Београдске општинске новине

се пажња сопственицима кућа, дајеиншгалатер дужан за сваку кућу у којој иншталадију врши, начинити скицу како мисли иншталацију извршити као и предрачун коштања те ишпталације, па за тим и скицу и предрачун обвезан је поднеги управи водовода на преглед. По извршеној иншталацији, дужан је иншталатер о томе извесгити управу водовода, која ће исплатиги извршени посао и издати иншталатеру потврду, да је посао извршио. Тек кад таку потврду инсталатер покаже сопственику куће, имаће права на наплату извршеног посла. Они сопственици кућа, који имају у својим кућама већ намештене цеви и славине за водовод, дужни су пријавити се управи водовода, да се та инсталација испита иначе неће им се дозволити употреба водовода. Бр. 1723. 17. Јула 1892. год. Београд. Управник водовода београдеког Тоша СелесковиБ.

О Б Ј А В А

Суду београдске општине потребна је једна кућа, за женску теразиску основну школу, која треба да је у околини „Теразија." ^ Позивају се сопственици кућа, који би хтели дати своју кућу онштини под закуп, да ноднесу пријаве, у којима да наведу: у којој је улици кућа, колико има просторија, и колика је закупна цена. Пријаве ће прпмати у општинском суду г. Милија Јовановић писар, до 1. Августа т. год. Од оуда општ. вар. Београда 13. Јула 1892. год. Београд. АБр 8335.

■БУРАЂ КАСТРИОТО (ЖЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАБА написао ^ИКОгДА јЗУхДИЋ (С једном генеалошком таблидом) (Темат награ1,ен првом видовданском наградом општине београдске.) мото: Скекдербег је срца Обилића. ЉЕГОП1. ПРЕТРЕС КБИГА којика сшо се слузвили при изради ове расправе. (Наставак). Балша II. изгуби битку год. 1885. у саурској равници. Мало доцније изгибоше и Срби на Косову. Тогшје и Баошићи беху одвећ слаби да би се могли одупрети овом новом и снажном племену, па с тога важне приморске градове узеше од њих Млеци. Остало све паде под власт турску. Год. 1402. измећу Бајазита I., сина Му- ,

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 50. ВАИРЕДИИ САСТАНАК 6. Јуда 1892. год. Председавао председник г. Мидован Р. Маринковић, од одборника били г. г. С. Азријел, Др. П. ЈЈоповић, С. Вељановић, Ј. Ђуровић, И. Ђорђевић, Ф. Васиљевић, Д. Р. Гајић, М. Велизарић, Ђ. Ж. Нешић, Д. П. Дашковић, Др. Радовановаћ, Др. М. Т. Леко, М. Јовановић, Н. X. Поповић, Р. Драговић, А. Ј. Одавић, В. М. Тодоровић, Лазар Радонић. I. Прочнтап је записник одборских одлука седнпце држане 25. Јуна 1892 год. и првмл.ен је без икаквих измена. И. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 7980, 7979, 7964, 8028, 8029, 8045, 8126, 8102, 8101, 8175, 8205, 8174, 8044. 8057, 8104, 8206, којнм се траже уверања о владању и имовном стању извесвпх лица, одбор је ивјавио да су му Станојло Новаковаћ, Владимир Микић, Мпхаило Радовановић, Драгутин Матејка, Владимир Констандиновић, Милан Тодоровић, Радомир Кос*ић, Вукашии Петровпћ, Радојица Петровић, Миливоје Маринковић, Радомир Симеуиовпћ — непозаатп; да су ВуЈица Обрединовић, Јаков Меворах, Јован Ђорђевић, доброг владања, и доброг имоввог стања ; да је Танасије Петковпћ доброг владања а сиротног имовног стања и да је Јованче Димитрије вић, проститут хрђавог владања а доброг имовног стања. Ш, Председник износи одбору на мишлење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању. По прочитању свију тих молби АБр. 8050, СБр. 12052, 11609, 11645, 11654, 11874, 11894, 12026, 11938, 11543,11730, 11628, 11444,11756, 11897, 11967, 11884, 11601,11445, 11451, 11267, одбор је изјавио мишлење, да се молиоцима Николи и Ђорђу Ранојевићима, (Велики Николић, Ристи Драговићу, Жпвку Алемиићу, Лепосави М. Л.азић, Петру Станићу, Ружи П. Машић, Милану Матићу, Дтшитрију Милутиновићу, Рози Д. Бераха, и Спми Аћимовићу може датп тражено уверење; да се суд предходно увери о имовном стању молнлаца Јована Нпколића, Алекснндра Газриловића, Ђорђа К. Петровића, Јората I., и Тамерлана би чувена ангорска битка, Турци, као што је познато, претрпеше ту страшан пораз, па и сам Бајазит буде заробљен. После њега у Турској настадоше ужасне свађе које потрајаше читавих десет година. Била је красна прилика да се сви покорени народи ослободе њихова јарма, на и Арбанаси; али они то не урарадише ни једном. Најзнатније личности тога времена у Арбанији беху Иван Касгриотић и Аријанит Комнен Големи. Сваки у својој области опи , беху сачували још неку самосталност. Ну '• год. 1410., кад па пресголу турском сеђаше Муса Челебија, стари Евренос-паша уђе у њихове земље, онлени их а саме њих начини турским васалима. Иван мораде дати синове у таошгво, плаћати данак и помагати Турке у ратовима; Аријанит нак изгуби све и би одведен султану у двор. Године 1415. умре Андреја од лозе Топија (гроФ Никега) те у турске руке паде и Кроја. Њоме за тим владаху гувернери турски све до год. 1443.*) После више од двадесет година сужанства, Аријаниту испадне за руком да се

*) Н о р $, Вћгошдиез јгг ^-гот: 532.

вана Павловића, Анђе Радојчпћ, Хрпстине Миндеровића, Сретена Илића, Марпје Тодоровића,. Ђорђа Паиића, па тек онда да им изда тражено уверење; да се Дпмитрвју М. Ђокићу, не може дати тражено уверење. IV. По прочитању молбе Ф. Филиповића, царинског позорника, СБр. 11545, којим тражидаму се изда уверење да није земљоделац нити да се земљоделством заннма, одбор је пзјавио, да се молпоцу може издати тражено уверење на основу сведоџбе Миће Петровића, Р. Драговића и Мих. Д. Банковића одборника општинских. V. Цо прочитању молбе Др.' А. Зеге општ. хемичара АБр. 8247 којом тражи осуство, одбор је решио, да се одобри Др. А. Зеги тронедељно осуство од дужности. VI. Председник износи одбору на решење акт истражног судије за вар. Београд, да се на месго пок. Д митрија Пешике одреди друго лпце за ирисутника п акт начелника среза врачарског, да се одреде десет присутнпка при псиитивању кривичних дела. По прочнтању тих акта АБр. 8098. СБр 11757, одбор је решио, да иредседник општпне одреди лнца за присутнике црема азложеним захтевима. VII. Председнпк звештава одбор, да је суд општппскн решењем својим од 1. Јула о. г. АБр. 8055 реншо, да цена лебу буде за ирвих петнаест дана месеца Јула о. г. двадесет и једну пару дин. од килограма а да се по вароши продаје леб по двадесет иара у тежнни од девет стотина дедесет и три грама. Одбор је примио к знању ово решење судско. VIII. Председник пзно и одбору одговор управе вароши Београда на пптање учињено према одлупи одборској од 20. Јуна о. г. АБр. 7792 односно зграде, где је кварт савамалски. По прочитању тога одговора АБр. 7858 и акта унраве вар. Београда АБр. 7856, 8178 а 8179, којимсе извештава суд да је решено, да се та зграда као паду скло на има порушити, — одбор је опет дочепа слободе. Договоривши се још из двора султанова с пријатељима што беху заостали у Арбанији, да га помажу у устанку против Турака, он одбегне од Мурата П. и подигне општу буну у родној земљи. Мурат пошље на њ велику војску. али она буде до ноге потучена у теснацима Кандавије. По дубровачким аналима и Халкондили то као да је било год. 1435.*) Ну та победа, ма како да је била славна, ипак остаде за осталу Арбанију без и каке последице. Аријанит без сумње беше нашао каку прилику да се с портом пзмири и тако му се она неје хтела светити."**) У исто време покушаше и Арбанаси око Аргирокастрона да стресу јарам турски, али и њихов устанак би крваво угушен. Тако су сад Турци у поч. 15. века Оили господари целе Арбаније, у правом смислу те речи. По градовима суђаху њихови чиновници, иарод плаћаше данак, даваше децу у таоштво, подпошаше војску. Међутим Мурат шираше власт своју све даље и даље. *) X а н, Путоваае и т. д 500. **) ЉШ., 471.