Београдске општинске новине

1>Р0Ј 9. ../Ч.' Ч/*^' " ' Ч/Ч/Ч' Ч-Ч-ЧА ч/уч- ЧЛЛ/ ч-ч/ч-' Ч^Ч/Ч/ ЧЛЛ/- " "Ч ПРБСТОНИЦА Престоница првим српским краљевима био је китњасти Скадар на Бојани ; од њега ту част посде преотегае под Стеваном Немањом и његовим наследницима старински Рас и Пришгина и Призрен. Ове две српске нрестонице беху сведоци најславнијих дана старе српске Краљевине. Ну Призрен доживе и већу славу, и ако је дељаше са убавим Скопљем на Вардару : они дочекаше да буду престоница нрвом српском цару, Си.аноме Стевану Душану. После већ, кад се претрже лоза Немањина, постану нова стона места државна, „нове царевине" како иесма каже, разни градови: Крушевац, Високи, Бобовац, Смедерево, па пеко време под деспотом висовим Стеваном и Београд. Кад се у XIX. веку стаде опет стварати српска држава, пошто се земаљско средиште неко време у залуд тражило у Крагујевцу и Пожаревцу, Београд опет дочека да постане главом српских градова. Што некада беху Скадар, Приштина, Високи, Крушевац и они други споменути градови, сад поста Београди пошто он на данашњи дан пре десег година доживе и васкрс старе српске краљевине, оста му само да помишља на већу срећу, коју некад видеше Призрен и Сконље Тако је с&д Бесград не само понос осталих градова по Краљевини Србији, него и нада неискупљеном Расу и Скопљу па и свим градовима по широкој и лепој срнској отаџбини. Одасвуд Србин упире очи на црестоницу васкрсле краљевине • свак са учешћем гледа на њен живот, њен напредав. Добивши срећу. да постане 1 лава целе српске земље, Београд осећа и појима, шта се од њега очекује Осећа, да је својом чилошћу и својим успесима дужан задахнути у свакога Србина поуздање да подмлађено Српство свесно ради на општој својој бољој будућности. Београд увиђа, даједу-

РАЗВАЛИНЕ 1ШЕНФЕЈ1СА приповетва Ф ГЕРП1ТЕКЕРА Превод с кекачког (Наставак 21) Јохус је био узео шешир да се врати куии, стаде на сред собе па и сам је гледао за младињем док год није за ћошак зашао. „Је ди код тебе забелешка, отац?" ж Јсте — побринуиу се да све то набавим. У колико сати да се састанемо?" „Не доцније од девет сати", одговори Фрања, хартија је вењ тамо и можемо одмах отпочети. Говори са Розом и кажи јој да смо се љуто покајали и да више никад нетвемо то радити", смејаше се, „само смо.пробали — но, ти Ђ ,еш већ умети да јој кажеш." Павле Јохус не одговори ништа; често сећање на иокојну матер Розину беше једино добро код њега али а.удња за новцем беше јача и од

- 78 V/" "Ч/Ч/ЧУ Ч/Ч/Ч.' Ч/Ч/Ч/ Ч/Ч/Ч/ "\/Ч/Ч/ ч/Ч/Ч/~' Ч/ЧЧ/Ч/Ч' Ч>Л жан предњачати примером у сваком племенитом раду на добру земаљском и народном свим осталим градовима и местима. Београд већ ради те постаје још и душевна и умна престоница српској отаџбини, остварујући лагано оно јединство мисли и жеља, које ће неминовно донети и државно јединсгво народу. Подижући себе; вршећи све дужности, којима као престоница светла образ краљевини; обухватајући широким погледом и топлим срцем све делове народне Београд доказује, да није заборавио, волико је свеге крви проливено и на коцима и ва ченгелима и при убојним јуришима, док се извојевало, да му калдрму не разносе више копита дахиских хатова, да место насиља отмичарског и јаука рајина завлада правда завонска и песма омладинска. Београд је доиста свестан својих светих обавеза према жртвама, коЈе је Српство поднело, док се стекло да се данас м.огие у њему узвикнути: да живи краљ Александар I! да живи народ српсви! Да живи и да се шири слободна Краљевина !

Н А Р Е Д Б А Суд општине вар. Београда, но препоруци управе вар. Београда, понавља овим своју наредбу, штампану у 4 броју Општ. Новина од ове године и позива грађанство, да у тову још овог месеца набави од општине нове марке за пашчад, јер је стрводерима најстрожије наређено, да хватају сву пашчад која нема марке од ове године. Нова марка кошта 3 динара, а кад се изгуби мора се заменути другом уз доплату од једног динара. Од суда општине вар. Београда 18/фебруара. 1392. год, АБр. 2454.

ОБЈАВА Ставља се на знање овд. грађанству да је књиговодство ове општине саставило годишњи рачун за прошлу 1891. год. ' саме сенке покоЈВппе. Морао ,је, као што о и сам себе тешаше, да доврши, што је започео, и оставивши собу и без опроштаја путем је вељ био скдопио план како Ђе своје рођено дете да слаже — не да њу умири и разувери, но да осигура своју злу радњу и да спречи откриће. Како је жалосно и суморно провела Роза то време код куће!Какојој тешко, како јојЈужасво тешко беше иа срцу, што нвје онако добро. како би могло да буде, кад јој је Вог услишао молитву, кад јој је драган добио службу и тиме се приближнли извршењу њихове највеће жеље! Да ли је смела још да помишља на то да Ђе бити његова? — Можда би поносна нлемићска породица и допустила да се њен члан ожени са поштеном и примерном девојком из грађанског реда. Али зар би смела кћи једиог злочинца да уђе у ту поштовану и часну кућу, зар би се смела усудиги да загрли матер Брунову и да носи име њено? — Никада! Сама је себи крива изгледала, ма да је била од сваког греха чиста Та она је била саучасница у том тешком злочину и.то је знала а ћутала, што је моралада га затаЈП, јер зар је могла свог оца, свог брата отерати на робију? У такој борби ировела је вече и пазила је на сваки корак у кући неће ли јој отац вев, једном дођи и донети јој утехе, што је сузама

ГОДИНА X. На основу чл. 41. закона о општинама у Краљевини Србији суд сгавља ове рачуне на углед 1рађанству с напоменом да сваки грађанин има права да ове рачуне прегледа и да на исте и своје примедбе учини. Од суда општине вар Београда, 12. Фебруара 1292. год. ББр 371.

Н А Р Е Д Б А Правилима о слободном клању стоке у вароши Београду и београдском атару чланом ХХУШ. забрањено је, да се жива стока по вароши продаје, но се иста може продавати само на једном месту, које суд општински одреди. С тога се овим објављује и наређује свима продавцима и купцима, да се куповина и продаја живе стоке може вршити само на марвеном тргу (баталџамији). За стоку која се на марвеном тргу продаје наплаћиваће се на име пијачне таксе и то: 0'05 динар. од ситних преживара и прасади до 10 кила; 0'10 дин. од свиња и прасади преко 10 кила, а 0"20 динар. од крупне стоке (волова, крава, јунад и т. д.). Наплату ове таксе вршиће^ нарочито лице. на марвеном тргу, и то од купаца. Сваки онај, који се о ову наредбу огреши, казниће се према §. 326, казненог закона. Од Суда општине вар, БЕограда 15. Фебру 1892 год. АБр. 2453. ОГЛАС Овим се иозивају сви они мушкарци становници овдашњи и Топчидерски од 20-е до закључно 50-е године старости, који немају прописнп војничви билет о упису њиховом као војних обвезника или прописно уверење о неспособности за војну службу, и молбама па и аретњом измолила. Јеш би можда било могуће да се учињено уништи бар пред осветиим законом кад се већ из њеног срца то никада взбрисати неће. 0, како би она радо сама сносвла тај грех и крила. само кад би могла свога оца и брата од тога одвратити и упутвти их на поштен жпвот. Најиосле дође и отац. Хтео је да прође поред њеие собе и да оде у своју, али му она није дала. Чим је чула да долази, отвори.врата и са страхом упита: „Шта је отац, јеси ли био код њега?" „Јесам, моје дете." „Па јеси ли с њиме говорио? 0, ходи у нутра и кажи ми све, шта ти је одговорио." ,,Све је добро, Розо, рече каФеџија. Уђе у собу и пољуби је у чело, али јој у очи није смео погледати. „Говорио сам с њиме, он се је покајао, и ми ћемо се трудити да све уннштимо. Нико не зна о томе, само тп, па не треба нико ни да зва." „А шта ћ .е с оним страицем бити?" запита Роза и усправи се да свога оца погледа. „Он — он се је с Фрањом посвађао," лагаше отац, ,,јер он није хтео да пристане на ово. Кад му је Фрања казао, да више неће да зна зв овај посао, он је одговорио, да ће отићи у Франиуску и тамо сам на своју руку иокушати срећу."