Београдске општинске новине

ВРОЈ 9. та светлост вошта 16*5 пара. Код нас прости иетролеум кошта 50 пара литар финији Н0 пара, дакле, два пут скупље но у Ха новеру па дакле, кад горње цене удвојимо, излази да код нас аетролеум у обичним лампама кошта ако не скупље а оно исто толико као и електричне сијалице, а да и ие водимо рачуна о непријатном задају, просипању пегролеума и о разлици која постоји код цена на килограм и на лигар петролеума. И тај нример показује како г. Марко, само да би омаловажио елекгрично осветљење цитира податке без икааквог коментара, али се за то ти исти податци и окрећу иротиву њега самог. 6. Да идемо даље. Г. Маркојехтео да се одма одреде цене ел. струје ради иидустријских цељи а ја сам одговорио да ће те цене утврђавати новластичар са надзорном комисијом и да се не треба бојати да ће те цене бити гако високе да огежају увођење елек. струје за индустријске цељи, у толико пре, што је и у интересу повластпчара да развиће елект. струје не отежава. Са том је примедбом везао г. Марко питање о атару београдском. г. Марку није било право што се у пројекту уговора тражило да концесија вреди и за атар. „Кад нам затреба ел. осветлење за атар београдски, лако ћемо се с новластичарем погодити" вели г. Марко. И сада г. Марко налази да има противречности између мога говора код питања о промени ел. струје на индустрију и овога о атару Међутим то су две сасвим одвојене ствари и кад се не би знало, да г. Марко ие сваћа можда хотимице ту мало Фину разлику, могло би се мислити да је те две одвојене ствари навалице саставио, да би имао једвн соФизам више. У електротехници је позната ствар да се струја у толико јевтиње може дати у колико се троши ближе око централе (не водећи рачуна о коштању дужпх спроводника) једино из разлога што се струје мање губи у краћим спроводницима но у дужим и што тај губитак иде на штету повластичара. Сваки ће повластичар више волети да тропш струју у близини своје централе него далеко од ње. И кад је он већ дужан да спроведе струју до крајњих граница варошких за улично осветлење, онда ће он једва чекати да може још коме продати струју у тим границама. И за то баш неће бити тежак споразум између комисије и повластичара кад се буду одређивале цене струји за индустријске потребе, у рејону варошком. Сасвим другојаче сгоји ствар са атаром г. ј. са местима удаљеним од вароши. Рекао сам да што је једна лампа даља од централе у толико горе за повластичара и за њега је много боље да му се мрежа не шири у даљину , него да у границама варошким, мрежа буде што гушћа. Тражење дакле, да услови повластице вреде и за атар, више су на штегу но у корист повласгичара јев као што рекох за повластичара није у интересу да своју мрежу у даљину шири. Ето из тих разлога сам тражио да и за агар вреде исте обавезе за повластичара као и за варош, т. ј. да и у атару даје ел. струју по истој цени као и у вароши јер повластичар не би сматрао за бог зна какву срећу да му неко из винограда затражи ел. осветлење па ма му и осугурао на сваки 100 мегара две лампе јер ће му

— 32 V ЛЛА/—•" Јг \АД/ Ч/Ч/^&Ц ЧУЧА/ ЧЛА/ -^/\/ ч / се на путу до винограда много више струје изгубити но што ће је од абонепта наплагити. Абонент плаћа само ону струју која прође кроз егевтрични сахат што је у њаговој кући, а шта је било са струјом док је стигла до тог сахата њега се нигага не тиче, већ цео губитак сноси повластичар. Проширење повласгице на агар дакле не би било у корист повластичара већ у корист оних што су у томе атару. Ето за то сам ја и представио различито интересе повластичара према згушњавњњу мреже у вароши и према ширењу њеном ш? атар, јер су његови интереси у гим погледима и зајиста различити. 7. — На завршетку својих првих примедаба г. Марко пига „г. члана комисије, који је овај уговор израдио. да изволи казаги воји су му уговори других страних општина... служили за углед приликом израде овог уговора*" Познато је шта сам је на то одговорио. Али сад. г. Марко вели: „У осталом ја незнам зашто г. Станојевић и нокреће питање о томе ко је уговор нанисао V — Ми ћемо имати прилике мало после, да констатујемо, да г. Марко уме врло лако да заборави оно нгго пе ће да зна, па тако је радио и овде. Зар би ја покретао питкње о ономе ко је уговор написао, да се г. Марко не обраћа г. члану комисије који је овај уговор иградио ?! У пројекту уговора стављено је била, да кад се прекид осветлења не изазове узроком повластичара нити његовог персонало већ кривицом неког трећег, па се тај проузроковач не би могао пронаћи, опда општина губи право на казне према повластичару и сноси штегу изазвану на прибору за осветлење. Јер је било речено да се такви случајеви могу десити само услед недовољне јаане сигурности. г. Марко ме пита у којим сам ја уговорима нашао таке обавезе општина према предузимачу, Ово питање није електрогехничке природе те да би за његово разумевање била потребна нарочита спрема. Мени га је диктирала та чисто наша околпост што се код нас многе па н најкорисније ствари омаловажакају и кваре. Зар г. Марко не види какве муке има наша онштина са чесмама које мангупи памерно кваре ? Чесме су, право говорећи, много кориснија установа него електричне лампе, на кад се налазе људи, који и такве ствари из простог ината кваре и упропашћују, зар се не ће наћи сутра дан неко, кад се наместе ел. лампе који ће их, једну или више каменицама разбијати. Такви се случајеви у другим варошима не могу ни замислиги па за то о томе и нема никакви одредаба али код нас. где има људи који и најсветије и најкорисније стварн кваре, код нас се морало и о томе водити рачуна. Ја шта више држим, да ће се наћи код нас људи који ће из нростог ината, што је нротиву његових жеља усвојена ел. светлост, бити у стању да организују чигаву хајку прогиву елк. светлоси правити велике тешкоће њеном увођењу И ко је напослетку крив ако се проузроковач шгете не могне паћи или ухватити'] Сигурно опгатииска слаба конгрола на за то је право да општипа, која се не брине о сигурности ствари од опште користи. да она учињену штету и плати или да боља такве ствари чува. Приликом претреса уговора у одбору ову је ствар један ваљан правник нападао; али је други, пе мање ваљан правник прихватио и бранио као врлу праведну ствар. Из тога се види да гај предлог и ако из-

ГОДИНА X. гледа г. Марку врло оригиналан (јер су оригинални и ноши појмови према установама од опште користи) није баш без икаква смисла, кад је нашао одзива и код правника, У моме одговору на питање г. Марка упућено ономе „члану комисије" који је тај уговор израдио, рекао сам „да тај уговор није дело једнога члана, него је резултат рада свију чланова комисије'" И г. Марко у овом мом одговору не нађе чак ни привидну моју скромност да јавно припишем себи акт на коме смо нас седморица, са нредседником општине на челу, потписаии, него држи, да сам хотимице хтео да свалим одгоиорност за њ на остале члано^е. Сви су чланови комисије још живи и знају да сам ја написао уговор и донео комисији на преглед. Комисија је на два своја сасганка претресала члан по члан и са неким малим изменама усвојила. и нотписала. Тако потписан пројект уговора подпесен је одбору општинском. Чије је дело тај нројект уговора, који је општини поднесен, нека пресуде сами читаоци. Како сам ја нанисао уговор о коме је реч, ја сам у исти мах и био исвестклац од стране комисије те тумачио и бранио уговор у одбору Г. Марко вели како је један члан, г. Главинић потписаи на пројекту уговора изјавио „да није имао времена да скроз проучи уговор. и Ја остављам г. Марку да оцени поступак г. Главинића, који је најпре уговор потписао па онда ону изјаву дао. Други члан, г. Капетаповић вели г. Марко, био је на путу кад се уговор претресао у одбору. Према улози известиоца комисијског, каква ,је мени у део пала, није било потребно да и један члан комисије буде присутан у одбору. То би било погребно само онда, кад ја не би био у стању да дам обавештења о свима питањима па да ме у томе помогну и остали члапови комисије; дакле осуство г. Капегановића може пре да иде на моју штету него у корист као шго мисли г. Марко. Главно је, да су сва та госаода била у комисијским седницама кад је уго вор иретресан и да су га аотаисали, а оКе ли га аосле и они аред одбором бранитц или Ку то радити ја сам то је сасвим саоредна ствар. Ја сам уговор о ел. осветлењу израдио онако како сам најбоље могао према. нашим приликама и имајућн пред очима једино интересе београдске онштине. Међу тим ја сам врло далеко од помисли да је уговор какав сам ја комисији поднео и она га усвојила, без нрекора. Устав краљевинз Србије радиле су најнаметније главе наше, па ипак, веле људи, није остао без празнипа. Али само на уговор о електр. осветлењу не могу иасти. прекори и примедбе које му чини г. Марко Л.еко. Г. Марко нааада уговор не као аријатељ електричног осветлења, који је рад да својим иримедбама доаринесе да то осветљење буде што боље, већ као аријатељ гаснога освегљења, који својим иримедбама хоИе да отежа и онемогу&и остварење ел. светлости те да аосле ње триумфује гасно осветљење. Јер Г. Марко вели на једном месту у својим примедбама: „Али ако на пример, општина не буде задовољна електричним предузећем, што (1е ао моме ,верењу не у року од 41 год. већ аосле неколпко година настуаити. И зар човек чије је уверење да се електрична светлост не може ни неколико годнна одржаги, зар тај човек, може својим примедбама иа уговор о ел. светлости, желети што друго, ако не спремање терена