Београдске општинске новине

ВРОЈ 18. нитетсктх ревизија припадну општинско каси и 3. Одобрити суму од 2500 динара из овогодишње буџегске партије за непредвиђене трошкове и то на име награде државном хемичару, за посдугу и набавку иужнога прибора за санитетске ревизије придиком којих се узимају пробе ради хемискога иститивања. Прве две тачке овога преддога мислим да се могу без дебате усвојити. Сви ће се у гоме сдожити, да је нужно умолити г. министра унутр. деда, да се што пре расправе ова правна питања, која смегају, да се продавци ФадсиФиков. укварених и шкодљивих сресгава за живот према постојећим законским одредбама кажњавају. Исто тако и у томе ће се сложити, да је погребно да се скорије изради специјалан закон о промету животних срестава. Наводи како у другим европским земљама постоје већ такви специјадни закони, који су корисни с тога, што се у њима могу да предвиде сви важнији случајеви неправидности у промету животних сресгава, а што не може бити обухваћен н. пр. у казненом или санит. закону. — Кад већ имамо специјалне законе о штампи, шумама, Фидоксери и т. д. треба нарочитим законом регудисати и цромет оних срестава којима се хранимо. Нарочито према искуствима, која је прикунио за ову годину и по дана, како се озбиљније у Београду врше санит. ревизије, нарочито на основу тих искусгва, надази да треба уврстити прве две тачке предлога г. председника. Односно треће и посдедње тачве предлога вели : Сваки је о томе уверен да је вршење ■ санитегких ревизија, корисно, те санитске ревизије морамо да вршимо онако како и у другим земљама врше, ако нећемо да Београд посгане стоваришге ФалсиФикованих, шкодљивих и укварених срестава за живот, свега онога дакле што је у другим земљама строго забрањено држати и продаваги. И кад већ морамо да вршимо санит. ревизије, онда налази да нетреба ни жалити издатке, који с тиме сгоје у вези. У осталом не треба сметати с ума да се ти издатци могу надокнадити од такса које ће се од грговања напдаћивати. Истина за сада не зпамо још тиу прихода, ади имамо ге користи, шго ћемо се из бдиже упознаги с ненравидностима које Фактички у промету животвих срестава код нас постоје, савесни продавци знајући да постоји извесна контрола биће опрезнији у куповању и продавању својих артикала а и у опште кад се зна, да постоји исвесна контрола мање се греши но кад се зна да нема стручне коитроде, напослетку, несавесни продавци, моћи ће се доцније строжије кажњавати пошто се ревизије неко време буду реввосно и без кажњавања, вршиле. Уверен је да ће доцније кад се буде приступило редовном кажњавању трговца, да ће онда онштина моћи не само да подмири све своје издатке око вршења санит.

— 202 ревизија, већ да ће остати огуда и извеснога прихода. Нека Бог да, да тих прихода и не буде али према садањим дриликама, заиста бих остада. Данас издаје Београд стотине хиљада динара за предмете који немају никакве вредносги. Примера ради, наводимо мдеко. Годишње потроши се у Београду на 2 мидиона дитара мдека. Од те количипе може се рачунати, да је најмање 15% мешано с водом те износи 300000 литара млека има х [ 4 воде то износи 75000 литара воде по 1 грош, 75000 гроша или 15000 дин. толико у најмању руку издаје Београд за воду мисдећи да је за тај иовац купио млеко. Није само овде код нас тако вели даље то је и у другим евроиским варошима доказано је, зато се и не жале издатци на те санит. ревизије. По 16, 20 и више хиљада динара годишње троши се у другим варошима па општ. лабарот. И наша општина кад би морала-да подиже свој лаборат. не би ни јој 10.000 динара годишње било доста, за редовне лаборат. издатке. Издатак који г. иредседник нредлаже за набавку извесног лаборат. прибора и на посдугу губи се према важносги овога предмета. И ако у државиој лаборат. где се анализе за нашу опгат. врше има у главноме свега, што је нужво ипак не могу се из лаборат. буџета који је иначе до пајмање мере скраћен чинити и такве набавке, које су искључиво за вршење санит. ревизија у Београду нотребне, као што су набавке справа за мерење мдека, ракије, ва сваки кварт нарочитв корпа с Фдашама за прикупљање проба придиком санитет. ревизија, набавка једног ормана за држање у реду извесних виктуалија које се дако кваре, набавка леда и т. д. — Исто тако овим санит. ревиз. умноженим посдовимау лабораторији увећана је и потреба за већом послугом и то се не може тражити, да се надокнађује из санит. буџета мин. уи. деда из кога се буџета државна даборат. одржава. Наносдетку г. председник предлаже да се известиоцу као руковаоцу тих послова да из преддожене суме награда. О томе нема шта да каже до само да се захвали г. председнику, што је нашао за нужно да видљим знаком покаже, да му се рад признаје. — Гавра Бркиђ пита, да ли је по буџету изабран и ностављен општински хемичар? — Председник одговара, да је иеабран и постављен за опшгинског хемичара Д-р Адександра Зега. — Гавра Бркић констатује по том простом основу, што пије пиће као и сви остали људи, да се у гостионицама и ка Фанама не продаје природно и здраво ниће, па тражи, ако не може да то прегдеда општински хемичар, оио бар општипски декар. — Председник захваљује предговорнику, што је својим говором доказао потребу хемиског испитивања пића и разне хране па и сам говори о значају општинског хемичара.

ГОДИНЛХ — Ђока Ж- НешиЂ усваја у начеду овај предлог, ади пије за њ у поједипостима нпр. да се казни бакалин, кад се код њега нађе хрђаво брашно, или туцана панрика помешана с плевом и т. д. Нароито би продавце од казне требадо ослобобађати у гом случају кад се артикли доносе са страие, јер опи за то нису одговорпи, за то би требало на царини поставити добру контролу. — Председник усвајајући примедбе предговорника о пеумесносги казне, која би погекла за кунљсше артикде са стране, поново доказује потребу уређења општинске санигетске подиције. — Др. Павао Поповић благодарећи г. Бркићу и још неким другим на корисним наноменама о пићу, и ако ово строго у животпе намирнице не спада, држи да ће одбор, примајући овај извештај, примити исве оно, што иде уз извођење ове замисли, да се подвргну нрегдеду сви аргикли прн ула&у у варош, или на самој царииарници и на тај начип да се сиречи упо - ФалсиФикованих намирница, а с друге стране опрашгају наши суграђани казне, која би сдедовала у противном случају. — Ђока НоваковиЂ моли г. известиоца да каже између кога постоји сукоб ? — Др. Марко Лено тврди, да су извесне пресуде изречене, нротив њих осуђепи жадили и г, мипистар заусгавио извршење, док се не расправе ова правна питања. — Ђока Новаковић сматра да није нужно било расправљаги, које надлежан да изрече пресуду, кадје закон о опшгинама јасан т. ј. да оаштина има то право. — Др. Марко Леко наводи, да је у царинарници чињен покушај с вином у овоме смислу, па је ревизија обустављена у',лед трговинског уговора. Не оспорава потребу да се треба побринутн да и трговци купују добру и здраву робу, алије при свем том за решење, по ком одговара онај који продаје — Мијајло ЂорђевиЂ је за то да одговара онај, где је хрђав еспап купљен. — Ђока Ж. Неши1| објашњује се предговорницима. — Др Павле ПоповиЂ изјављује да је тежишге његовога говора у жељи н тежњи, да се паши људи ослободе те одговорности, јер се од њих не може тражити да знају те хемисве ствари. — Председник пига, да ли одбор усвоја овај предлог. Одбор усваја. — Гавра Бркић предлаже, да наша Влада може тражиги да ми у Аусгрији можемо имати нашега хемичара, који ће вршити преглед оних артикала, који нам долазе из Фабрика Аустро-Угарсиих. — Председник успокојава г предговорника и сматра да није нужан његов предлог. С тога моли одбор да се прими извештај с предлозима (прима се). — Председник нозва секретара да прочига цепе жита и брашна по цеповпицима разних Форма. — Секретар прочита. — Филип Васиљевић изводећи рачупски, шга кошта жито, а шта брашно и на то ослоњен предлаже 0.25 п. д. од кдг. за бели хлебац, а 0-20 за црн хлебац. -- Свет. Ристи+» налази на нрвом месту, да треба пекари да месе само бео дебац,