Београдске општинске новине

ГОДИНА X. ли је оп додста послао ликер или што друго нпр. воду. То треба прво извидити. Управа Трошарине треба да се извести, да ли је он доиста послао ликер и колико. -- Бовта ГлавиниК. Има ли ту доказа да роба која је нахнаме послата. пије дигнута. Ако има то опда зпачи, да је та роба послата каква је и враћена. Ту онда нема преваре. Ако нема тога доказа, онда то треба извидити. — Љуба ЈовановиК. Пита има ли какав доказ да је то извежеео из Београда. Може се догодпти да тај еспап није оташо из Београда. — Никола ВулковиК. Најкраћи пут је ово: да трошаринска управа упита станицу жељезничку је ли та роба тамо примљена или није или то станица сама враћа, шго онај није хтео примити. Дакле нека то остане још за 10 дана, лок се и ово неизвиди. (Да се реши) — Председник изпоси на решеље понуду Анте Алексића о тротоарскии плочама из рудничког округа. — Светозар Боторић предлаже комисију, да проучи ову попуду, За комесаре предлаже : г. г. Милапа Петровића, Ђоку Новаковића, Николу Вулковића, Милана Капетаповића и Смедеревца општинског инжињера, аоја су и усвојена. Председник износи молбу еснаФа лебарског на решење, којим се тражи повећавање таксе лебу. По прочитању молбе еснаФа, иредседнив је саошптио цене брашну— житу. — Јован ЂуровиК предлаже 27 пара дин. да буде цепа бољем обичном а црном хлебу од црпога брашна сејаног 22 паре дин. — Др. Милан РадовановиЛ предлаже да се одреди комисија која ће потанко да испита ствар, да тачно сазна цене брагана и колико се леба од њега добија, колики су трошкови лебара и т. д., даље да се брашно подели у три групе, према разпим ситима у бела, полу бела и црва и да се за сваку врсту леба одреди цена. Противан је да се то питање одмах реши, за комесаре предлаже : г. г. Вулковића, Одавића, Таоку Николића, Др. Павла Поповића, који је био у војној служби и зна како се ради лебац, и од лебара: Саву Вељановића и Бајлопа. Овај је предлог иримљен. — Ћока ПоваковиК слаже се с предлогом Др. Радовановића, а у исто време мишљења је, да та комисија проучи питање, да ли би било кориспо, да се дозволи слободно мешење с тим да општина одрођује највећу цену о лебу. — Председник слаже се и потпомаже предлог Др. Радовановића. — Пр^дСедник предлаже, да се прилчком решавања о прирезу предложи одбору да овласти суд и одбор општински. да може чинити трампу општинских имања у рејону за извап рејона, пошто мпоги грађани то желе. — Светозар БоториК ппта може ли се азпети овај предлог пред збор, па ако може, нек се изнесе.

_ -=_ 219 — Никола Вулковић противап је овоме предлогу. — Председник објашњује свој предлог о трчмпи. — Ђока НоваковиК примећује да одлука, коју би данас о томе донели треба да је прецизна а за такву одлуку треба спремити да се зна коме ће се шта дати а од кога шта узети. Ми то пемамо. А кад је тако опда то тек треба припремити, па доцпије нзпети пред збор — Председник наводи пример, како једна удовица која има ситне деце, жели да подигне кућу где би себе и дечицу склонила, па не може то да учини пошто јо.ј је плац ван рејона. — ј Бока Новаковић и тај случај треба извидети. — Милутин МарковиК Овај садањи предлог је иитање компликовано, а по закону се тражи, да се тачно одреди имање, које се трмпи. Према томе се неможе пре изнети док се и ово не уреди. Дакле у овом случају апсолутпо је немогуће сад изнети на одобрење. С тога је мњење да се ово нитање боље проучи и онда поднесе одбору па да одбор Формулише тражења, које упућује збору Одбор решава, да се ово питање одложи. — Председник износи једно хитно питање да се раеправи Стрводер је поднео молбу и тражи у интересу своме и општинском да се доле на дунавској обали направи једна шупа, где ће ои своје послове вршити, а међу тим да за исту плаћа општнни кирију. То је нужно, да се убијена пашчад одмах бацају а да пе стоје мртва на земљи. Овоје питање остављено за идућу седницу, а ова је закључена у 9 г ј 2 часова по подне.

Држан 8. Марта 1892 год. Председавао председник општине Милован Р. Маринковић. Председник. Протокол прошлог састапка би примљен носле усвојене примедбе Николе Вулковића да је доиста одлука одпоспо размене земљишта за сва земљишта ван рејопа. Председник износи одбору ако г. министра грађевипа, који се тиче марвеног трга и регулационог Фонда. — Никола X. Попозиђ. Пита, да ли има регулациони фонд још каквог имања, што би 011111 ГИПИ биЛО 0д КОрИСТИ' — Председник. Изјављује дајошдоста имања има регулацијони фонд паномињући уједно, да је боље примити иопуду министарства по да се држава иослужи експропријацијом, у ком случају општина не би добила никакве накнаде за мараени трг, — Иилутин Марковић. Препоручује одбору да прими попуду министарства, пошто је од користи по општииу, јер регулациони фонд још има имања доста, парочито још и с тога, што је у интересу унапређења Београда да тај фонд буде у рукама општине. Мисли да би далеко папреднији Београд био, да је тај фонд од постапка свог у општинским рукама био.

БРО Ј 20. - Веља Тодорови^. Хоће, да се види прво, да ли има што у томе Фонду, иа да би према томе требало ирво у имепу примити попуду, па тек доцпије о томе донети деФинитивну одлуву. Осим тога вели, да ову размену треба и збор да одобри. — Председник. Доказује, да је од велике користи шго ће регулацаони фонд доћи у општинске руке, те ће моћи опшгина сама боље Београд регулисати и неће допустити да се Београд шири према М. Л.угу на штету савског и дунавског краја. — Светозар Боторић. Није противан предлогу министарства, но мисли, да би требало да држава уступи општини и плац до делијсве чесме у улици внез Михајловој. — Никзла Вулковић. С радошћу прима предлог минисгарства, само би желео да и потопи, звани „пашин чајир" припадпе опдпгини, ако исти није већ својина регулационог Фонда. Исто тако потиомаже Св. Боторића јлто се тиче плаца до делијске чесме. Предлаже, да се одреди комисија, која ће регулисати питање односно одређивања места за марвени трг и жели да он остане у вароши у интересу трговипе и заната у Београду. — Председник. Председник одговара Н. Вулковићу. Каже да се је разговарао са министром Финансије односпо „пашипог чајира," из чијег се говора може закључичити, да је наклоњен, да га уступи општини. Што се тиче нитања о пијаци, на дневном су реду извештаји комисијсви и стоји до одбора да то питање деФинитивно реши. — Марко Велизари"ћ. Вели,даје и сама општнна давно мислила да измести оданде марвени трг и да ту засади парв. Па кад ено држава хоће о своме трошку то да украси онда треба тиме пре примити понуду министарстза. — ВДиЂа Петрови-ћ. Није за то да се ова ствар одмах деФинитивно реши, но да се по предлогу В. Тодоровића одреди комисија за проучење овог питања. — Ђока ДимитријевиЂ. Пита, да ли ће се са регулацијоним фопдом уступити општини и место на дорћолу, звано „Шалитрана ?" — Гавра Брвић. Предлаже да се уступи држави оноливо земљишта, колико је потребно за зграду скупштинсву, а остатак пошго сумња, да ће држава хтети да засади парк и да га у добром стаиу одржава. — Соломон Азријел. Предлаже да се одреди комисија, да види, да ли регулациони фопд има још имања па тек онда да се решава о размени. — Др Марко Леко. Слаже се са предлозима Сол. Азријела, и тражи пре решења, да комксија проучи ово питање, нарочито с тога, што се не зна вредност регулационог Фонда. — Председник. У подужем говору доказује важпост и корист по општвнске ин-