Београдске општинске новине

—Ј243 — _ _ Секретар прочита. Прогокод причљен без измеее. Председник извештава одбор да је др| жана лидигација за одвоиавање земље са палилулског трга, па на исту није дошао ни једап лицитант. После тога дошао је Живко Тришић и поднео понуду. Одређује се друга лицигација. За овим се нрешло на прогрес правилпика за издавање воде приватнима из повог београдског водовода. Љуба Јовановип моли, да му се начелно објасни оспова нанлаћивања за воду, пошто му се чини, да ће бити и трошарине и таксе за воду. Председник даје Јовановићу ово објашњење : Трошарина је заведена као ослонац да се могу извеена предузећа извршиги. Чим ноједина предузећа буду извршена онда ће се и теретна издавања смањити и залога зајма заменити са новим приходом у колико се може подмиривати, а ако се не подмири онда ће у неколико трошарина остати. Таксирање воде сведепо је на најмању меру. Ка I се упореди такса наших водовода, са таксом у другом свету, види се да је узета најмања мера. Треба имати у виду да се водовод мора одржавати, да мора ту бити људи, разних машина игд. Мата ЈовановиИ тражи објашњења на колико домова је рачунато који ће платита, какав је рачун амортизације и трошак режије па и чист приход — те да би се могло уноређење учинити. Коста Главинић објашњава, да је водоводна комисиГа, одбила 20°| 0 нроцепта од свију зграда, као неспособних за плаћање. Ова тариФв удешена је према зградама. Међутим предлаже се да водовод плаћа само интерес, а амортизацију да плаћа трошарииски приход. У даљем свом говору разлаже да је погребно да се наплаћује

Ј^Ј_23^ такса на воду, ради плаћања иптереса на уложени вапитал и ради одржавања водовода. Никола ВулковиК је мишлења да се такса па воду сведе на најмању меру, пошго су грађани иначе трошарински јако оптерећени. Љуба ЈовановиК предлаже, да за сада плаћа водовод само своје одржавање, а интерес и амортизација, да се покрива из трошаринских прихода. Доцније би се могло све троје из водоводпих прихода исплаћивати. П редседник објашњује, да је управа водовода састављајући правилник и сама ценила све оне тешкоће које грађапи имају да подносе, па је и сама градећи правилник дошла до уверења, да одређивањем оваке цсне управо се посгиже само оно, што је г. Љуба Јовановић казао, а то је да се плати само оно, шго је најпотребније око одржања водовода, а шго се тиче осталих трошкова да остане и даље па трошарину. У даљем свом говору изнео је, колико се ! рачуна да има нросторија способних за плаћање, колики се приход нредвиђа па иеводи , да се очекује приход од 153 322 дин. Овом сумом имало би да се покрије: на одржавање око 100.000 дин., па плаћање мнтереса и аморгизације на накнадно одобрених 580.000 дин. за везу водовода с приватним кућама и на спровод воде кроз Енглезовац и до новог гробља — око 47 000 дип. Према томе преостало би још око 6000 дин. од прихода од водовода Ђока Ееши.ћ У подужем говору доказује, да је такса за воду врло ниска и да је много пробитачније за грађане, да пдаћају за воду из водовода но, да је набављају као до сада. — Коста ГлавиниК. У подужем говору показује потребу наилаћивања таксе на воду, која треба у прво време да даје бар

ГОДИНА X. — Председник изпоси молбј; М. М. Банковића бив, члана суда и благајника, да му се да награда за вршење послова благајнива водовода. Гавра БркиК митљења је, да ову молбу треба одбациги, пошто је Бапковић као часник општински под платом био дужан да врши и ту дужност поред своје редовпе. — МиИа ПетровиК и онје против гога, да се модба уважи. После овога молба би одбачена. — Ћока Нешип предлаже, да се цена лебу спусти па 22 паре дин. пошто јецена житу спала. — Соломон Азријел мисли да се неможе решавати, јер нема 21 одборник, а предмет је пов. — Т.уровиА предлаже да се ово одложи за идућу седницу с тога, што нема ценовника брашна. — Председник објашњује да вије ово нов предлог јер стоји непрестано на дневном реду а има и довољан број одборника. — Г. БркиК потпомаже нредлог Нешићев. — Андра ОдавиК и он говори у придог предлога Нешпћева. — Председник је ово питање ставио на гласање, и би решепо, да цена лебу буде 22 паре а да се иродаје леб по 20 пара у сразмерној тежини. Сасганав је овај закључен у б 1 ^ часова ло подне.

Држан 12- Априла 1892. године.

Председник отвара одборсву седницу, и моли одбор да саслуша записнив прош-лог састанва. 266. Јован Иетровић чинов монопола. 267 Јоваа ШтеФанац слагач. 268. Ј осиф Дробњак раден. у држ. штамп. ј 269. Ј осиф ЦвајФел машин. удржав. штамп. 1 270. Карло Годоња словослагач. 271. Коста Т. Ђорђевић Фишекџија (баРУЦија). 272. Коста Миљковић раден. у држ. штамп. 273. Коста Наумовић пиљар. 274. Крста Николић раден. у држ. штамп. ј 275. Коста Пејић словослагач. 276. Коста Петковић Фурунџпја. 277. Коста Риствћ словоелагач. 278. Коста Соколовпћ. зидар. 279. Лазар Динић слагач (држ. штамп.). 280. Љшр Илпћ свирач. 281. Дазар Исаковић слагач (држ. штамп.). 282 Л.азар Масниковић слагач. 288. Леонида Христодуловић слагач. 284. Љубомир Милошевпћ слагач. 285. Љубомир Црвевчапин слагач. 286. Максим Милојевић служ. савета. 287. Манојло Јовановић раден. у држ. штамп. 288. Марко С. Петронијевић кројач. 289. Мијаило Вељковић слагач, 290. Мијаило Т; Вељковпћ раденик у држ, штампарији. 291. Мијаило Грујић.

292 Мвјаило Каракашевић радеаик у држ. Ј штампар 298. Мијаило Л.азаревић слагач. 294. Мијаило Петровић капараш соларе. 295. Мијаило Петроввћ бербернн. 296. Мијаило Спасић слагач 297. Милан Бранковић трговап. 298. Милан Димвтрпјевић слагач. 299. Милан Марковић рад. у држ. штампар. 300. Милан Милићевић слагач. 301. Милан Мплојевић слагач. 302. Милан В. Николајевић практпкант. 303. Милап Павтић служ. соларе. 304. Милорад Јапковић бакалин. 305. Милош Дамњановић ипжињер. 306. Милош ТриФуновић приватијер. 307. Милутин Папић слагач. 308. Мирко Л.аловић шпекулаит, за целу год. 309. Мирко Немец Фактор 310. Марко Тодоровнћ слагач. 311. Миша Ивачковић слагач. 312. Миша Милојевић слагач. 313. Младен Екмеџић слагач. 314. Младен Лазић слагач. 315. Никола Вулковић трговац. 316. Никола Гутеша служитељ краљпчин. 317. Никола Живаљевић слагач. 318. Никола Масниковић слагач.

319 Никола Нетровић бурекџија, за целу год. 320. Никола Стојановић каФеџ. 321. Никола Тасић месар, за целу год. 322. Павле Краузенвалд раден у држ. штамп. 323. Павле М. Лазић раденпк у држ. штами. 324. Иаита Милић шпекулавт. 325 Петар Димић учптељ у пензији. 326. Петар Драгићевић ноћни стражар. 327. Петар Марковпћ раден. у држ. штамп. 328. Петар Мартиновић радеп. у држ. штамп. 329. Петар МилоЈевић раден. у држ. штамп. 330. Пера Зорић Фактор. 331 Пера Раковачки слагач. 332. Риста Анастасијевић благ. соларе, 333. Раде СоФронијеввћ раденик у држав. штампарији. 334. Риста Ристић слагач. 335. Сава Мајстороввћ брашнар 336 Светозар Балугџић слагач. 337. Светозар Игњатијевић слагач. 338. Светозар Костпћ стаклорезац. 339. Светозар Спасић слагач. 340. Сима Николић брашнар. 341. Сретен Благојевпћ чиновник ђумр. 342. Стеван Богдаповвћ слагач. 343. Стеван Вукосављезић механџвја. 344. Стеван Илић слагач. 345. Стеван Стојановић слагач. 346 Стеван Шајковић благајник.