Београдске општинске новине

ГОДИНА X. — 171 — ВРОЈ 14.

је дужна да надгледа непрестано, да ли се све ради ио одредбама уговора. Према томе та комисија која то надзирава, треба друшгву да примети одмах за сваку неиснравност. Допустити друштву да подигне зграде или да доврши већи део неког посла, па тек онда пошто се уложило толико труда и учинио грдан трошак, чинити примедбе, спречити даљи рад и наредити да се руши што се дотле подигло, мислим да пе би било ни нраво ни деликатно од стране комисије или од стране одбора. шго има да се прлмети, треба приметити одмах, и што није добро, треба одмах у почетку кварити. Кад то није до сада рађено, треба ставити комисији у дужност да према досадањем раду нримети друшгву, што мисли да невал>а и да нареди да се оно нрема тим примедбама у будуће управља, а досадашњи руд, који је од већине комисије признат као добар, да се као добар прими. Андра ОдавиЂ. Ја овај нредлог г. Марков сасвим одбијам од себе, нама ништа није познато шта се спрема и т. д. Мата ЈованввиЂ. Ја имам да објасним г. Марку ово. Комисија је заиста примегила да би било боље да су зидови дебели, али ту су биле већ две штале озидаие; да ли је кондесионар усвојио те напомене, није ми познато, но главно је то да нам он није подпосио план на одобрење за то што се није сматрао обвезним да то чини. И ми смо разгледали уговор о гоме и нисмо нашли да мора. Да нам је ноднео план ми би могли рећи: ово ваља, ово не ваља, овако ми смо нашли просто да констатујемо, да је огпочео рад према уговору и констатовали смо то. Ја се не слажем с г. Марком у овоме као да је била дужна комисија да га опомене. Не слажем се с тога што такав иоступак нема основа у уговору. Председник. Да завршимо на овоме. Да овај извешгај комисијски примимо к знању а ово што се говори о несолидности рада — да му се саопшти. (Врло добро). Седницу закључујем. Др-.кан 1!>. Децембра 1891. год. у Веограду. Почетак у 7 часова по подне. Председавао заст! нредседннгса С. Карапешић. Заст. иреседника С. КарааегииА. Молим вас господо састанак је отворен. Изволте чути протокол последњег састанка. (Секретар прочита). Има ли ко шта да примети на протокол. Риста ПетротК. Ја не могу да будем више присугник при извиђању кривичних дела, јер има већ 18. година како ме непрестано потржу на те послове. С тога молим да ме одбор ослободи. Ђока НиколиК. Држим да закон извињава свакога који је већ вршио тај посао 2 године. Треба одредити другог. (чује се нека буде Јованча Ристић). Заст. иредседника. Усваја ли одбор да се Рисга ослободи а на његово место да буде Јованча? (усваја). Нема више никог пријављеног за примедбе на протокол. Усваја ли одбор протокол? (усваја). Пошто су господо свршени избори часника општинских и сви су овде ради полагања заклетве. Госп. свештеник је ту.

Молим г. председника и г. г. чланове да приступе заклетви. (Одборниди устају а председник и чланови приступају и заклињу се). иосле заклетве. Председник. Сад изволте чути неколико уверења која се траже од власти (Секретар ирочита). Због тога што је било неколико случајева, где при избору неможе да буде председник онај, који је изабран, има да се накнадпо изберу нека лица. Ја мислим за кварт дорћолски да буде Риста Петровић, а за Савамалски кварт Коста П. Мијајловић (Усваја се) Сад изволте да решимо нитање о цени хлебу. Ево како стоји цена брашну и пшеници (чита ценовник). Филиа ВасиљевиК. Ја сам на пијаци и видим да цена житу није пишта попустила, јер се и сад продаје сто кила 20 20 динара. С тога сам да остане иста цена Марко ВелизариК. Ми ако на овај пачин будемо одређивали средњу цену хлебу, нећемо никад погодити праву цену. За што не би одредили комисију од људи, који се у томе добро разуму, па. да се не одређује цена хлебу по цепи просејаног брашна, која код појединих трговаца толико много варира, већ даје одредимо по цени жита на нијаци која ће биги за све купце, па и за хлебаре увек иста, Одређивати цепу хлебу по ценовницима неколицине трговаца што продају брашно, врло је нетачно јер се њихове цене разликују од 1 до 4 динара по ценги. Одредимо дакле једну комисију па да се пе мучимо толико, кад год се ово питање изнесе у одбор на решавање. Ја сам се разговарао са једним интендантом нуковником. о тој ствари и питао сам га како се у војсци одређује вредност хлебу и по којој основи. Он ми рече, да имају табелу по којој су израчунате цене хлебу по вредности жита. Не би хрђаво било да и ми набавимо такву табелу па да и ми по истој, са нужним изменама саставимо табелу, која би нам олакшала тај посао. Еоста Главинип. Сви ти податци су онда прикупљени и каже се: колико се од сто кила стара брашна добије хлеба, а колико од новога. И при свем том опет су овде у једној седници казали да пеможе да буде. Зашто то незнам. Филиа Васиљевић. Да се одложи ово иитање до идуће седнице те да се тачно увиди цена. Ја би поред гога предложио, да се одреди особена цена белом хлебу, а особена црном. Овако неваља, јер они за исту цену продају и један и други хлеб. Лаза ДашковиК. Ја ћу вам предложити са свим нов предлог. Ја предлажем да се ако је икако могуће одреди Једна комисија, па да она лично купи 2—3 стогине кила жита, да самеље, затим да код каквог фурунџије под контролом нареди да се од тога умеси и испече хлеб, и онда ћемо се уверити, колико може из сто кила жита изаћи хлебова и шта ће коштати сваки. Према данашњој цени ја би предложио, да се скине цепа са 2 паре. 1'аденко ДрагојевиЛ. Поднети податци о цени брашна нису утврђени те да би се

ценажиту сазнала. За садје цепа хлебу скупа за 28. п. дин. Ондносно овога што предлаже г. Дашковић, могу вам казати, да сам се ја разговарао са једиим Фурунџијом, па он вели да на сто кила брашна дође 40. И кад наше Фурунџије могу, кад продају хлеб на више, дати по 2 н. ииже испод одређене цене хлебу, то би сада предложио цену хлеба на 26 п. дин. Лаза Дашковић. Ја би молио да се усвоји мој предлог, и тада би комисија могла најбољи извештај да нам поднесе. Држим да се овај хлеб продаје по цени несејаног брашна. А. ОдавиК. Један члан коммсије, којој је било стављено у дужност да прикупи податке и да према истим подацима изради једну шему по којој ће одбор без овако велике дебате моћи свакад врло лако одређивати цену хлебу, рекао је, да би требало према цени несејанога брашна одредити и цену хлебу. Према овом сад саопштеним нам ценамз просечна цена несејаног брашна дође 0.25,71 дин. кгр. С тога сам мнења да се такса лебу одреди 26 нара и с тим ова дебата прекине. А за будуће да замолимо или ту бившу комисију или да другу изаберемо те да нам поднесе извешће како би се сгално могло ово питање уредити па да о њему више не говоримо. Рад. ДраговиК. Ја мислим да ову ствар осгавимо на промишљење и рад идућем одбору (чује се : да сад оборимо цену). Председник. Па на колико хоћете да оборите ? (на 26 пара кгр.) Пристајете ли сви на то ? (пристајемо) то да важи од петка? (јесте). Ајдемо даље : Госнодо, била је лицитација за цубок. — Та је лицитапија први пут остала била на Панђели за 26.000 и нешто више динара. Држага је за тим и ужа лицитација између њега — Косге Панђеле — и Мике Констатиновића На ужој лицитацији изишла је цена 33.000 дин. За тим је понудио Јевга Најдановић и положио кауцију за 35.000 дин. но с ти\> ако се више не гоии с тим лицитацнјама. (Одобрава се њему.) Ја мислим да је ово красно за општину и да би могло да се усвоји (усваја се). За поткивање коња и волова општински држана је лицитација Било је 5 лицитаната или 4. Лицитација је остала на Јоци Јуришићу за 5^4'99 дчн. Прошле године била је цена 403, а ове године већа је због већег посла који ће бити. Ф. ВасиљевиК. Ја бих молио преседавајућег да у уговору стави услов, да је нредузимач дужан да поткује два коња за пола сата. Јер они имају обичај да задрже коње до подне, а то је штетно и дангубно за општину. Преседник. То је добро и треба да се дода у условима. Ђ. Николић. За четврт сата није могуће погковаги коња. М. ВасиљевиА. Један коњ се ноткује за 10 минута а 2 за по сата. Ђ. НцколиК. Два коња пемогу никако бити ноткована за пола сата, јер ту су 4 ноге, а коњ је жив, па се отима, па мрда и муке има док се поткује. Председник. Пола сата на коња јели доста? (јесте). Одобраваге ли лицитадију с тим да се у условима стави да један коњ мора бити поткован за пола сата ? (одобравамо).