Београдске општинске новине

ГОДИНА X. им се оправи друм; Треће, да се поставе чувари да чувају њихова имања, 4-то да се доведе вода бар на сваком месту по једна чесма; 5 то да се узме под закуп једпа угодна кућа за шкоду, 6-то да се становници ослободе од грошарине. То су све изнеди и у новинама. Односно школе одбор је раније решио да се узме једна кућа и ја сам гледао ону вућу што је предложио г. Велизарић и кад свршим јавићу одбору. Сад ово је друга ствар. Н. пр. да се ослободе од трошарине. Ја сам одмах одговорио, да то нећемо одобрити. А што се тиче оног другог тражења нпр. за чуваре одговорио сам им да је то њи^ова ствар кад су се одвојиди нека сами и чуваре погађају ако им треба. Ђока Николић. Дакле они хоће све, а да неплаћају трошар1ну. Л.ено бога ми. Гавра БркиЈ! Не траже они да неплаћају. Што се тиче саме воде мисдим да треба да им се да неколико чесама. Председник. Ја ћу у погледу воде дати једно објаснење, Они о води толико не брину; него има једна друга невоља, коју београђани осећају. Ви знате, да велики број београђана доноси топчидерску воду па се и на чесми у гопчидеру умалила, вода. Они доказују да је то с тога, што је чесма напуштена и траже барем да то оправимо те да има довољно воде. Ја сам им објаснио, да би општина могла то учинити, кад би то земљишге бидо општинско ади то није већ државно, па неможе општина да утиче. Можемо само да молимо али да ми извршимо то није могуће. Кад сам ја то казао, они су онда и пеку помоћ понудиди и то усмено, а не црно на бело. Г. Бркиђ. Што се тиче путова и страже то нисам да се да, јер нх нико нетера тамо да иду. а ако их је стра и имају новаца, нека живе у вароши, Односно трошарине требадо би их ослободити и то не само варошане него и оне који тамо живе сгално јер они то чине по нужди (чује се: то је свршена сгвар) јесте свршена, али ја опет хоћу о томе да говорим те да се исправи како је право, а не сааки час дај грош. К. Главинић. Па, господо, већ је девет сати и траба једном да умеримо наше говоре, иначе ћемо седити до 11 и ко зна да ли ћемо свршнги. Овде је само једна тачка о којој треба водити рачуна а то је она о води. То је у иптересу целе вароши и то треба уредити. Шго се пута тиче, о њему треба да се брине и ко други а не само општина. Кад би држава хтеда мало да помогне војском а и топчидерска економиГа својом радном снагом, пут за Топ чидер покрај ВајФерта, брзо би био у добром стању. Што се осталих захтева тиче, та госнода која живе ван Београда греба да се иретрпе док се прво Београд снабде свима потребама па ће доћи ред и на њих, У остадом већи део тих људи материјадно врло добро стоји те му се може и да мадо очекне. Раденко ДраговиБ. Ако хоћемо да Бе оград раселимо онда треба дати Топчидеру ово што тражи иначе треба тражити начина како да се и становници на топчидерском брду принуде да живе у вароши. Председник" Шта ћемо сад у опште да радимо с овом молбом ? Ђока Новаковић. Ја мислим да је у молби најгдавнија тачка она у којој се говори о ослобођењу од плаћања таксе на

— 55 кола при улазу у варош и о њој треба да се размисли јер не би требало те људе оптеретити тодико да плаћају и овде трошарину и сваки час ђерам на кола. Милутин МарковиЂ. Молба се може свести на оно што се може усвојити а то је — на школе. Наша је дужност да дамо могућпости за школовање деце јер тамо има винограција чија деца морају ићи у школу. Још се може учинити и то за становнике топчидер. брда да се обрати пажња пољских чувара да обилазе имања и да пазе да се не догађају штете на имању и да се некраде. Остале захтеве ниги можемо пити смемо уважити. Ти становници на брду махом живе тамо ради уживања, опи имају своје Фијакере и т. д. и право је да пдате незнатну таксу од 20 пара при улазу у варош, ко то не може да плати, тај нека се досели у Београд па неће плаћати. у остадом ја мислим да ми не смемо олакшавати живљење ван вароши јер ће бити штетно за варош. Председник. Какву одлуку да донесемо Да се даду пољски чувари даобилазе имања? (јесте). А односно школе ми смо у преговорима за зграду (добро) Односно других захтева да ли да се пређе на дневни ред ? (тако је). Састанак је закључен. (Трајао је до 9 сати у вече).

Др;кан 9. Септем. 1891. године у Веограду. Почетак у 6 часова по иодне Председавао председник општине Миловап Р. Мзринковић. Председник. Пошто има довољни број одборпика за решавање — отварам одборску седницу. Изволт^ сасдушати записник од прошлог састанка. (Секретар прочита) Има ли ко шта да примети? Раденко ДрагојевиК. Тамо гди се говори о дрвима за општину решено је да се дрва мешају и да се траже боље цене. Сем тога решено је, да председник упита г. министра привреде, може ли даги дрва државна за опшгину. Председник. Доиста је тако решено и у томе ће се учииити исправа, да се дрва мешана узму. Димитрије НајдкновиК. Казано је да се узму три сорте, али је казано да се узму и цене и према томе узме извесна количииа дрва, а није решено да се одобри лицитација. Председник. Прво су промењени услови и да се понуде дицитанти да пристану на промену усдова. Ја сам вам саопштио већ . да је Ћеловић пристао на промену, а сад вам могу казати да Ђуковић није пристао Он је нудио само растова дрва. Понудио је цену 27 динара. Прошле године дао је дрва за 20'90 дин. а сад за 27 дин. Лука Ћеловић понудио ,је само букова и раетова. Питао сам вас хоћете ли да мешамо букова са растовим и ви сте то одбили. Сад молим вас да свршимо са записником. Милутин МарковиК. Поред опога што је у записнику казано односно чувања топџидерског брда, треба додати и то, да се сва та имања сматрају за земљоделска добра. (Усваја се)

Г БРОЈ 7 Председник. Има ди још ко шта да примети? (Нема) Дакле усвјоен је занисник Соломон Азријел. Ја сам одређен да водим надзор правлења калдрме у улици „топличин венац" — и водећи надзор имам да јавим одбору, да предузнмач који је узео да одкопа земљу и носи, ради само са двоја кола и због тога пе може да се ради брзо калдрма. С тога би молио да председник позове тога предузимача да брже ради. Председник. Исгина је то, да ношење земње иде споро, ади томе је тешко иомоћи с тога, јер велики део кочијаша употребљен је на иошење цеви за водовод. У осталом ја се бринем да се у томе помогнемо и на питање пеких из Пирота, могу ли добити рада, казао сам да могу и по томе надам се да ће доћи један број који ће те нослове радити. Коста Главинић. Нека ми не замери г. Соломон. Овакве ствари требало је председнику самом саопштити, а не овде у одбору те да се и око тога дангуби. А г. Председнику имам да приметим то, да не би требало, да он набавља раднике предузимачу, те да му на тај начин даје право на неко извинење. Истина лепо је то што се г. председник брине о брзом раду пабављајући радну снагу, али то може да буде само онда кад општина ради сама у својој режији. Дакле модио би да се то у будуће не чини, Председнш. Дозволте ми да објасним ствар. Ја се бојим ружнога времена та нећемо моћи свршити започете посдове, па сам преко пеких познаника казао на пита ње њихово да ли ће оиде имати рада, да ће имати. Дакле нисам радио нарочито за предузимача, него ради свршавања посла. (Одобравање] Сад молим вас да нређемо на решавањо хитних ствари. Као што знате решено је да се вишњички пут доведе у ред, па је држана дицитација ва одкопавање и насипање земље За одкопавање остала је лицигација на Димитрија Милошевића за 83 и по паре од кубпог мегра а за насипање на Пегра Вељковића да 58 п. од кубног метра. По предрачуну ове су лицитације испод предрачуна Лицитанти за овај посао били су сем горњих и Тришић. Коста Главини&. Ја не разумем како је подељепо одкопавање засебно а насипање засебно. Молио би да аидим шта је то урађено, Колика је дужина. П редседник. Направљен је план од тога Има једно брдо да се скине а има и тоди ко да се попуни. Одкопавање земље износи 1300 кубних мегара. На вишњичком друму насииање 200 к_уб. метара, Мата ЈоваиовиК. Требадо би свагда кад се решава о гим лицитацијама, да је овде и ипжињер те да у случају потребе да обавештења. Председнш. Што сад није инжињер овде то је с тога, што сам му ја дао осуство два дана. Но ипак ја сам тражио од њега обавешгења и он је казо, да је овако послове поделио: да се прво ниведише до 25-ог а други посао калдрмисање, граћење макадама ?а се засебно сврши. Он надази да ће се тако брже посао свршити. Коста ГлавиниА. И ако сам техничар ипак то за мене није сасвим јасно. Ја не разумем да се копа па једном друму и да