Београдске општинске новине

ДОДАТАК 12. БРОЈУ „БЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИКА"

''В&НРЕДНМ САСТАНАК ОДВОРА ОПШТИНЕ БОГРАДСЈЕ^Е (по СГЕИОГРАФСКИМ БЕЛЕ1Ј1КА.МА) Држан 11. новембр.а 1891 год. у Веограду Ссвршетак). Ви кажете, г. Бркићу, да се набављају иланови конкурсом. То јесте али би ско ми то Х1елл Д<> избегнемо. Ми би смо хте.ш да они то у нашем архитектонском одељешу сврше. У осталом ми предвиђамо персонала толико као да Не се грађевински закрн одобрити скупштином; ако се не одобри, остаће нам -уштеде у буџету. Тако исто ни пројекгована плата шефу неће се морати издати ако ми не нађемо способно лице за ту илату или ако нађемо кога снособног да хоће јеФтиније да служи. Ја мислим да овај к] едит треба одобрити с погледом на задатке које имамо да вршимо а с ногледом на способност лица каква морамо ангажовати у службу. С. Чађевић. Велика је недаћа, господо код вас у општини , што свако лице, које поставпмо није стално већ приврамено. Та недаћа је узрок, те морамо и скупље да плаћамо него што се плаћају државпи чиновници па ипак не можемо у општинн наћи у свако време човека за потпуно вршење послова; јер сваки спреман човек бега тамо где је сигурније. Ево на пр. ја служим државу 20 година и једва имам плате 3 хиљ. и неколико стотина, алн верујте ми ја ово више водим, него већу плату у општини I а то је с тога што оро што имам знам да ми нико не може отети својевољно или из накости, док у општини бива то да често несавесни људи нападну на човека ни крива ни дужна из пакости и мржње и без душе и срца одузму му хлеба. Да све то не би било наша је прва дужност да подигнемо пензиони фонд за општинске чиновнике па пошто их овако омогућ. мо онда ће се наћи раденика и по јевтиније. Овде господо код ове позиције кад се клже 6—8 хиљада динара плата једном шефу одељзња, доиста је лепа и може се казати директорска плата. Али господо каквим ја дурбином гледам на нишан, да се архитекта тражи, погпуно сумњам да ћемо наћи таквог човека за ту цлату. Није згорега да остане та циФра као шго је метута, а ми ћемо се задовољити са једним инжињером јер, ако ми тражимо капацитете да нам и школе и кланице и остале зграде направи, да бог да да би нашли кога за 5 хиљада динара. Напослетку, ми можемо оставити ову позицију овако, али не морамо ми дати одмах највећу. Г. Бркић. Моје је мишљење изнешено овде у томе, да ове године није потребно да се то оделење дели у три и меће толика плата него је у томе да остане по овоме као што је и у пројекту буџега стављено. Председник Ништа то не смета што ће се у буџету предвидети ова звања, јер сваки рад зависи од решења одборског и ако овде буде решено да се што гради тако ће се и та оделења поставити и плаћати, а ако не решите, остаће не утрошена плата. То је одговор на ваше мишљење.

Илија Цветановића. Ја сам за то да се овај комисиски предлог прими, јер ми смо решили да се многа предузећа одпочну и кад је тако, треба да се и ово спремп, да људи не вуку једног инжињера час тамо а час овамо. М. КапетановиЂ. Г. Гавра Бркић је био кад смо решили, да се зидају школе. Он све то зна, да ми данас немамо човека који ће то радити па опет говори противно. Г. Бркић. Ми имамо, господине, план за школе и то сте ви г. Капетановићу градили. Сад нам не треба друго ништа до да инжињер настојава грађење. Г. Главинић је рекао, да ће изићи закон; по коме ни један приватни не може зидати кућу, док то инжињер не одобри. То је, госнодо, и до сад рађено гга нам нису требале толике плате. Доста је на ову општину ударено терета. М. Јовановић. Да би се прекинуо овај разговор између г. Бркића и г. Канетановића, ја ћу казати г. Бркићу, да се он буни с оним што замишља, да то исто значи, ш го се зове инжињер који да линију по данашњем, са инжињером, који ће имати друге дужностп ио. новом закону. По том закону сваки који хоће да зида какву грађевину у вароши на свом плацу мора ће да донесе план и то готов у опшгину. Тај нлан мора неко у општини да прегледа и кад нађе да је према закову направљен, тек онда излази на лице места и даје линију, и кад и линију да ипак после тога мора да излази на грађевину да гледа да ли се зида по плану? — Дакле није једно исто изићи и дати само линију као што са данас ради, — са оним што ће по новом закону који ће изићи, инжињер имати друге и још много веће дужности. Г. Бркић. Тај ће законтек изићи пред скупштипу на решење — дакле још не постоји и онда нашто пре закона стварати нова звања и нлате надзорника. То може. на послегку вршити и државни надзорник. Председник. Државни надзорник вршиће надзор над државним грађевинама а што се тиче ошптинских грађевина и приватних, то ће вршити општина. (Да се реши), Ја ћу ставити на гласање. Ко је за то, да се ово инжињерско одељење преустроји но предлогу комисије као што вам је прочитано у предлогу г. Стаменковића на штаје и буџетска комисија пристала — тај ће гласати „за» а ко је против тога нека гласа „против м . (Настаје гласање) Гласало је 14 одборника «за" а један „против". Двојица се уздржали од гласања. — И тако усвојен је предлог комисије у целини и у појединостима и има се ово одељење овако преустројити. (Чује се: доста смо радили). Пошто је већ 9 сахати, то данашњу седницу закључујем. Оастанак је овај трајао до 9 сахати по подне.

Дрхан 15. Иовембра 1891. год. у Веограду.

Почетав у 5 часова по подне. Председавао председник Милован Р. Маринковић. Црсдседник. Пошто има довољан број одборннка за решавање — то отварам одборску седницу и молим одборнпке да чују запнсник прошлог састанка. (Секретар прочита). Усваја ли одбор занисник? (Усваја). Сматрам, господо. за дулшос: да вас известим о једној служби, коју сам извршио поводом паљевине варошког суда. Као што вам је познато општина београдска плаћа кирију за вар. суд годишње 450 динара. Како се догодила наљевина све су ствари морале се изнети. То је извршено одмах. Сад остаје потреба хигна да се нађе други стан за вар. суд, јер ствари, к о што су хартије, акта, књиге итд. нису могле стојаги на пољу због хрђавог времена. У овакој несретној прилици а на позив председника вар. суда приступио сам одмах тражењу локала за вар. суд и пашао сам кућу браће Крстића, коју смо и раније имали на уму кад смо тражили за инжињерско оделење. Гледао сам и друге локале. Као што је гостионица „Национал" и носле још једну кућу у Обреновој улици но који пије био празап По довољном распитивању иснало је да је стан браће Крстића најподеснији иа сам погодио по њином нристанку за 400 дин. месечно. Како смо ми плаћали и до сад за вар. суд месечно 375 дип., то нисам могао боље и иодесније учинити, него да ову кућу узмем за 400 дин. месечно, јер је разлика у кирији врло мала. Погодба је свршеиа и суд је тамо усељен, и сад молим вас да ми овај поступак одобрите. Соломон Азријел. Како чујем стан је узет за 400 дин. месечно, али не знам за које време. Молим да ме г. председник извесги. Председник. Рок је од три године. Соломон Азријел. Ја не би могао ту погодбу да одобрим с тога, гато је сада сган и скупљи а иишта није бољи од стана где је до сад био суд — а иоред тога што је та погодба за три године. Иредседник. Што се тиче рока закупа ја сам се држао онога, што је изгорели еган имао рок за 5 година, а овде сам смањио тај рок на трн године. Баш и кад би | се онштина одлучила да зида стан за варошки суд, ја у ово тврдо верујем да општина за три године не би била у стању подићи такву зграду. Таква зграда морала би се нанравити да послужи за више година, и она би могла бити брзо гогова, јер треба месго времена да се спреми, што је претходно нужно за приступање зидању. Узмите за пример народну бапку и одмах ћеге се сетити колико је времена прошло док је направљеиа. Дакле, рок није велики. Ћока ДимитријевиА,. Из говора г. председпика види се, да се ансолутно и не мисли зидање зграде за варошки суд и баш због тога сада када се буџет претреса, да се стави извесна циФра у буџету као ануитет која би нослужила за вар. суд, као што је то учињено са дорћолском црквом за коју смо се обвезади правити у року од три године. Председнж. Одбору је дужност да се брине о томе, па може ако хоће и ставити једну циФру на ову цељ. Марко ВелизариЛ. Ја мислим, да у неприлици у којој се нашао г. председник,