Београдске општинске новине

БРОЈ 7. тачно сврши своју дужпост, тако је исто и садањи дужап. Али пошто је онај оставио несвршене рачуне таво може и овај да остави. На основу тога раздога, сигурнији је предлог г. Матин да ти људи буду дужни да одговоре и на приметбе, јер су то њихови рачуни, који су њима најпознатији. Ти ранији рачуни и ово гато сад склапају ти рачуноисиитачи за општииски садањи суд су шпанска села. За то треба г. Матин предлог усвојити. Иредседник. Дозволите ми да одбијем овај прекор да су за садањи општински суд ти рачупи као пшанска села. То нестоји. Сматрам да је само дужпост сваког одборника, да каже да се што сврши ако није учињено. И ја од моје стране кажем, даје учињено све шго требам но дужиости, учинити. Има још несвршееих нослова од стране одбора и жао ми је што то морам да искажем. Ја сам склопио рачуне за прво и друго тромесечје, сад ћу и треће свршити а одбор од своје стране још није прегледао. Молим вас да не прелазите на друге ствари и на предмете, које су иежне природе. Ја вам саопшгавам да сам извршио оно, што сте ми ви наложили, ногодио сам рачуноисиитаче и кажем вам циФру за коју сам иогодио. Никола Р. П оаовиБ. Ви ме г. нредседниче нисте разумели. Ја сам казао да данашњи персенал доиста незпа ништа о оним рачунима, који су вођени ирс 5. година. Част и поштовање за данашње рачупе, а за рачуне од 5 — 6 година да данашњи оп. суд зна колико и за шпанска села чо је Факт и од тога и сада не бегам, и велим, да је предлог г. Матин уместан. Лредседник. 0 томе предлогу г. Матином сад је доцкан да се уноси, пошто је погодба свршена. Но ако желите да се уиесе и то могу да чиним с њима преговоре. Мата ЈовановиК. Мој је говор био'само једна наномена, а није био предлог, а то сам напомепуо с тога, што сам видео једну селску општину, гди по 5 пута моли министра да дозволи једном чиновнику осуство да одговара на приметбе, главне конгроле по рачупима, које је он склопио. Ја се иадам да ће ови рачуни за годину две бити пред контролом на нрегледу. Ова напомена има Не свој добар значај што ће мо тим рачуноиспитачима дати на знање, да озбиљније узму у рад те рачуне, јер они и одговарију за свој рад. Сад пошто видим да је ствар свршена, то узимам реч натраг. Ђока НовамвиК. Ми кад говоримо о рачунима не треба да замишљамо шго друго. Кад контрола тражи одговор на нек.у позицију рачуна онда није тешко дати одговора и објаснења. Друга је ствар ако су рачуни хрђаво склопљепи. У гом случају можемо тражити накнаду од рачуноиспитача за хрђав рад. Еоста ГлавиниК. Ја би имао две молбе односно ове ствари. Прво да примимо ово како је погођено, а друго да ми председник каже: да ли поверенишгво прегледа громесечне рачуне, јер чл. 39 нрописује казну ако то није свршено на време. П редседник. Има један преглед, али на истом нису сви чланови нотписани. Молим вас да узмете к знању ово што сам вам саопштио односно рачуноиспитача (добро).

— 58 ~ : ~ - \/\/у—ј \А/\/ \<\/\/ -\/\\/\ _у\//\/ — \.^ Да пођемо једном даље. Сад је понова дошао један акт општ. суду од војне власти, којим се гражи исплата једног дела кола који се тражи на име коморе од општине. Ви знате, да је ово у једној седници изношено на решење, на је одбор казао, да изнесе у другој седници. Према томе ја ово сад износим. Овде се тражи од општине набавка кола и општииа је одговорила да они сами свргае набавку, а опи опет сада траже. Коста Главинић. Има ли право општина да се од тога одбрапи II редседник. По закону о снабдевању војске свака, је општипа дужна да има у приправносхи извесан број кола. С тога пам је и стављепо у дужност да пабавимо. На општину београдску иада 227 кола. Филип ВасиљевиК. Овде се каже да нам пошљу један модел каква треба да су. Но ја чујем да су та кола врло скуна, Боље је да ми сами правимо. С тога да нам даду модел па да правимо. Коста ГлавиниК. За мене ово није довољно јасно. Ја видим да су у месецу Фебруару тражили кола, а сад траже извесну суму новаца. За мене изгледа, да они, који су требали да се на време брину о извршењу овога, ни су се брипули, јер сад општина кад је притегну да го изврши треба да потроши пајмање 50 хиљ. динара иа ту цељ, а бога ми не знам одакле би ми то могли толико платити. Шилутин МарковиК. Нека' преседништво ту ствар проучи и нама ноднесе извештај. Иредседник. За што се ово питање сад износи с тога је, што је остављен рок извргоењу за половину до краја Августа, а остало доцније идуће годиие, па сад још се наређује да се учинн прирез на грађане да ово изврши Ово је заиста велика сума. Филии ВасиљевиА, Нећемо дозволити да нам други прави кола. Коста ГлавиниК. Мени се чини да је овај говор Филипов излишан, јер онштина каже да ће само платити, а држава нека прави. П редседник. Усвајате ли да се ово остави иа проучење председништва на да поднесе извештај одбору? (Усвајамо.) Молим вас издали смо 150 дип. чиновницима оиштипским из паргије на пепредвођене трошкове, да иду у Крагујевац. 0добравали одбор овај издатак? (Одобрава). Ви знате, да је у Душановој улици па смегњи питање око цркве. Да би се го питање једанпут довели у ред молим вас да донесете решење да се црква гради. Никола Р. П оиовић.. Има једно одборско решење, гди се каже: „по могућству општина ће направити цркву у року од 3. године. То је решење одштампаио и у опшгинским новииама. (Чује се: доцкан је. Скоро је десет сахати). П редседник. Сад је доиста доцкан. Састанак је закључеи. Овај је састанак трајао до 10 сахати по подне.

Држан 16. Септ. 1891. год.

Почетак у 6 и по часова по подне. Председавао председник Милов. Р. Маринковић. Председник. Молим вас да чујете про-

ГОДИНА X. токол прошлог састанка. (Секретар прочша прима се). Председник. Кад је одбор одобрио лиФерацију дрва за општину Луки Ћеловићу, онда није одредио комисују која ће да прима дрва него је само оставио да оуд распоредн где ће н колика количина да се размести. Сада пак треба да се одреде лпцз која ће донесена дрва од стране лиФеранта да прегледају и ггримају. (Одређују се: Раденко Драговић, Риста Пуљевић и Коста В. Мијаиловић — поред званпчника и учитеља које суд одреди). Сад чујче даље. Секретар: чита протокол држане лицитације о заграђивању топџиске пијаце Филаретама на исти начин како је ограђено и на велнкој пијаци. Дим. Најдановић. За шта се хоће ова ограда ? Да ли да кола не пролазе тамо или за тто друго ? Председник. Одбор ,је решио да се огради — како, то није речено. И комисија састављена из инжињера и др. дала је мнегће да овако требада се огради. Мата Јовановић. Ја се сећам да је то било ограђено дирецима и жицом па је све а нестато. Филаретице ове могу послужити згодно за огрев счротиње и ништа више. Са тога, ако се хоће што боље и трајније, треба да се тарабом огради тај простор. (одобравање и неодобравање). К. Б. Мијаиловић. И ја мислим да треба добро да се огради те да се тамо слаже општински песак, камен итд. У осталом бојазни да ће се, красти ограда. нема места јер је онде општински кантар и кантарџија би вршио надзор. Раденко Драговић. Требало би пре свега знати каква ћо ограда. И она од тлрабе не би била скупља од ове каква је на вел. пијаци. Дим. НајдановиЋ, Да би се могли решити какву ограду, треба да знамо за што ће нам она. Јер према томе морамо је градитл тврђу, већу, чешћу, или нижу и ређу. Ђока Николи^. Воље да остану филареге. Председник. Дакле на чему да останемо. Адолф Шток. Нека буду Филарете од 4. шуха а диреци од растовог дрвета, и онда ће бити добр.о. То неће се лако развалити. Дим. Најдановић. Ја мислим да је најбоље да буде као на ђумруку и то ће бити јевтиније. Раденко Драгојевић. То што тражи г. На]дановић то је баш скупо, јер је тамо све растовина, а то је дрво истина добро али и доста скупо. НикОлаР. ПОПОВИЂ. Сви они који траже да се одб ци ова лицитација и сви они који траже да се другче изради та ограда на топџиској пијаци, неизносе разлоге за што не ваља. Ја не ћу да кажем, да је главна цељ била, што је одбор дон#о закључак да ое постави ограда у томе, да се то место одржи у чистоти. На томе месту нема шта општини да се украде, те да се мора бог зна како затварати. Иа кад је то циљ одбору била онда на што тражити коју хиљаду више, кад је добро и ово што је наредио г, инжињер. С тога сам мишљења да се усвоји она