Београдске општинске новине

ГОДИНА X. -/\/— Ч/Ч/Ч/ - ~\/\/Ч/ Ч/Ч/ЧХ \/\/Ч' Ч/Ч/Ч/ \/-'\ ' \/\, л ч'~ " \/\\/\ _ ште и са молиопима се погоде о деви закупу па поднесу одбору взвештај на одобрење. VII. По прочитању взвештаја општипскога иижињера ГБр. 158 н извештаја повереништа ГБр. 2094Ј91 о одређвваву атара београдског према вишњпчком одбор је решио, да се ово повереништво попунп са Ђоком Кравл.анцем, аемљедедцем из Палилуде, и да се преко среске власти позову поверенпци вишњнчке општиие, да са Београђанпма одреде гранииу између атара београдског и вишњпчког. VIII. Председиик извештава одбор, да је иотребно, да се расппшу правпла за варошку трошарину ; дајенројект тих правила израдио царнник.бео градски г. А. Миловаиовић према одлуци одборској од нрошле године, По саслушању овога одбор је овласгио су^ оиштине вар. Београда, да сам пропише правила за варошку трошарину. IX. Према одлуци одборској у ирошлој седници иредседнпк износи на решење молбу Јулке Свет. Јовановића, стрводера овд., да јој се иодигне на дунавској обали до карабурме шуна, где ће моћи вршитп стрводерски посао. По прочитању те модбе одбор је решио, да се ова шупа може нодићп, а трошак, да се иснлати из партије буџетом одређене за неиредвиђене трошкове.

општински послови Збор. Сутра је накнадни збор грађана за решење питања о општинском приреау Из нрогласа, који је нггампан у овом броју види се, да се од грађаиа београдских не тражи никакав нов терет но опај, што је и до сада био. Разлика је у томе, шго ће се овај нрирез од сада употребљавати на улепшавање Београда а не као до сада, па подмирење онштинеких редовних издатака. ВОДОВОД. Полагање цеви за нов водовод довршено је са свим сем неких ситних веза, које ће се навршити за неколико дана. Машине, које ће црпеги воду из бунара и гонити је у велики резервоар на Врачару, довлаче се из Штутгарта и одмах намештају. Према досадањем папретку радова на водоводу можемо тврдити да ће се нов водовод пустити у саобракај почетком Августа ове године. Како је ирема овоме близу довршење новог водовода то је одбор општински, на предлог надзорпе водоводне комисије, изабрао повереништво, да изради правила и гарифу за издавање воде и новог водовода по зградама београдским. Према нацрту ових правила судећи, биће снабдевање приватних станова водом тако, јевтино да ни једна кућа у Бео! раду неће нмати рачуна да је *не куни а још мање да за пабавку воде држи млађег. У скоро бићемо у стању да објавимо својих чигаоцчма ту тарифу. Народна светковина. Данас на Двети, као народни празиик, после службе божије у Саборној цркви ићиће литија у горњи град на благодарење. После благодаре&а литија ће се зауставити пред спомеником

— 161 кнеза Михајла. После подпе као и сваке године свираће војпа музика у горњем граду, где ће бити народно весеље.

ТРЕЋА ШОЈА ОДБРАНА ОД ЧА11АДА V. ЂОБЕ М. СТАНОЈЕВИК А. Цео лањски одбор бео:р. онштипе и сви они, који су читали стеногр. белешке одборских седница, у којимаје прегресап уговор о елек. освеглењу Београда, зпају, како је г. Стапојевић поступао с мојим примедбама на поменути уговор и како ме је том приликом нанадао. Немам дакле потребе то сад нарочито да доказујем, ма да г. Станојевић нокреће чав и то питање с намером ла докаже, као да сам га ја први напао ?! Мвоги нису знали да су ти напади г. Стапојевића били неосновани и то је изазвало овај разговор, који се и даље про дужује а усљед г. Станојевићевог изазивајућег тона писања, неистинитог излагања мојих мисли и што вређајућим вицевима на моје одбрапе одговара као што го и следећи примери из последњег (13.) броја ових новина јасно показују: 1. Да је 1\ Стапојевић грешио, кад је хгео у извесном питању да се именима славних људи заклони, то сам у другој мојој одбрани Фактама и па најпростији начин доказао. Противу тих у мојој другој одбрани изнесених Факта, г. Станојевић не наводи абсолутно никакве доказе, већ се задовољава вицем, како ће се у будуће „заклањати или имепом г. Марка Лека или именом његовога позпаника у Бечу". На такав виц немам шта друго да одговорим већ, да ме се не тиче како ће се г. Сипојевић у будуће, кад греши, заклањаги, али не треба заборавити, да је овде главно пигање, је ли г. СтанојевиК грешикад је повушао да се заклони именима славе них људи као што што су, Волај, Вагнер и Мусарат ? На то питање требао је г. Станојевић да одговори и да се у овој нолемици остави вицева. 2. Г. Сганојевић пребацује ми као да је мој обичај „да научне аодатке" добијам преко мојих „позпаника 1- и зато ме као што вели упућује да на исти начин и из Л.ондона добавим неке податке о интензитету тамошњега гасног и елвтр. осветљења. И овде није питање како сам ја моје нодатке прибавио, да ли из праксе или из књига; главно је, да ли су за нрактична питања, која се у нашој оиштини решавају ноузданији они податци, које из праксе прикупљамо или они, који се у извесним научним делима растурени налазе и који се за поједине специјалне случајеве пе могу онаво буквално употребити, као што је то г. Ставојевић учинио. 0 томе је реч и г. Станојевић не треба да багагелише извесне податке, за које није у стању да докаже да су, као што је онако папамет казао: „тенденциозно нетачни". Г. Станојевић сувише Је комотап, кад тражи да поред толиких података, које сам изнео, сад још и по његовом наређењу прибирам неке податке о интензитету ел. и гаспог осветлења у Лондону. Г. Станојевић не верује у тачност подагака о ценама гасног и елек. осветљења у Л.ондону, које сам изнео и које сам нашао у централном листу за електротехпику, а по којима би елек. освегљење извесних лондонским улица стало два пута више од

ВРОЈ 14 \/\/Ч' V 4 / 1 -/ ' \/'\/Ч- \/Ч/\/ "\/\/Ч-- Ч/Ч/\/ \/\/ч/ \/ч гасног осветљења као и да се лондонска публика противп томе, „да за елек. осветљење плаћа веће цене од гаспога осветљења." Ако су дакле г. Стапојевићу потребни податци, да доказује, како је ово што се у централн. листу за електротехнику палази нетачно и ако хоће да докузује како у Л.ондону елек. освег. пије скупље од гаснога, то пека сам прикупља за то нужне податке и нека их после употребн илн нро1 тиву мепе или противу уредништва „цент. листа за електротехнику". 3. Реч „Бар" играла је у нашој „електротехн. полемици" ту улогу, што је мојим наводима дала сасвим погрешан смисао, и ја незнам шта би г. Ст, хтео, да о томе још говорим ? 4. „Код тачке 4" није истина да сам назвао неаажњом оно што нисам све речи од „главнијега значаја" у мојим „примедбама истакао" већ сам казао „пепажњом могло би се назвати, што нисам све речи од главнијега значаја у мојим нримедбама исподвлачио, али како то није уобичајено, онда писам крив што је г. Сг. пзгубио из вида оне речи за то, што нису биле аодвучене*. „Да је" г. Ст. „био мало пажљивији", (као што то он мени препоручује), кад је. на моје примедбе на уговор о електр. осветљ. у седницама одбора беогр. опшг. одговарао, заиста не само што ,,много чега не би било у овој полемици" но ње не би ни било. 5. Место онога „шепртљања" (израз г Ст.) и онога репомисања математичким Формулама, паметније би било да је г. Ст. том приликом као стручњак израчунао и показао колико ће повластичар електр. осветљ. изгубити струје од централе до крајње тачке атара беогр. више, но од централе до крајње тачке варошкога рејона као и у каквом односу стоји тај губитак по вредности према опоме шго га новластичар има усљед тога, што Је дужан у свако доба дана и ноћи да има на расположењу довољно електр. трошио се исти или не. И онда би из тога нростог рачуна сваки могао јасније, но из оне математ. Формуле, да види, да ли заиста ономе губитку на дужим спроводницима треба давати онакве важности, какве је г. Ст. дао. 6. Г. Ст. опет помиње онај чл. 106 из Франц. закопа којим је као што сам већ констатовао, изпео само једап доказ више о томе како је мишљење г. Ст„ погрешно, да се такви случајеви као шго је разбијање Фењера каменицама ,.у другим варошима не могу ни замислити'-. За то што сам г,г на тај начин ириморао да и нехотично призна да је то његово мишљење погрешно, за то ме он сад нанада као да ја браним овдашње шегрте и млађе који чесме кваре и т. д. Не браним их, али не налазим, да су они тако грозни, да им у свету нема равне и да због њих треба једнон оаштинском концесионару давати веАе гаранције но што }в наши грађани имају. 7. Да ли ће се г. Сг. радовати или неће што одбор беогр. онштине нреко мојих ,,доброжелателних' предлога прелази на дневни ред, го ми је на послетку свеЈедно. Оно пав саветовање г. Ст. да Ја не треба да мислим да су све моје „доброжелателне" примедбе за усвајање, то савеговање могао је г. Сг сасвим за себе да задржи, јер он је баш на најочевиднији начин показао како се безобзирно понаша, према ономе, који се усуди да на његове „доброжелателне" нредлоге, какве примедбе учини.