Београдске општинске новине

ГОДИНА X.

2. Забрањено је и кажњиво: а) Употреба сурогата за горчину гшва. б) Свако вештачко бојење пива, у колико би томе било намере за превару. в) Употреба по здравље шкодљивих срестава за бистрење пива као шго је калдијумхидросулФит. г) Употреба конзервишућих срестава, која штетно на здравље утичу као шго су салицилна киселина, борна киселина, боракс и т. д. д) Продавање укисељеног или на. ма који други начин уквареног пива па и ако је неутралишућим срествима (нагријумбикарбонатом и том подобно) кисео укус изг}било. ђ) Точење врло младог и још мутног пива; које има степен преварања испод 48 а ако је иначе врло добро и бистро оиво може имати и мањи степен преварања, али никако испод 44. 3. Уиотреба апарага за гочање пива под аритиском , забрањено је. 4. У ловалима, у којима се пиво производи а и точи мора владати највећа чистоћа. Најстрожије се забрањује и сваки ће бити кажњен ко се ухвати, да пиво, које у чашама заостане меша с пивом из бурета и понова крчми. Чаше пивске морају се носле сваке употребе добро опрати и затим увек чистом водом а не оном истом, у којој су и пране, једно два пут исплакнути. 5. Приликом санигетских ревизија обратиће се нажња, да ли се произвођачи и продавци пива ових правила строго продржавају. Од сумњивога пива узима ће се редовно пробе ради хемијскога прегледа. IV. 0 ракији и другом алкохолном пиЂу. 1. Забрањено је продавање ракије и другога алкохолног пића, у коме се докаже да има каквих страних шкодљивих магерија. 2. Ракија у којој има бакра раствореног из вазана или луле приликом печења ракије, сматра се да је шкодљива. Али, како се готово у свима нашим ракијама обично налазе минималне количине бакра, за које се не може рећи да су шкодљиве, то ће се само оне ракије сматрати да су шкодљиве, у којима се може бакар доказати раствором Фероцијамкалијума. Ако се дакле додатком тога раствора у ракији, која је истом количипом воде разређена, појави црвенкасто мрка боја, сматраће се да је таква ракија шкодљива. Исто тако не допушта се, да у ракији има ма каквих по здравље шкодљивих соли метала (олова, цинка и др.) и слободних мипералних киселина (сумпорне киселине). У ракији не треба да има Фузла (амидалкохола) а у којој се нађе да има више од 0.15 0 1 0 Фузла, сматра се да је по здравље шкодљива. За бојење дикера и другога алкохолног пића није дозвољено узимати анилинске нли друге какве но здравље шкодљиве боје. 2. Забрањено је под именом „ариродне ракије" као под именом шљивовице, комовице, коњака, рума и т. д. продавати вештачке производе.

Ракија, у којој не може јаспо да се докаже специфички дестилациони продукт, који чини карактеристични буке пића, илијетај буке замењен каквом „есенциом," онда се таква ракија увек мора обележитл као вештачка ракија н. пр. „вештачки коњак" „вештачки рум" и т. д. 3. Приликом санитетских ревизија узима ће се од сумњивих ракија и другога олкохолнога пића нробе, ради хемијскога прегледа. V. 0 сирћету. 1. Само чисто сирће и у коме нема никаквих страних шкодљивих материја дозвољено је продавати. 2. Под именом природнога винског сирћета забрањено је продавати вештачке производе. 3. Сирће за јело и другу кухињску и домаћу потребу треба да има бар 4 °ј 0 сирћетне киселине. Слабије сирће забрањено је нродавати. 4 Да би се оценила каквоћа сирћега, узима ће се редовно приликом санит. ревизија од сумњивих нродуката пробе ради хемиЈскога прегледа. VI. 0 уљу за јело. 1. Забрањено је под именом уља од маслина продавати друго какво уље н. пр. котоново или сезамово уље и т. д. или емесу уља од маслина с другим уљем. 2. На судовима, у којима се ради продаје држи уље за јело, мора биги јасно и разговетно написано, да сваки купац види, какво је уље у нстом суду, да ли уље од маслина или друго какво уље или смеса разних уља. 3. Само чисго и неувварено уље дозвољено је продавати. 4. Каквоћа уља оцењиваће се хемијском анализом и тога ради узимаће се пробе сумњивога уља приликом сапитетских ревизија. VII. 0 посуђу у опште за јело, пиЋе, кување и за мерење течности. 1. Судови за јело, пиће, кување и за мерење течиости не смеју бити: а) од олова или залемљени металном смесом, у којој има више од 10°| 0 олова. б) калајисапи легуром у којој има олова. Ово важи и за бакарне калај исане судове, који увек морају бити чистим калајем калајисани ако служе за држање и кување јела, пића и другу сличну потребу. в) Не смеју бнти од легура или глеђосани емаљом или глазуром, из којих судова сирће од 4°] 0 јачине после по сата кувања може олово да раствори. г) од гуме или каучука у коме има олова или ципка. Ово важи и за цуцле и играчке од каучука. 2. Забрањена је упогреба штањола или друге какве металне хартије, у којој има олова а служи за савијање животних срестава. 3. Затварачи на сифонима несмеју имати више од 1°| 0 олова. 4. Да ли посуђе и други овде поменути предмети одговарају овим правилима,

оцењиваће се хемијским прегледом појединих сумњивих предмета, који ће се тога ради одузимати, приликом санититских ревизија. * * * И о промету осталих такових предмета потписани налазе, да би требало израдити нарочита правила. Тако н. пр. о бојама, које служе за бојење живогних срестава, о брашну, хлебу, маслу, масти, милераму, кави, чају, цимегу, биберу, аловој паприци, сапуну петролеуму и т. д. Али да се не би усљед проучавања и израде тих правила, ова иначе врло важна в хигна ствар одлагала, го се нотписани односно промета осталих животних срестава и других предмета од утицаја на здравље људско за сада ограничавају само на следећу општу напомену: При крају горе номепуте наредбе а у вези с нравилима о промету млека, вина, пива ракије, сирћета, уља и носуђа, нужпо би било изрично напоменути, да се најстрожије забрањује и да ће сваки опај бити по закону кажњен, код кога се еађе, да у опште држи и продаје по здравље шкодљиве предмете, да предмете од веће врешости мегаа с нредметима од мање вредности смерајући на већу добит, ко н. пр шкодљивим бојама Фарба јела, пића и друге предмете за домаћу потребу, ко у брашно и хлеб трпа шкодљиве материје, ко бибер, паприку, цимет и т. д. меша с предмегима од мање вредности и тим подобно. За време, док се и код нас по примеру других страних држава не изради нарочити закон о промету живогних срестава, нужно би било с онима који се горње наредбе не би придржавали, поступити према одредбама нашега казненог закона и правилима о држању и продавању отровниу ствари. 1 Тако из казненога закона имали би, да се промене следећи параграФи : §. 332., Да се казни у новцу од једног до двадесет талира, или затвором до 15 дана: 1 2..... 3., Домаћин који какву год прилепчиву болест на укућанима или домаћој стоци примеги, па о овоме меспу полицијску власт не извести. 4., Ко појавившој се каквој редњи, изасланом лекару затаји и не каже болесника или марвинће од редње болујуће; 5..... 6., Ко из места, где прилепчива сточна болест влада, у здраво место млеко, сир, месо, коже, или ма шта друго без допуштења полицијске власти пренесе, у ком случају губи и оно што је пренео. Ако би у овом §-Фу казани позтупци зла сљедства за собом повукли, кривац се може казпити до 30 дана затвора, а по мери кривице и причињених злих сљедстава предати и суду на осуђење. У случајима под бројем 5. и 6. продате прилепчиве ствари одузеће се од купца