Београдске општинске новине

БРОЈ 7.

ништа, а то значи да пристајемо на све оно и то је она проценила. Сад долази само ово; одобрввате ли ви ову процену која је донесена, у име општине и ако је одобравате да је ја потпишем иначе не. Милутин МарновиЋ. Ако ]е ово свргпила комисија која ради на позив државне власти — управе вар. Београда, која је заклета, за процену имања, онда противу те прсцене ми не можемо ништа друго чинити, него да ову процену примимо; а ако то мге извршила ова комисија, онда можемо говорити и чинити приметбе па и уништити рад. (чује се: та је Јкомисија.^) Што се цене тиче ја нолазим да ова није велика к*д већ и на врачару цена имању достиже ову по величини. У главноме овди се врши трампа у којој колико примамо, онолико и дајемо. Г1рео,седник. Дакле, усвајате ли ово ? (усвајамо). Сад имам да вам учиним једно саопштење. Шићански, којн је полагао, као шго знате. тротоарске плоче на теразијама у краљ. Милановој улици, поднео је неки рачун о впше утрошеноме материјалу, него што је предрачуњено и моли да му се нсплати. Ја сам овај његов рачун поднео грађевинском оделењу, да да своје мишљење и ово налази да му треба захтевани вишак платити. Молим вас да чујете то мишљење. Секретар чита. Председник. Ви знате, господо каква су раскопавања била извршена у краљМилановој и теразијској улици и ја сам сматрао за своју дужност, да настанем, да се те улице што пре доведу у ред. Тамо је било исечених жпла од дрва, и ваздан које чега, што је требало уклонити, и ја сам казао предузимачу, да он умножи број раденика и кола те да што нре све те сметње уклони Он је то учинио и посао је снршен пренего што би иначе био. С тога ја мислим да ће одбор признати предузимачу овај вишак, који иначе није велики. (одобрава се). Мата ЈОвановиЂ- Господо, кад је реч о тротоарима, ја би пмао да подсетим председништво на једну одлуку одборску. Ја сам прошле године предложио, и одбор је усвојио да се при прављењу тротоара свуда обележи гди ће се дрвеће з&сађивати и да се остави рупа за дрва. Сад је подигнут тротоар у овој улуци, али није остављено место за ово, да ли с тога, што није било каменоресца или не, ја незнам, ади ја бих молио, да се води рачуна о тој одборској одлуци, па да се и то изврши на рачун тротоара, јер се иначе тај рачун нема од куд платити. Ја ово покрећем с тога, што је ,,друштво за улепшавање врачара" решило, да се у крагујевачкој улици у којој је тротоар направљен засаде дрва, и требало би да општина нареди, да рупе буду спремне, те да се сађење дрва лаише може извршити. Пошто таква одлука постоји, ја молим да се изврши. Председник: ја незнам за такву одлуку. (Инжишер објашњава како би требало решетке набављати и т. д. и како те доста коштају.) Ја кад чиким овај предлог не гово-

рим о решеткама; решење о њима била би ствар засебна. Ја предлажем, да се улицама, у којима ће се засађивати дрва при грађсњу тротоара оставе рупе, како се не би морао тротоар кварити, рупе правити и нов трошак око тога чинити Председник. Хоћете ли да овластите општину, те да одреди улице у којима ће се дрвета засађивати, јер све улице не могу да имају дрва, и ако то примате, онда даодредимо комисију. (Примасе) Др. Павао ПоповиЂ. Ако ностоји одборско решење у погледу тих рупа као што г. Мата вели, онда би требало да се оно изнађе 1! да се види, како оно гласи. Дакле, пре свега треба да видимо то решење па онда тек можемо решити шта би се могло чинити по напомени инжињера о набавки решетака. Председник. Ја ћу решење тражити, и видећу шта је одлучено, али било решење или не било, ја мислии да би се могла одредити комисија од 2—3 човека, који ће обележити улице у којима се има засадити дрвеће. Мата Јоваковић, Што се тога питања тиче, ја мислнм да би то могла да ради комисија, која има да ради на улепшању парка „кзлимегдана" нек узме план Веограда па прама томе нека оцене гди што треба да се уради, У напред знам да ће у овој крагујевачкој улици па до „Славије" морати да дођу дрва и треба да дођу; у осталом она је преко „теразија" па све до г. Ристићеве куће заса- ! ђена и сад долази да се оно парче око „цветног трга" засади. „Друштво за улепшавање вррчара" постара ће се о набавци дрва, но ја би молио председника, да се ово учини, што је лањске године одлучено, и да се увек у будуће при грађењу тротоара осгављају рупе на одмереним местима, и да све то дође на трошак грађења тротоара. Милутин Маркови^. Ова ће ствар најбоље бити свршена ако би комисија она, која ради на улспшању калимегдана, урадила и ово, што се предлаже али био би мишљења да јој се нагласи нарочито да она настане, да се по улицама засађује дрвеће одрасло а не ситпо и неразвијено коме ће требати по 15 година да се развије, као и то да дрва буду у колико је могуће и подједнака. Што се тиче издатака за ово дрвеће мпслим д ^ је најправичније да падну на терет ималаца имања у тим улицама које се улепшавају пошто они једини и имају непосредну корист од тога улепшавања улица. Председник. Дакле, ја вас молим пристајете ли на ово, да комисија одреди улице у којима треба засађивати дрвеће и да се настане да се по тротоарима у будуће отварају рупе за дрвеће на рачун тротоара односно сопственнка (усваја се.) Сад долази даље: Правобранилац месарског еснаФа ми је поднео мишлЈвње у коме износи да општина треба да ге одрече наплате цубока Ја сам казаодаопштина не може да сеодрече, али ћу изнети одбору и тражити решење о томе. Ви знате, господо, правилом о слободном клању прописала је општина да поред таксе. коју наплаћује од месара од сваког закланог брава, да они имају и извесне делове да дају општини као што су глава, џигерица и т, д. За

те делове, које општинд посли нродаје јавном лицитацијом, општина добија годишње око 35,000 динара. Месари би сад хтели, да се цубок њима уступи за извесну накнаду, алп ја сам казао да се општина тога не може одрећи. Гавра Бркић. Мени је познато, да постоји једн! молба од месара, да се расчисти са тим пубоком, и та молим председништво да се и та молба прочита. Председник. Мени та молба од целог еснаФа није позната. Гавра Бркић. Молба постоји бар ја тако мислчм, и они нуде 2 дин, од комада више него шго сад плаћају. Ја мислим да није право да општина не учини људима поже .Би, већ да им тако рећи на тај начин отима; молбу им треба и с тога уважити јер они пристају да испуне тих 30—40 хиљада динара па да општина ништа не изгуби. Ја сам за то да се ова молба изнесе и прочита. Председник. Ако хоћете ја могу потражити ту молбу и изнети да вам се прочита. (Чује се: врло добро.) Светозар Ботурић. У исти мах молим да се прибаве статистички податци, колико се годишње закоље комада волова брава, оваца свиња и т. д. па онда да видимо, да ли они нуде ону цифру коју општина сад прима, и да ли им према томе треба уважити молбу или не. Председник. Учиниће се. Сад млекаџије моле да се трошаринске таксе ослободе. Секретар чита молбу Аксентија ш других. Председник. Ви знате, господо, да је трошарина на млеко ударена по закону о варошкој трошарини и да ми имамо овај приход предвпђен законом. Ова молба противна је томе закону и ми не би могли да дозволимо ово, јер кад би се одрекли од ове наплате, онда би се одреклл и од других извора; друга биствар, била, кад би то био нешатан приход; али то нмје случај, јер је ово приход, који је знагнији и служи као извор за извршење већих општинских предузећа. Гавра Бркић Ја незнам, господо, да ли је могуће учинити какву размену, само да Општина не би изгубила неки гхриход ида сеоптерете неки други артикли јер као што знате млеко је врло важно за израну; ако би м Јгуће било ту замену извршити бпх молио да се то учин . Никола Вулковић. Гоеподо, ми имамо да говоримо о приходима општине од којих зависи много што шта. Данас, кад бп њих ослободили од трошарине, мораш би ослободити и друге, који би иам се пријавили и постепено изгубила би општина своје приходе; аш овде ја налазпм неке неправилности. Заиста, господо, кад је реч о наплати трошарине на млеко, ја мислим да је право, да са онима који врате непродато млеко и да га извезу ван вароши поврати наплаћене им трошарина на млеко које врате. Ви знате да има случајева да млекаџије не могу да продаду млеко и да га извезу ван вароши и у том случају њима се ништа не враћа од трошарине а гребало би. Осим тога ви знате да се^аци уносе млеко у варош без трошарине; они то некако прокријумчаре преко ноћи и тро-