Београдске општинске новине

ГОДИНА X. једно, или само за вопање и затрпавање ро вова без полагања цеви. Понуде које доцније стигну пеће се узеги у обзир. Услови под којима се овај посао у израду даје, као и Формулари за понуде могу са добити од подписане управе, којајеготова и свако друго објашњење давати. Бр. 855. 29. Априла 1892. У Београду. Управа.

СТЕЧАЈ

Општини београдској потребан је још један марвепи лекар, коме ће бити годишња плата 2000 дип. Дипломисани марвени лекари, који би желели да ступе у службу онштине београдске, имају подпети своју молбу са прилозима до 15 Маја о. г. закључно. Од суда општине вар. Бзограда, 20 Априла 1892 год. АБр. 6485.

П 0 к л и ч СРПСКИМ РОДОЉУБИМА

Општина вароши Београда примила је Панчићеву статуу, коју је израиио наш одлични и родољубиви уметннк г. Тзока Јовановић с тим, да је општипа има поставиги у парку на великој пијаци о свом трошку и сгарати се о њеном одржању. Но да би се трошкови око саливања статуе могли исплатити г. Ђока Јоваиовић обратио се молбом општини вароши Београда, те да она "прикупља добровољпе прилоге. Општина вароши Београда примила је на себе ово прикупљање Тога ради општина се обраћа на све срнске родољубе у опште, ма где они били, да притекну у помоћ прилозима ради саливене статуе великог Панчића. Нарочито се онштииа обраћа ученицимавеликогпокојника, данашњим носиоцима мисли Панчићевих, славом увенчаних. Исто се тако обраћа нашим удружењима и јавним корпорацијама, да помогну нашег врлог уметника али и докажу да поштују своје великане, јер ко заборавља заслуге трудбеника славом увенчаних на пољу науке, није досгојан, да их има. Од општине вароши Београда 29. Фебруара 1882. год АБр. 4110.

ВАНРБДНИ САСТЈШАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (извод из стеногр. ведежака) држан 20. фзбруара 1892 год. Председава;о: председник Милован Р. Маринковић. — Иредседник отварајући састанак, позва секретара да прочита записник прошлога састанва. (Секретар прочита.) — Лндра Одавић примећује, да је решено, да се поред г. Пачуа, који је одсу-

— 209 — ^ тан, изберу за члапове трамвајске комисије и г.г. др. Павле Поповић и др. Радовановић. После папомене г. Одавића. Одбор ирима зааисник. — Председник нозва секретара да црочита уверења, која се траже.. (Секретар прочита) — Светозар БоториК констатује, да је по наређењу председпика од 14 Јаиуара ; Бр. 112 изабрапа стална комисија, која ће примати сено од лиФераната за општинску сгоку. Иста је комиси)а нашла да је сено неупотребљиво за стоку и одбацила. Данас комисија има да изврши преглед другога сена, и сазнао сам, да се овде ипак примило оно одбачено сено. Ради уверења по овој С1вари питао сам момке, а и команмандира пожарне чете. Пита председника, је ли му ово нознато, и које тај што употребљује, нротивно комисиском мишљењу, одбачено сено. — Председник јавља, да му је лекар по његовом тражењу. јавио у месецу Јануару, да сено лиФеровано није за стоку добро. За тим је одмах одређепа мешовита комисија, која је то исто консгатовала и одмах сам паредио, да се сено пе издаје стоци. Доцније је предузег кпрак, да се раскине уговор и тражи бољи на штегу досадашњега. За идућу седницу спремићу све што треба у овој ствари. — Свет. Боторић није задовољан одговором и тражи да се именују чланови комисије, који су примили рђаво сено. — Коста Главини& потпомаже Боторића и мисли да председник треба да буде тако добар, иа да покуии сва акта и реФерише, да ли је ово сено што се троши узето од лиФеранга или из општипског сењака. — Председник нашао је излаза у комисији, чим је сазнао, да је рђава храна. — Светозар БоториК моли да се саопште имена господе, која су као чланови комисије нримили ово сено. — Љуба ЈовановиА задовољава се изјавом председниковом да иследи ову сгвар. — Председник вели да ће сва акта по овој ствари спремити и изнети пред одбор. — Анда ОдавиК пита, шта је с његовом интерпелацијом о закупу Карапешићеве куКе за школу ? — Председник одговара да му је ствар непозната и да ће видети. Загим позва секретара да прочита протокол лицитацијс за набавку коњскик и воловских кола за комору. (Секретар прочита). Сматра за дужност да обавести одбор, да је код њега долазио један мајстор и приметио на услове, кад би се изменили, да би се нашли подузетници. Тако тај мајстор примећује, да није нужно, да кола морају бити саграђена по цртежу и мустри, једно или друго. Тражи се да спицеви треба да буду од брестовипе ; међу тим они се не граде од ње. За наплатке се захтева по условима да се граде од брестовине. багрепа, храста, дудовине и т. д.; док се они граде од младе и суве јасеновине и т. д. Тај исти мајстор вели, да може да насгупи и овај случај, да мајстор изради извесан број кола, потражи од суда да изађе комисија, суд одреди комисију, која не долази. Кад направи 50 или 100 кола, њему треба то сместити; међу тим да плаћа било би скупо. — Никола ВулковиА\ пристаје на измене о условима, које је изложио председник нарочито о наплатцима, главчини и испоруци израђених ствари.

_ _ БРОЈ 19_ л — Еоста ГлавиниК мисли да је услове прописала војена власт. Тако је за главчине најбоље од младе брестовине, за тим јасеновине, па багрена. И војна власт тражи првенствено ово боље дрво, и где га нема, ту долазе друга дрва. — Ђока Неши& није за то да се овај посао издаје једноме мајстору, него да се иодели на више занатлија. — Светозар БоториК је чуо, да општина даје осовине и шине, а мајстори да израде остале делове на колимп. С тога моли г. председника, да се услови измене по жељи мајстора и да се израда уступи по нартпјама од 20—30 кола. — Коста ГлавиниК такође сматра да овај посао треба поделити међу више мајстора. — Светозар БоториК предлаже комисију, у коју би ушли: г. г. Вулковић и Милош Обр-Кнежевић, па да они заједно с општинским инжињером одреде услове, под којима ће се набавка извршити и лицитацију на мање количине. — Председник пита, да ли одбор пристаје на Боторићев предлог. Одбор аристаје. За тим позва да се прочита извешгај о иаимеповању улица. (Одборник Љуба Јовановић прочита). —- Ђока Новаковић вели. да је ова комисија давала имепа улицама историска, поједипих великана српских и родољуба и српских предела. Но, жали шго у средини ових имена, пе види име једног славнога човека, великога Карађорђа, па с тога преддаже, да се именује његовом именом Фишегџијска улица. — Др. Давид Алкалај налази да није требало, да изостане име српскога јунака Стевана Сивђелића. — Андра ОдавиК мисли, да је и за српско-турскога рата било Сипђелића, а то су Катанић и Каралић, па мисли да се и њихним именима крсте поједине улице. — Љуба ЈовановиК мисли да треба да се задржи што више старих имена, и да се измене само она, која имају незгодна имена за изговор. — Коста Главинић сматра да ово треба нримити у начелу, а оне друге примедбе, шго их господа чине, доћиће онда када се о томе буде повела реч, када ће одбор о томе свој суд дати. За тим ставља примедбе о улицама, које би требало друкчије именовати. — Ћока ПешиК указује на потребу, да се овај извештај или одштампа или литограФише, па да се приступи решавању тек онда, кад се одштампан или литограФисан предлог проучи. — Председник мисли, да може да се говори о оваком извештаЈу у опште у начелу, да ли може да се усвоји или не ? а у појединостима могу да се учине измене. Из разлога који говоре да пазиви улица буду сталпи и да се олакша рад иашем статистичком оделењу, треба овошто пре усвојити. — Милан Каиетановић не налази у комисиском извештају довољно системе, јер му се чипи, да би боље било, да се једне улице именују по имеиима људи, друге вароши, треће река и т. д. — Коста ГлавиниК вели, да је прва комисија била поставила себи за нравило ово што вели г. Капетановић. Али тај принцип није могао да се изведе до краја сад, него би то било могуће онда, кад би Београд био нова варош, имао тек да се подиже .