Београдске општинске новине

_ БРОЈ 25. _ В1ЕРБДНИ С1СТЛНЛК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (извод из отепогр . вележАкд) Држан 27. Априла 1392. године.

(СВРШЕГАК) М. КааетановиА. Мисли да ову ствар треба упутити грађевинском савету који ће решити по мнењу комисије општинске. Одбор усваја ово мишлењеКапетановића. Секретар чита акт министарства грађевина, којим извештава одбор да пројектује закон о подизању грађевина по варошима и варошицама и моли да се у комисију изабере једап из одбора. Одбор изабра за члана те коиисије М. Капетановића. Председник извештава одбор, да још од Фебруара месеца стоји на дневном реду питање о томе: да ли ће се они трговци ослободити плаћања трошарине који поднесу уверење да су до 21. Децембра 1890. год. па и тога дана, иодигли из магацина царинарнице своју робу па и ако нису платили грошарину с тога што су имали кредита државног. Осим тога имало је да се реши питање о друштву кнеза Гагарина односно наплаге трошарине: да ли на нето тежину петролеума или на бруто? Ђока Нешић. Је мишљења, пошто се ни једном трговцу не одбија дара, да се и Кнезу Гагарину не одбија. Тражи и то да му се наплати трошарина за све протекло. време. Иредседник. Оаопштава да је у закону стављено да се наплаћује бруто неодбијајући никакву дару. На предлог Ђ. С. Новаковића ствар је ова остављена за идућу седницу. Одборник Мића Петроваћ чита свој предлог о укинућу трошарине с тим да се на место ње заведе прирез. Председник разлаже да се о овоме предлогу не може ни већати, пошто је на основу трошарине већ узета извесна сума на зајам и што би са укинућем трошарине престали сви започети послови. МиКа ПетровиК. Објашњује свој предлог тиме, да он мислн да се трошарина тек онда укине кад се на место ње добије потпуна замена у нрирезу. Мијаило ЋорђевиИ прогиван је предлогу М. Петровића. Мата ЈовановиК доказује даје предлог Петровића неостварљив те је мњења да о истоме не греба ни говорити. Мика БанковиК потпомаже предлог М. Петровића и доказује да ба за трговину боље било да се трошарина укине а и сиротнија класа људи ослободила би се терета, што га са богаташима подједнако сноси услед трошарине. Филиа ВасиљевиК протвван је предлогу М. Пегровића. Милутин МарковиК изјављује дајеова ствар (трошаринско питање) скроз и скроз проучавана и да је трошарина као најподеснија изабрата услед дужег проучавања,

— 256 и сматра предлог г. Мићин као утопију и моли одборннке да преко њега пређу па даљи рад (врло добро !). Никола Р. Поиовић у подужем говору разлаже неумесност предлога Миће Петровића и предлаже да се у начелу одбаци. Мика БанковиК побија разлоге и наводе Н. Р. Поповића потпомажући предлог М. Петровића. После још неких малих објашњења одбор је већином гласова у начелу одбацио преддог Миће Петровића. Седница је закључена у 9 3 ј 4 сата у вече.

држан 4. Маја 1892. гсдине Председник отвара седницу и моли да одборници саслушају записник прошлог састанка. (Секретар прочига). Усваја се. Св. Боторип предлаже да се пружи једна цев у парк код споменика па Врачару те да се залива шума и цвеће тамо објашњујући свој предлог тиме, гато то неће много кошгати а одбор би тиме дао доказа својих узвишених осећаја и поштовања на спрам предака. који су пали у борби за ослобођење Србије а посебице при освајању Београда. Раденко ДраговиЛ слаже се с предлогом, но мисли да би боље било ископати тамо бупар него спроводиги цеви. Мата Јовановић предлаже да се ово упути водоводној комисији на проучење и извештај. Ник. Р. Поаовић потпомаже предлог Боторића, пошто је општина толико новаца утрошила док је овај споменик и парк око њега подагла из рушевипа. Милан Кааетановић предлаже да се спроведе тамо вода из старог водовода. Одбор је примио предлог Боторића и Капетановића. Председник износи на решења писмо управе водовода, којим гражи да се набаве 3500 комада прстенова са вентилима разних калибра, што ће кошгати до 40 хиљ. динара, коју суму сам суд неможе да одобри, јер је за то надлежан одбор То су прсгенови за спајање водовода са кућама. (Секретар чита.) Андра ОдавиК пита, како ће биги та погодба, да ли путем оФерталаих понуда или личном погодбом између комисије и Фабрике. Мата ЈовановиК одговара, да за набавву ових ствари не треба ОФерталне лицитације, пошто су ове ствари курентне и свава Фабрика има ценовник. Председник комисије водоводне Н. Стаменковић, објашњује да је комисија имала понуду од више Фабрика и свака има своје нарочите системе. Од свију система комисија је нашла за најбољи овај систем Рајтеров и решила је да се овај стистем узме и онда не може бити конкуренције. И осгале Фабрике мање више једнаке су. Прстенови су готово једне исте тежине. Главна је ствар овде око система.

ГОДИНА X. Андра ОдтиК задовољава се с објашњењем Стаменковића замера само, што то није у акту тако објашњено. После овога одбор одобрава предлог комисије. Председник износи др}го писмо водоводне комисије односно набавке водомера. (Секрегар прочита.) Комисија је усвојила Шпанеров водомер. После неких малих објашпења одбор је одобрио и овај други предлог водоводне комисије. Сек.регар чита протокол лицитације за откопавање земље и полагање тротоара у улици (Дененичкој". Мата Јовановић мисли да се ова лицитација као други пут држана одобри у толико пре што је већ једна одобрена раније, и што је цена иовољна. Одбор одобрава ову лицитацију. Секретар чита другу лицатацију о грађењу калдрме V „Марковој" улици. Није нико дошао али има понуде Петра Манојловића. (Секретар прочита и њу.) Светозар Боторић је мишлсња да се ова понуда прпми, пошго је јевтипија. Други лициганти нису дошли с тога, што су се снабдели са пословима а после и с тога, да сузбију овога понуђача како би после уцењивали раднике да им јевтиније раде. Одбор усваја ову понуду. Секретар чита прогокол држане лицитације за калдрмисање везе између Милутинове и Београдске улице. Л.ицитаната није било Има једна понуда после тога. Инжињер чита понуду Ђорђа Трпковнћа за грађење нросте калдрме од ломљеног камена по 3'25, трогоара од пвротских плоча но 1*10 итд. Одбор опобрава ову понуду. Светозар Боторић предлаже да се пропишу услови и да се раздаду члановима надзорне комисије, да могу коптролисати рад предузимача за калдрмисање. Председник прима то и наредиће да се тако и учини. Саопшгава, да је комисија, која је имала да одреди како ће да се регулише стара гелеграФска и призрепска улица, нашла, да одбор не треба да одступи од ранијег свог предлога него да остане при њему с врло малим измепама, да се тако звана улица Сибничка не проширује него да остане 6 и по метара како би имање „Бељино" остало толико да се на њему може подићи добра грађевина. То мишљење комисијско, ако га одбор усвоји, имало би се досгавити г. министру грађевина на даље решење. Усваја ли одбор, дакле, да се остане при ранијем решењу, т. ј. да се регулација пе мења ни мало но с тим, да се Сибничка улица не проширз г је него да останн 6 и по метара, јер је сгрма п служи само за пешаке. Мата Јовановић. Потпомаже ово мишљење комисије и предлаже да се усвоји. Ник. Р. Поаовић. Противан је томе.