Београдске општинске новине

За кварт теразијски : Ђоку Нешића одборнива, Антонпја Јовановпћа касациаа, Перу Палића бравара, и Мату СреКковића бакадина; и За кварт савамалски: Косту Б Мпхајдовића одборвпка, Јеврема Мпливојевића и Стевана Ристића каФеџ, и Љубпсава Ивановића бравара. Овај ће сиротињскн одбор решавати по већини гласова а за пуповажну седвпцу потребно је, да је на окупу бар половина чланова.

општински послови

— Пелцовање деце у Београду одпочеће данас у недељу 31 о. м. у 3 сата по подне у здању ,,Црвенога Крста". Пелцоваће се од сада сваке недеље а позиваће се родитељи по квартовима када ваља децу слати. Данас одпочеће се нелцовање са квартом дорћолсаим. Чисту крављу мају набавља ће општина за свако дете и тако се неће с'руке на руку неицовати нити ће се пак маја с'руке скидати као што се то некада радило.

II.

99 99

(3. „ пре у IV. р. женске школе,

III.

99 99

по „ у I. р. женске школе,

10.

У9

IV.

« «

г -ч-; • • V .•

11.

женске шкоде

У. на Оави и Веџбаоници женске школе

12.

II.

99 99

13.

III.

IV. раз. женске школе

I. у веџбаоници Више женске школе

б) На Зааадном: 30. маја у IV. раз. мушке школе

јуна пре

подпе у

II. раз

. мушке

шкоде

по

II. „

женске

„ пре

I. «

мушке

по

Ј)

I. »

женске

б.

» пре

III. „

мушке

по

УУ

Ш. „

женске

„ У

IV.

раз.

женске

школе.

29. Маја пре подне у I. разреду 29. „ по „ в II. „ 31. „ пре ж , III. и IV. раз.

РАСПОРЕД ИСПИТА у београдокии ооновнии школажа

I. Код саборне цркве : 27. маја по подне у II. раз. мушке школе, 28. „ пре „ у V. ,1. одељења по „ у I. „ женске школе 29. „ пре „ у IV. и женске школе по , уП. , 31. „ пре , у IV. , мушке по „ у III. „ женске 2. јуна пре „ у V. „ III одељења 1. „ в „ у I. „ мушке школе по „ у III. „ « « 3. д пре „ у V. „ II одељења. II. На Врачару : а) Источном : 6. јуна у I. раз. мушке школе

29. 5. 12. 13. 14. 16. 18. 20. 7.

Ш. У Н&лилули: маја у Ш. раз. I. одељ. мушке школе, јуна у IV. „ мушке школе, Ж6НСК6 (( <( 5» женске «

„ У IV. „ у П. „ мушке » У I- » «

« У Ш. п у п* » » » « У I* « » » „ у Ш. „ II од. мушке школе.

II. у мушкој школи 31. Маја по подне у IV. разреду 1. Јуна „ „ „ III. « и 2. оделењу II. разреда. 7. Јуна по подне у I. разреду и 1. оделеау II. разреда III. у женској школи 7. Јуна пре подне у I. и II. разреду 2. „ по „ III. и IV. 28. Маја 1892. год. у Београду. Главни школски одбор.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА.

п 99

21. „ у Топчидеру. ■ 25. и 26. јуна у Дому за сиротну и напу- ј штену децу. IV. На Теразијама: 27. маја у П. раз. П. одељ. мушке школе, 28. „ у П. „ I. „ « „ 29. „ у IV. « П. „ „ « 30. „ пре подне у Ш. раз. жен. школе, по « у I. р. П. од. м. « 31. « у IV. раз. I. одељ. мушке школе, 1. јупа пре нодне у Ш. р. I. од. м. „ по „ у П. р. женске школе, 2. „ пре „ у Ш. р. П. од. м. „ по „ у I. р. I. од. м. «

СоФија. — Одбор опшгине соФијске одобрио је овакав правилпик за изношење ђубрета из разних здања и дворишта у граду С офији:чл . 1. СоФијска градска општинска управа има нарочито чистачко оделење, које се стара за редовно изношење ђубрета из домова, дућана, гостионица, механа и других здања у граду, — чл. 2. Сваки сопствепик дужан је да нареди, да се све ђубре из његовог здања купи на особено место у дворишту, и то у кош или сандук, одакле ће се у одређени час предавати онштинским колима, која ће сваки дан пролазити улицом ради тога. — Чл. 3. Изношење ђубрета врши се сваки дап од 1. априла до 1. Окгобра, од 7 часова изјутра а од 1. октобра до 1. априла од 8 часова

Тесла урадао, и за што се његово име у научноме свету слави, доноспмо овде говор г. Станојевића у целини: *) Господо и браБо, И ако је Београд до сад у впше прилика дочекивао људе великога гласа, ипак је ово први случај, да у својој с;редини види пе само научиика, коме цео свет одаје пошту, него научњака Србина. И ма да знам, да су вам свима у памети научии радови г. Тесле, опет сматрам да не ће бити на одмет, да вас у најкраћим потезима опоменем на најглавније мометве његовог, истина мучног и тешког, али у исти мах и веома значајног рада. Нећу да идем далеко у прошлост, кад су они појмови, које је изучавала Физика, биди сваки за се одвојени и без икакве везе, кад су топлота, светлост, едектрицитет и ма.гнетизам стајали сасвим одвојени једаа од другога. Нећу да се задрагим ни на почетку овога века, кад међу свима тим појавама није имало никаквог већег ср&дства, него у прошлим вековима. Заустави у се одмах на половини нашега века, кад су топлота и светлост чиниди једну груиу

*) Овај је говор прештампан из „Малих новина 4 , бр. 143. од 27. Маја о. г.

појава, кад је светдост била видљива топлота а топдота невидљива светлост, и кад су електрицитет и магнетизам били два разна обдика једне ксте појаве. У то доба, кад су поменуте четири групе физичких појава сведене биде на две потнуно различне међу собом, покушавао је енглески Физичар Максвел да их на неки начин споји. Он је изучавајући одпос између едектристатичкпх и електромагнетских појава, нашао, да је тај однос нека брзина и да је та брзина, брзина светдости. И држећи да није никаква случајност што је између разнвх електричних појава нашао умешапу и светлост, он је, на основу још неких података, поставио осноау за електромагнетску теорију светлости. Ако ми дозволите да се изразим једном сликом, Максвел је преко провале која раставља светлост н топлоту с 1едне, и магнетизам и електрицитет с друге страпе пребацио једну танку жицу, која је истина, спајала обе обаде, ади је та веза била веома слаба и незнатна. Данас је је г. Тесла преко провале, а између обеју обала, сазидао мост, којим се без икакве опасности а с највећом сигурношћу може прећи нз топлоте и светлости у електрицитет и магнетизам и обратно. Давши вам, у гдавноме теориски значај ексиеримената г. Тесле, хоћу мало да се задржим код

начина, којим Је он таЈ веома важан ресултат постигао. Познато је, да кад се једна спроводна жица само прибдижи или удали од магнета, да се у тој жици појави тренутна едектрична струја. Исто ће то бити и кад је жица у мнру а према њој се креће магнет. И имајућп тако лак и згодан начпн за изазивање стру1а, данкс се више електрицитет не добија за индустриске циљеве ни трењем пи хемиском реакцијом Сада се воденом паром једна гужва жица окреће око магнета (или магнет око жице) у тако званим динамо-електричнпм машинама, и у тим се жпцама изазива струја коју ми можемо уцотребити бидо за осветљење, било за ма какве друге циљеве. Струје, које се на тај начин номоћу магнета могу изазвати, двојаке су природе : или све пду једним истпм смислом и оида се зову једносмисдене, или иду час једпим и час другим смислом, и овда се зову напзмевачне струје. Г. Тесла се задржао код ових последњих. Брзвва, којом наизменичне струје могу мењати свој смисао, може битп или мала иди веома велика. У обичним, досадањим машинама, струја промени свој правац само неколико стотина пута у секунди. Г. Тесла је конструјисао машине у [којима струја промени свој смисао