Београдске општинске новине

БРОЈ 9. ЧЛ/\/ Ч/ЧЛ/" \ЛЛЛ "Ч/ЧЛ/ — ЧЛ/\/ \/ЧЛ/ '-^ААГ- Ч/Ч/ЧС \ГЧ „новим научним открићима'., на да изврне цео смисао мога одговора и да каже како сам са свим заборавио да одговорим на његово питање. Молим вас загдедајте још један пут, јесам ли ја игде казао : да би новим научним \откриЛима аотребно ,било доказивати твк, да је ариродна снага јев- ј тинија од аарне снаге ? I Међу тим ја сам тев посде овог дру- » гог одговора г. Марка. из једног разговора са њим, видео у чему је цеда сгвар. За г. Марка, водена пара није била природна снага, него је и вн под природном снагом разумевао реакцију воде Саве и Дунава. Сад се тек, после овог објашњења види куда смерају све примедбе гато је просуо г. Марко поводом тога 7 члана уговора. Сад се тек из тих примедаба види, да је г. Марко држао да смо ми ставили у конкуро да водена пара буде моторна снага само за то, да би дошди до што скуаљих цена за ед. осветдење, па да после, уговором дозволимо повластичару да у место водене паре употреби јевтини ток Саве иди Дунава за произвођење едектр. струје. Зар не кажу то оне, горе наведене и подвучене речи г. Маркове: Да је то аак и ириликом ратисивања стеч&ја иознато било, зар није вероватно да би добили аввољније аонуде за електр. осветлење Београда но што смо их добили ? Видите ди ви иоштовани читаоци како г. Др. Марко Л.еко уме ,,високо" да мисли и да ради и да гако високе мисли и радње позајми и другима ? Сада ? пошто је познгто да је за београдску централу наручен потребан број парних машина, ја не бих имао тотребе да доказујем како се реакција воде из Саве и Дунава неће употребити као моторска снага еа справљање електрицитета. Али је ипак потребно да оојасним и г. Марку да се на то није ни мисдило при скдапању уговора у опште као ни при редакцији његовогечлана 7 посебице. Ја иећу да се упуштам у доказивање како је врло слаби пад и Саве и Дунава веома незгодан за окретање динамо-машина, које се више стотина пута у минуту морају окретаги. Нећу да улазим ни у претресање начина како би се то у опште могло извести: да ли јазом који би из дадека извео воду било из Саве или Дунава, или витловима, које би непосредно вода окретала, као ни о томе шта би коштало извођење и издржавање таквих инсталација. Ја ћу самн де се ограничим на практичну страну тога питања. Вама је свима познато да се Сава и Дунав ретко које зиме не замрзну а и кад се са свим не замрзну, готово сваке зиме иду њима и доста дуго ледене санте. По себи се разуме да у то доба елевтричне машнне не би могле радити. Ако би се повластичар решио да јазом из далека изведе воду до својих турбина, онда би опадање и расгење воде врло често мењало моторну снагу и врдо често би се дешавадо да та снага не би бида довољна за произвођење погребне количине едектр. струје. Међу тим уговором је утврђено да је иовластичар дужан имати струје у довољној количини ареко целе године. Не остаје му дакле ништа друго, него да поред ових мотора водених, направи још једну централу са воденом паром, која би морала бити толико велика, да у слчају замрзавања или јаке суше сасвим замени ону, где је вода могорна снага, т. ј. толико велика, као да централе, у којој је вода мотор, и нема. Другим речима, повласгичар

— 80 V" >ал/ члл/ \лл/^ \лл/ члл/ члл/- -%уч/ч/ глл/ V 4 -" би поред ценграде са турбинама морао подићи једну централу са воденом паром исто тодику као што је ова, штоје сад подиже; дакле морао би у место садање једне центраде да подигне две, које би се врло мало раздиковале по коштању. На тај начин, уштеда па угљену код мотора са турбинама тешко да би била већа од самог интереса на уложни капитал за парну централу а да не говоримо о другим трошковима, који су потребни за одржавање такве централе и ако она периодично ради Ја молим поштоване читаоце да ме извине што сам се упустио у толико објашњавање ствари која је по себи врло нроста, коју и они сами добро знају, а коју су знали и они што су конкурс расписивали, па за то нису ни тражили пројекте у којима би се упогребио ток Саве и Дунава као могорна снага. Ово сам морао, учинити само због Г. Др а Марка Л.ека, који је, не обавештен по томе питању, држао, да ће новластичар моћи употребити мотарну снагу Саве и Дунава и тиме изиграти уговор и доћи до врлојевтиних извора електричне струје, коју ће међу тим он врло скупо Београђани продавати. Јер г, Марко вели: „Едектричну СТ РУЈУ можемо добити куд и камо јевтиније ако је произведена природном снагом (* по ако се производи воденом паром." (Беогр. Оп. Н. бр 53, стр. 268). Врло је мало случајева где се природни ток воде може корисно употребити као моторска снага за произвођење електрицитета. То се може најзгодније извршити код водопада који имају довољно воде и кадје највећа суша, који се ретко мрзну и код којих трошкови око инсталаније не износе много. Нарочито због овог последњег разлога сваки се водени мотор не може корнсно употребити. Евоједног примера: Општина соФијска употребила је као мотор воду једног плашшског потока кога пад износи преко 700 метара. И ма да је се близу СоФије нашао тако велики пад воде мени се ипак чини, да би општина дошла до јевтинијег осветљења да је употребила водену пару. Јер сама инсталација осветлења погођена је за 2 б мидијуна динара. Сам интерес на тај капиаал и хабање материјала износи дакде на 200000 дииара годишње не рачунајући грошкове персонала и издржавања саме инсталације које ће у најмању руку изнети још 50—60 хиљада динара. Нсгина, општина ће имати за тај новац на 2000 парних коња снаге, ади треба имати на уму да је СоФија мала варош да је мања и од Београда, и да ће участвовање приватних бити мање но код нас. И ако дакле општина соФијска има за те паре довољно много електричне струје на расположењу ипак она од ње не ће имати велике користи кад је нема коме нродати. Једна центрама са воденом иаром, која се може према потребама ширити била би много погодиија и без сваке сумње јевтинија. Овај сам пример навео само за то да би и г. Марко Леко могао увидети какоје врдо одако изрекао: „како је врло добро свакоме познато да је ириродна снага јевтинија од парне сиаге." 2. Г. Марко ми наводи за углед стечај соФијске ошптине за који сам каже да је био ненотпун па су за то морали расписивати други. Наш је стечај успео од првора пута баш за то, шго је био потпун а (* Под „природном снагом* ваља разунети да је то реакција иди иовресна моћ воде, јер смо видим да за г. Марка водена нара није природна снага.

ГОДИНА X то побија тврђења Г. Марка по којима је наш сгечај непотпун био. Опшгина софијска заиста није знала шта је хтела, него је сваки конкуренат схватао конкуре како је хтео. За то су морала доћи нова обавештења и нов конкурс. На против, знајући у напред шта и како хоћемо, шга се може а шта се пе може остварити ми смо све главне појединости тачно одредили у конкурсу и он је одмах успео. Је ли то баш мана нашега конкурса што у њему није било неизвесности, неки кажу они, који зиају правилно да мисле. 3. Код члана 6, у своме одговору вели Г. Марко: Тим чд. 6-тим, какав је на жалост у уговору и остао, даје се право само аовластичару „да може по одобрењу општине београдске прсћи на другу врсту осветлења" а ја сам тражио да се истим чданом одреди и то: под хгојим би условими могла оиштина тражити од повластичара да пређе на другу врсту осветлења. Ио уговору, новластичар се обвезао, да извесну кодичину светлости, одређеног иптензитета мора давати општини држави и приватпима. Општине се не тиче хоће ли повластичар то моћи извршити путем еле ктричног осветдења којим се он обвезује или неким другим, Онштина има право од њега да захтева оно на што се је уговором обвезао а он нека се сам брине, оће ли го моћи постићи електричннм осветле, њем или неким другим. на које би по одобрењу општинском могао ирећи. Чланом 6 ми нисмо хтели да се општина брине, да ли ће повластичар моћи своје обавезе испуњавати па кад види да не може, да онда општина тражи од повластичара да пређе на другу врсту освегљења. Нека се новластичар сам брине како ће своје обавезе испуњавати, а општина има доста својих брига. 4. „Да пређемо сад на друга чуђења г. Станојевића" вели г. Марко: „Код чл. 29. нигао сам, под којим би условима имале да се употребе сијалице од 60 свећа за улично осветлење, јер то није уговором предвиђено. Уговором предвиђено је само са колико ће се сијалица од 16 свећа замењивати једна пламена лампа а о употреби сијалица од 60 свећа за улично осветлење нема помена у говору," Г. Станојевић то не _ палази за нужно и вели: „Ја би се заиста чудио томе захтеву и то после одређених услова и цена, кад не би знао, да га поставља г. Марко Леко. Чудо г, Леко не тражи свуда у место 16, 60 свећа! Ја мислим да би добро било и о томе размислити." Да видите само како је вешт г. Марко; у место да цитира оно место из његових примедаба при којима сам сеја чудио, он сасвим певино тражи да се одреди одноизмеђу сиЈалица од 16 и 60 свећа. У уговору је на једном месту речено колико „вата" троши једна свећа из лампе сијалнце, те је према томе однос између 16 и 60 свећа врло прост. Али ево шта је г. Марко казао у својим првим примедбама и што није нашао за нужно да понови, ма да гна да сам се ја баш због гога чудио. Ево тог места. „Добро би било равмислити о томе како би се за улично осветлење могле употребити те сијалице од 60 свећа у место оних од 16. Можда само на неким важнијим ме стима. Нарочито како би се могле применити те сејалице од 60 свећа за оно опште улично осветлење за које онштина има