Београдске општинске новине

ГОДИНА. X. Председник. Доиста је бида одређеиа једна сума за воцкасту калдрму, но доцније је та партија друкше крштена, на одужење р . грађење нове калерме, и тако је реч ануигет избрисана у буџету. Соломон Азријел. Ја сам мнења г. Новавовићевог, да никако у буџет не улази циФра за суд, него нека одбор одредн једну комисију, па нек ова то питање ироучи и пек изиште и плап који постоји, па кад све то проучи, нек пзнесе пред одбор на даље решење. П редседник. Пристаје ли одбор тако да се уради. Раденко Драгојеви\1. Нема ту никакав пдан, Било је само питање од суда колико и каквих локала треба а тђ је одговорено а план није израђен. М. Катетанови^. Пре 8 месеци аоказала се била потреба за зидање варошког суда и опда је општина замолила председника вар. суда, да каже колико соба треба и за коју потреба. Испитивано је има ли израђепог плана, па је казано д^ нема. Стеван Чађеви^. Ради те зграде имам да кажем, да се ми никако не можемо да упуштамо у оцену или у опредељивање гачне суме за подизање једпе зграде, за коју немамо илан. Све што можемо учипити, то је да оптеретимо једеу комисију, да то изводи. Лредседник. Пчтање о подизању вар. суда стоји на дневни ред пред одбором. Кад дођемо на то питање. онда ћемо о гоме говорити и решити. Андра Одави^. Ја сам казао. да сам чуо, да план постоји. Г. Капетановић каже да је иостојао али га сад нема. Ја знам да је постојао под старом управом опшгинском. План је насигурно био, но могуће да је склоњен. Раденко Драгојеви\\, Ја се опомињем онога што је од председника вар. суда тражено, колико локала треба, али за план не знам да л'и га има. Соломон Азријел. Ја мислим да треба сад изабрати комисију. Зар Смедерево да има суд, а ми да немамо. Стеван Чађеви\\. Кад се буџет сврши, нека председник ово питање одмах стави на дневни ред. Иредседник. То ст; ји давно већ на дневном реду. Стеван ЧађевиК. Нисам знао. Онда врло добро. Иредседник. Овај одобрени кредит за кирију вар. суда, има се трошити из партије за непредвиђене трошкове и то се разуме за вишак а остало стоји у буџету. (Усваја се). Желио би, господо, у конФеренцији да вас известим о позајмици код народне банке па онда да решимо ствар. Пристаје ли одбор да се о томе говори у конФеренцији ? (пристаје). Опда претварам одборску седницу у конФеренцију и молио да се удале сви, који нису одборници. (Настаје конФеренција. После.) Прима ли одбор ову позајмицу једногласпо. (Прима). Пошто је већ доцкан закључујем седницу. Састапак је овај трајао до 9 и по часова по подне.

— 135 \/\/ЧУ — \/\УЧ' — \/\/\/ ''.-/X/ 4 ./ ""Ч/чЛч* Држан 18. Новем. 1891. год. Почетак у 6Ч 2 часова по иодне. Председава председник Милов. Р. Марииковић. Председник. Молим да чујете записник прошлог састанка. Сенретар прочита. (нрима се). Председник. Лицитација за изношење ■ ђубрета по квартовита је држата и то за време од 3 године. Понуђено је годишње за изношење ђубрета из кварта врачарског 900 а било је у овој години 1071 дин., из дорћолског 875 а било је 1601, из теразијског 666 а било је 960, нз савамалског 351 а било је 631, из палилулског 801 а било је 870, из врачарског 120 а било 660 дин. Као што видите цепе су подбациле овогодишње и тако би се место 6323 дин. годишње примало 3713 дип. Ф. Васиљевић. Та је лицитација сад први пут држата ? (јесте). Ја мислим да држимо другу. Председник. Још да вам и ово саопштим. Ја сам ставио у условима један тежак али и важан услов за закупце у томе што морају имати кола по нројекту општинског инжињера и то од дана лицитације па за 20 дапа. Који то пе би учииио губи кауци.ју и цраво изиошења ђубрета. Радоје ЋирковиЋ. Поред тога доста тешког услова и у томе је незгода што с наплатом иде тешко и ја мислим да би осуде требале да се одма извршују кад кога закупац тужи да неће да плаћа за изношење ђубрета. (чује се : другу лицитацију!) Дим. Најданови'ћ. Па ми би могли неке лицитације и сад одобрити Председник. Од сад са том наплатом иде брже. То је сигурна ствар. А сад: које лицитације одобраваге ? (За палилулски и варошки кварг). Дакле за ова два одобравате а за друге да се држи друга лицитација ? (Тако). Сад долази лицитација за оправку свију општипских возова и сарачки сатлерски итд. послова. Лицитанага је било доста. Једна је ли* цитација остала на Сави Раденковићу за 1985-50 дин. и за прошлу годину била је цена од 1401 дин. (Одобрава се). За ковачко-коларски посао било је гакође доста лицитаиага. Најбољу је цену понудио Јоца Љубишић од 1696 дин. Прошле годиие била је цена од 1177 дии. У овој години било је више посла но до сад па ће бити и у идућој; с тога су и веће цеие тражепе. (Одобрава се лицитација). Сад је на реду буџет. Буџетска еомисија ставила је у иижињерско оделење и једног надзорника општинских добара, међу тим у ономе извештају који је одбор усвојио нема тога иадзорника. Ја мислим да ћете одобрити да се то место накнадно унесе ? (добро — прима се). Надзорник добара има сад 1580 дин. годишње плате а толико је и комисија предложила. Дим. НајдановиЂ. Надзорпик добара то је велико звање а по овој плати пије нишга. Пређашњи надзорници — на пример Јоца Божић — имали су по 2400 дин. и помоћника који је такође вукао 100 дип. мес. Ја мислим да овоме човеку ваља даги повишицу .јер је поштен и добар. И. Цветановић. И ја се слажем с Најдановићем, јерје човек врло скроман и од

ВРОЈ 12 Ч/-Ч/ЧУ -члу\/- —-\у"Ч/Ч/ ч/ч/х/ "Ч/\^>/ ч/ч/\/ \/ч новерења. Кад се каже надзорник добара, то је нешто велико, а пе као обичап служигељ и ја сам да му се повећа илата. Сол. Азријел. Ја као члан буџетске комисије нисам био овде кад је решавано о томе падзорниву добара а знајући иослове његове ја би био мишлења за повишицу гим пре, што један писар грађевински има 1800 дин. За то би ја био за повишицу на 1800 динара. Председник. Усвојена је плата од 1800 динара. Чујте даље. (Чита буџет, који ће се у целини ошгампати). Соломон Азријел. Жао ме је господо што се нисам десио у комисији буџетској, кад се решавало питање о ллати ше®а општинских лекара. Њему треба повисити гглату на 3600 динара једно с тога, шго је он шеФ санигета и што је довтор за варошки кварт. те потоме врши две дужности. Кад хемичар општински има плату 3 хиљаде динара ко ; и ради може бити само једаппут у месец дава, онда доиста треба шеФу левара дати мало више. (Чује се: хемичар ради сваки дан). Добро, иек је и тако^али огтет нема толики штранац. Он мора да прегледа све што се на пијаци продаје и онет да лечи сиротне грађапе по кварту варошком. С тога праведно је да му се повиси плата од 3 на 3600 дип. и ја то предлажем. Филип ВасиљевиЋ. Г. Соломон треба да има свој' 1 одвојено мишлење у томе, као члап буџетсве комисије, а не овако да износи засебне предлоге. Кад тамо то није учипио, сад овде неможе. Соломон Азријел. То не сгоји. Сваки одборнив може у одбору опет да искаже своје мишлење, ма да је и члан буџетске комисије и ма да није у комисији одвојио мишлење. Видоје Виторовић. Ја би био за то да му се повиси плата још са 400 дин. То , би сасвим било праведно према његовом великом послу и показаном труду. Председник. Ја ћу да ставим на гласање. Ко је за го, да се усвоји комисијска циФра од 3000 дин. гласаће „за" а ко је да се повећа на 3600 дин. гласаће „против" Гласало је 8 „за", 6 „против". Неки су одборници отишли, и тако ово питање није решено, већ се оставља за другу седницу. (Усваја се). Илија ЦветановиЈј. Молим вас ја предлажем свима лекарима да буде подједнака плата, а шефу да се даде додатак од 500 динара. Раденко ДрагојевиЂ. Ја сам и пре био у комисији и знам да лекари имају доста рада и приватног само ако хоће да раде. С том платом има и у унутрашњости декара, па служе и са мањом платом. Овде се каже лекарима по 2300 дин г Ја би предложио, да сви имају једнаву плату, а шеФ да има још 500 дин. додатка. Соломон Азријел. Колико су имали плате лекари ове 1891. године. Председник. По 2300 динара. Соломон Азријел. И сад таво остаје. Онда је добро. Председник. Само ћу вам напоменути да сам ја молио вомисију, да се Ог. Змају Јовановићу да 500 дин. више. То ћу и овде повторити и казаћу шта ме у томе рувоводило. Ово је човев од старих људи, који је носветио сав свој живот деци, нарочито српсвој. Његовим радом на вњижевном пољу