Београдске општинске новине

_ БРОЈ 24. _ _ Посие овога приступљево даљем претресу правилиика, и одбор је без дебате и измене усвојио цео правилник, као што је предложено. Н. X. ПоаовиК предлаже да се додаду и проститутске радње чаану 6-ом те да и оне плаћају по 8°| 0 месечпо више. Одбор усваје овај додатак. За овим председник изнОси на решење предлог водоводне комисије, да се одобри накнадпи кредит од 500.000 дин. за извршење везе приватних кућа са водоводним цевима и набавЕу материЈала за исту. Др. Марко Леко пита да ли има какав придрачун. Председник одговара да се не може тачно извести предрачун. Соломон Азријел да ли је то преко она 2 милиона. II. Стаменковић објашњује да би ово требало да плаге куће. Но сад је оппггина примила на себе да изврши и та је цифра ушла у цену воде. После неких малих објашњавања одбор је одобрио овај кредиг од пола милиона који се има употребити на извршење везе а нлатити из прихода од водовода. Састанак је закључен у девет часова у вече.

држак 13 Априла 1892. године

Председник отвара одборску седницу и моли одборнике да саслушају записник од прошлих састанака. (Секретар прочита) Одбор прима записнике без измена. На место Глише Ђорђевића пензионара овд. би изабран за присутника Ђорђе Димитријевић лебар. Приступљено избору три грађанина з& чланове контролног одбора при управи фондова и три заменнка (Секрегар прочита писмени захтев). — Ђоха Нешић предлаже за чланове ' Николу 3. Поповића златара Манојла Клидеса грговца и Милана Бранковића такође трговца, а за заменике: Мијајла Мијајловића, Милана Ж. Маринковића трговце и Лазу Дашковића каФеџију. Одбор је усвојио ове кандидате. — Председник саошнтава да је одбор овластио председништво, да избере 200 лица за кандидирање поротника. Пошто је то извршено, позива одбор да избере 80 поротника из ових 200 лица. — Соломон Азријел мисли да се изберу тројица из одбора па да они из овог броја изберу 80 и одбору предложе. Одбор је усвојио овај предлог. За комесаре изабрати су : Соломоп Азријел, Никола X. Поповић и Јован "Буровић. Секретар чита извештај комисије о месту гди да се подигне црква светог Алевсандра

— 250 Невског за дунавски крај. Из извештаја се види да има два мишлења. — Ђока НешиК Примећује, да је изјављена жеља грађана, да се црква подигне на гушином плацу, међутим то се у извеппају не помиње. Пита зашто 1 Председник даје одговора шта је комисију рјководило у овоме питању. Плац код сакачесме у оиштинским је рукама, и нема пикаквих издатака ако се на њему подигне црква, док је гушипа башта приватно имање и морало би се одкупити, па је и у питању можели се одкупити ; а највећи је разлог, што је земљиште код сакачесме најугледније и највећи општински комад земље, које може за цркву да послужи ! Светозар БоториК говори у прилог предлога, да се иодигне црква на месту код „сака чесме". Ник. Поиовић изјављује, да је као члап повереништва одвојио своје мњење са ових разлога: што је плац код „сака-чесме а велики преко 6000 квадр. мет. и могао би се парцелисати на мање делове и продати. Што је овај плац на почетку варошког кварта и близу саборне цркве, а међутим црква, као трајна грађевина треба да буде на средокраћи. За подизање цркве на Гушином плацу није зато, што би било близу палилудске цркве. Мисли да су за подизање цркве удесни један или други плац између доње „Јованове" и „Душанове" улице који су дунавском крају на средокраћи. Милутин Марковић у подужем говору разлаже да би плац код сакачесме најзгоднији био за цркву. Гушина башта није добра зато, што је то баруштина и мпого би се за темељ морало потрошити, а и због тога, што би црква морада бити према улици неподеспо окрепута. За плац гато га препоручује Н. Р. Поповић, вели да је мали а незгодан. После ових говора одбор је усвојио мишлеље већине комисијске, да се црква нодигне па плацу код сакачесме. Председник предлаже одбору, да одобри да се могу набавити носила за пренос оних грађапа, који на улици падну или у несвест или угапу и пребију погу и т. д., па не могу да се макну с места. Веља Тодоровић вели, да није то по' требио, погато су Фијакеристи дужни да са својим колима гхритеку у номоћ на позив јавног служитеља. Ђока Нешић хоће да се набаве носила, пошто се дешава често, да Фијакеристи избегну да притеку у помоћ. Мата ЈовановиК противан је предлогу председника. Др. Милан РадовановиК са разлозима потпомаже предлог председпика нарочито с тога, што су носила много боља за пренос болесника и рањеника него Фијакери. Др. П. Поаовип разлаже, да су носила

_ _ _ ГОДИЈНАХ^ ^ за ове прилике много боља од кола, па предлаже да се набаве по двоја носила за сваки кварт полицијски и опипински После говорв Др. П. Поповића би усвојен предлог председника са примедбом Н. Р. Поиовића да се општина обрати друштву црвеног крста да се носила добију на послугу, јер их оно има без употребе. Председник тражи да се реши питање о управнику грађевинског оделења. Светозар Боторић и Ђока Нешић доказују потребу што скоријег решења овог питања. Милан Кааетановић реФерише као члан комисије за преглед молби и докумената пријављених кандадата. Милан Петровић изјављује члан као повереништва за преглед исправа пријављених кандидата, да бн требало усвојити Селесковићеву понуду, којом се прима, да буде и унравник инжињерског оделења и водовода а за награду од 10.000 дин. Ова би му се плага имала дати 7.000 по ошптинском буџегу, а 3000 на одржавање водовода. Поред тога тражи за селидбене трогакове једном за свагда 1000 дин. Веља Тодоровић предлаже да се нрими Селесковић у службу, погато је врло способан за то место. Светозар Боторић подпомаже предлог г. г. Петровића и Тодоровића. М. ЈовановиК правда захтев Селесковића да му се да велнка плата и предлаже да се изабере за управника. После ових неколиких објашњења, одбор је усвојио избор Селесковића за управника, да му се да 10.000 дин.^плате према објагањењу г. Петровића, да му се да селидбених трогакова 1000 дин.; да се направи уговор с њиме на 5 година и да се пропише пословник свију дужности које он има да врши За овим је састанак закључен у 9 и по часова по подне.

држан 24. Априла 1892. гсдине

Председник отвара састанак. Протокол се прима без измене. Илија Ђорђевић предлаже, да се купи за опгатину плац са кућом Станковића у палилули, на коме плацу да се сазида школа за онај крај, пошто општина нема у палилули никаква плаца. Председник потврђује да нема општина у оном крају плаца за школу и мисли да би било добро да се прими предлог Ђорђевића и да се изабере комисија, да оцени да ли би овај плац био згодан за школу. Ђока Нешић слаже се с предлогом председника и мисли, да би добро било, да се та комисија одмах овласти, да може за општ. рачун лицитирати до извесне суме новаца, пошто ће се то имање продавати пре другог сасганка одбора.