теже решити да узму елсктрично осветљење и то ће бити један од главних новода, што се и помепута повластица приватнима, само у почетку даје Укратко дакле, цеиа електр. осветлења за приватне тако је велика, да се ириватни неће моћи лако решити" да јевтино петролејско освеглење замене претерано скупом електр. светлошћу. И онда каква нам је вајда од електр, светлоста? За гасно осветлење доказано је, да куд и камо боље одговара захтевима доброга уличног осветлења поред тога и продукти кои се стварају приликом горења гаса и за које се доказује, да су чак и огровни, што је погрешно, ти продукти не могу имаги пикаквог утицаја на здравље људско код уличнога осветлења, већ је,дино од извеснога су значајаза неулично осветлење, за осветлење у локалима без кентилације, и кад због скупоће пе можемо по кућама увести електр. осветлење, онда је осујећена главна цељ, аа рад које се електр. освеглење и уводи. У члану 33 пису одређене цене електрчне струје кад има да се употреби за другу коју цељ а пе за осдетлење. Није довољно да се само ограничи „да те цене не могу бити више од цепа електричне струје употребљене за освеглеље". Једно што се на тај начин незна, дали ће овде важити одређене цене за општинско или за нривтно осветлење а друго те би цене биле сувише велике за употребу електр. струје за индустриска предузећа. Или ваљда те цене нису стављене с тога, што би се могло лако показати како је електрична сгруја за ипдустриска предузећа више но два пута скупља од гаса. Требло би дакле у уговор да уђе и цена електричне струје за индустриска предузећ" те да се зна, колико се оишгина бринула, да извеспе индустриске иослове изазов и олакша а по моме мишљењу, искључивим увоЈ^ењем елекгр. сгрује, да их спречи и отежа. У чд. 34 требало би додати : Ова тариФа може се и мењати на захтев надзорне комесије или повластичара, али само у догвору с падзорном комесијом и по одобрењу одбора опшгинског. У члану 36. требало би додати : ценовник електр. .справа и другога нрибора може се према прилкама а на зактев надзорне комисије, мењаги, али свака каква промена морала би се нднети одбору онштинне београдске на одобрење. VI. фотометарске пробе У чл. 44 додаш : да надзорпа комисија или онај кога она овласти, има права кад год се нотреба укаже, да чини Фотометарске пробе, како уличнога тако и приватнога осветлења.