Београдске општинске новине

_ БРОЈ 16. ^ _ стоке, коју је лиФерант клао, иадато је за ОФидире 7480 кида, а претекло је и у варош за грађанство унето 4696 кила, — За месо издато г. г. ОФицирима и за вишак у варош упосени, нанлаћена је прописна такса — аренда. Од напред поменугог броја свиња марвено-лекарским прегледом нађено је 53 ком. заразних бобидама, од којих је месо прописно понишгено. Приход од заклате стоке за грађанство био је 27.887 динара. — Од заклате стоке за војску и то за стоку коју је војпи лиФерант клао; за месо издато оФидирима; за претекли вишак унесен у варош за грађанство наплаћена је такса — аренда у 1741-4:0 дипара Свега прихода од аренде месарске у месецу марту, било је 29.628 40 диеара. Према добивеним доставама било је ових неуредности: I. Кријумчарење : тривола; једпе краве; осам дебелих свиња; једпо-свињче-назвме ц тридесет и један ком. јагањаца. II. Криве мере: четрнајест случајева. III. Осам случајева продаје квареног меса. IV. Два случаја продаје бобичава меса. V. Један случај продаје посве мршавог меса. VI. Два случаја продаје забрањених делова. VII. Један случај нетачних телова. VIII. Пет случајева нечистоће у месарницама. IV. Три случаја да на месарницама нема Фирме. Крива мера нађена је у продавпицама ових месара: Косте Папђеле, ЈеФте Најдановића, Мике^Константиновића, Богоје Грујића^Ђуре Милосављевића, Николе Петровића и Димитрија Тасића. А кријумчарили су по имепице: Никола Михајловић, месар, три вола, Милија Јаковљевић, бакалип, једну краву, Никола Пегровић, месар, једну свињу, Анка Хам, месарка, једпу свињу, Идија Половина, месар, две свиње, Кииријан Станчевић, месар, једну свињу, Петар Савић, месао, једну свињу, Јован Ивановић, месар, једну свињу. Трајко Стојковић, мехапџија, једну свињу, Сотир Марковић, каФеџија, једно свињче и једно јагње, Спаса Крстић, месар и печењар, једно јагње, Петар Стајевић, гостионичар, једно јагње, Ђока СтеФадовић, каФеџија, једно јагње, Томче Николић, ка®еџија, једно јагње, Стеван Нишлић, ка®еџија, једно јагње, Коста Угриновић, каФеџија, три јагњета, Алекса Димитријевић, каФеџија, три јагњста, Сава Јовановић, механџија, једно јагње, Спаса Стојковић, механџија, једно Јагње, Димитрије Копстантиновић, механџија једно јагње, Риста Науновић, млекаџија, једно јагње, Катарина Караџић, куварка, два јагњега, Катарина Величковић, куварка, једно јагње, Груица Гдигоријевић, кувар, једно јагње, Ана Вилхелм, куварка, Једпо јагње, Јаков Розепдорн, шахтер, два јагњета, Бранко Мишић, клач, једно јагње,

— 184 — _ Јевта Тасић, клач, једно јагње, Коста Ђорђевић, клач, два јагњета, Јовап Бујош , клач, два јагњета, Сима Миљковић, ашчија једно јагње, Мидан Мидовановић. ашчија једно јагње. Са свима овим лицима, код којих су нађене напред побројане неуредности, поступљено је по правилима о слободном клању стоке и продајијјмеса, и по кривичном закону.

Г. ДР. ШАГКУ Т. ЛЕКУ (I.. ОДГОВОР).

Поред свега онога што је речено о томе ко кога напада, Г. Марко тврди да сам ја њега први напао. Цео неспоразум је у овоме: Кад је Г. Марко казао да га је изненадила смелост, којом се један за општину тако штетан уговор подноси представпиштву с препоруком да га усвоји, ја сам држао да је то напад и па уговор и на опога који је тај уговор поднео. Међу тим ми је Г. Марко и сувише јасно доказао, да то није био папад него комплименат. Не остаје ми ништа друго него да благодарим Г. Марку на том комплименту. 1. У цедој подемици Г. Марко непрестано тврди како је ел. осветљ. скупље од гасног. У ирви мах доказивао сам погрешност Г. Маркових тврђења паучпим подацима најпризпатијих аутора. Г. Марко ми онда каже да грешим што се заклањам именима славпих људи, и у место, да научне подагке супротним научним подацима обара, Г. Марко је много практичпији од мене; оп се обраћа неком свом познанику, па му тај лиФерује све што му треба. И опда Г. Марко тријумФујући довикује: из практике ваља црпсги подагке а не из теорије. У место да цитирам поједине примере како рецимо варош Келн, имајући у својој сопственој режији гасно осветљ. присгаје да цео прибор тога осветљења распрода па у место њега заводи ново, по Г. Марку ((Скупо" елек. осв., — ја сам му поставио сасвим практично питање: од куда долази то, што пре 15 год. није се могла нигде у Европи видети ни једна ел. лампа док је свуда бидо гаса, а сада се не може проћи ни кроз средњу какву варош а да се ед. светл. пе_.угледа; како се даје расгумачити та појава, што многе и многе вароши, које имају гас, избацују и замењују га „несавршепим" ел.* осветљењем ? Да дд такво ширење електрицитета, на рачун гаса стоји ма у каквој вези са добротом и коштањем та два осветљења или се то тек ради онако на памет? И Г. Марко, сасвим мирно одговара, како ја нкшта нисам тиме доказао, како ни једно његово тврђење нисам оборио. И онда зајиста, кад човек види како поменута и сувише очевидна Факта за Г. Марка ништа не вреде, него се упорно држи онога што он са својим познанивом изнесе, онда ми не остаје пишта друго него да се у будуће и сам обраћам њима за све што се електриц. тиче. 2. Г. Марко је на једном месту изнео како ће ел. осв. извесних лондопских улица стати скунље од гаснога. Не стављајући

ГОДИНА_Х___ никако у сумњу податке о тим цепама, (као што то Г. Марко у последњем одговору тврди) ја сам тражио, а и сад тражим, да Г. Марко којим путем хоће, добави и податке о односу између иптензитета та два осветљења. Ја не знам зашто Г. Марко скреће моје питање па другу страну? 3. Да пије бидо речи „бар» многи би ел. технички докази Г. Марка били без икакве вредности. 4. г. Марко веди: «Код тачке 4, није истина да сам назвао неиажњом оно што нисам све речи од гдавиијега значаја у мојим примедбама истакао већ сам казао, непажњом могло би се назвати шго нисам све речи од главнијега значаја у мојим примедбама исподвлачио". — Опет једна одбрана г. Маркова, којој не треба коментара. 5. Још прве критике г. Маркове на ел. осветлење показале су прилично рудиментарну спрему његову у том питању, али све то није сметало доцније, да се г. Марко осети на један пут веома компетентан у ел. техн. питањима. С тога г. Марко на једном месту у иронији вели како му чудновато и «нејасно" изгледа да се на дужим спроводнпцима губи више струје но па краћим и да је то сигурно какав мој виц. Кад сам основним законом, израженим у математичкој Форми показао г. Марку какви закопи вреде код ел. струје, мени г. Марко каже (у последњем дговору) какоЈби у место реномисања математнчким Формулама, паметније било да сам израчунао и показао, колико ће повластичар изгубити струје од централе до крајње тачке атара беогр. више но од централе до крајње тачке варошаог рејона. — Ја опет држим да ће г. Марко, кад је већ огласио себе за најпозвапијег међу свима „грађанима ове вар." да критикује електр. осветљ.да ће он моћи и сам израчунати, колико ће се више или мање струје изгубити. Јер ако бих ја тај рачун овде радио, бојим се да ми г. Марко не пребаци да је то опет какав виц, којим хоћу да га учим како се деле алгебарске количине. 6. Даље вели г. Марко: „Небранимих (шегрте шго кваре чесме), али пе налазнм да су они тако грозни да им у свету нема равне..." —-Дакле за то, што то није тако грозно, шегрти могу и даље продужиги свој занат. 7. У претпрошлом одговору вели г. Марко : „Остављам г. Сганојевића да се и даље радује што одбор беогр. општ...." А у прошлом : Да ли ће се г. Станојевић радовати иди неће што одбор беогр. општине.... то ми је напослетку све једно." Види се да је г. Марко јако посустао, кад већ и своје рођене речи заборавља. 8. Цитирајући извештај путничке комисије г. Марко каже, да је се осветљење у Тем. угасило, јер се дотични поток био замрзао а сад каже да сам ја погрешио што сам из тог податка извео закључак да се тамо електр. производи воденом спагом. Видим и ја да сам погрешио, али сам у оно доба другојаче сматрао податке г. Маркове.