Београдске општинске новине

БРОЈ 30. пола каддрмисана, још кроз који дан, па ће се удица предати саобраћају. Београдско гимнастичко друштво „Соко" јавља свима својим чдановима и онима, који се желе сада уиисати: да ће друштвена гимнастичка вежбања и преко летње сезоне непрестано држати на своме плацу код делиске чесме. Вежбања се држе сваког дана од 6—8 часова по подне, а упис у чланство врше на самоме вежбалшпту г. г. Вој. В. Рашић деловођа и Живко Стојановић подблагајник. Отпутовали. Јуче одпутввали су председник опшгине г. Милов. Р. Маринковић са одборницима г. г. Ник. X. Поповићем и В. Тодоровићем, да приликом откривања споменика Хајдук-Вељку званично представљају општину. За време одсуства заступа председника општине чдан суда г. Јован Антоннјевић.

Цена хлебу. Средње цене житу за поједине дане од 1 — 15 Јула о. г, биде су ове:

Јуда 12*14

дин.

12-62

12-66

У)

13-00

'п

13 00

13-00

13 25

13-25

13.50

10.

14-27

11.

14-32

12.

У)

1438

13.

14-75

14.

14-60

У»

Жито је

дакле

за првих

сеца Јула просечно коштало 13"48 динара. Овој просечној цени додат је стални коеФицијенат 7, те је добијена цена једизлази са свим јасно, да је по Хану Хонф изнашао неку сведоџбу, у којој се дед Скендербегов зове Константином, и то сведоџбу, којој се може поклонити пуна вера. Али, ако се најире сетимо, кад је Хан штампао своје дело [1867.] а кад Хопф своје „Хронике" [1873.], онда као да се тврђење или бар навод Ханов не ће моћи одржати. Доиста, нађимо у ХонФа генеалошку таблицу породице Скендербегове*] и на њој не ћемо наћи ни трага од онога, што вели Хан. У њој јасно и разговетно стоји овакав ред: В г а п 11 о е!с. I Р а о 1 о е1;с.

Соз^апНпо, е!с. А1е8510 е!с. Сг10Уапп1, е!;с.

4.. 6Н о г е 1 о ЗсапЛегђе^, е!с. и т. д.. Из тога пак издази, да или Хопф нема никакве сведоџбе, по којој би се дед Скендербегов звао Константин, или да је она, ако је у опште има, неаутентична, а у свавом случају, да мишљење Хоафово неје никако то, да се Скендербегов дед неје звао Павле, век Еонстантин. *) II о р С, ('ћгогшшез, стр. 533.

_ 296 ном килограму леба у парама, која износи двадесет пара дин. На основу овога рачуна суд општине вар. Београда решио је, да у другој половини месеца Јула буде цена лебу двадесет пара дин. од килограма.

ИЗВЕШЋЕ о клању стоке на општинсвој кданици и раду општинских спољних надзорника од 1 Јануара еакључно до 30-ог Јуна 1892 године. I За гра$анство заклано је: 6 бивода; 2128 водова; 1393 крава; 965 телади, што су укупно тежиди 33,350 кида; — 140 овнова и оваца; 8 коза; 24,444 ком. јагањаца; 71 ком. јаради; 6810 свиња — дебелих и средњих на меру које су укупно тежиле 506,293 кила; 213 прасади до 20 кила и 131 нрасе до 10 кила комад. II. За војску е осталз државне заводе: 1454 вола; 637 крава и 4992 ком. јагањаца. — Од ове стоке, коју је лиФерант клао, издаго је за ОФИцире 55.151 и по кила, а претекло је и у варош за грађанство унето 22,527 и по кила. — За месо издато оФицирима и за вишак у варош унесени, наплаћена је аренда. Од напред поменутог броја свиња марвено лекарским прегледом нађено је 251 комад заражених бобицама од аојих је месо прописно поништено. III. Приход : За стоку која је кдата за грађанство, за месо издато официрима, за претекли вишак од тајина унесен у варош за грађанство, наплаћеноје: на нме аренде 177,306 45 дин., на име лекарске таксе 3,45 5 - 85 дин. и на име кланичне таксе 5,495*6 5 динара. ' Међутим с овом погрешком као да су се у Хана увукле и још неке. Он мало даље од првога тврђења*) ^ђели овако ,, Хопф држи да је Скендербегов дед Константин исто дице које и Константина Кастриота, сина (?) Бранила Касгриоте, управитеља Александра Ђорића (СгјогИвсћ) у Канини. Ако би ово било истина, онда би се овим бар знало име прадеди Скердербегову." Али погледамо ли ми у Хопфове таблице, или, што је свеједно, на ону схему што смо мало час изнеди, ми ћемо се одмах уверити, да Хопф и овде не потврђује мишљење, које муЈдаје Хан. Доисга, Хопф нам ни речцом једном не даје ни да помислимо, да је по њему прадед Скендербегов имао кога сина Константина. Ну и ако у табдицама Хопфовим не стоји онако, како то вели Хан, ипак и по њима излази на једно исто: да је т. ј. прадед Скендербегов доиста познат и да је то био „Бранидо, од сраскога аорекла, управитељ Канине 1368. год." *) Што се пак тиче земаља, које је имао дед Скендербегов, на го нам деспот Мусаки даје врдо прецизан одговор, јер у својим белешкама изреком веди : »и не имађаше *) X а н, Путовање и т. д, сгр, 505. **) Н о р Г, Сћгомциез е4с. стр. 533,

ГОДИНА X. Свега прихода од аренде и такса месарских за прво полгође 1892 год., бидо је 186,257*95 динара. IV. Неуредности: Према добивеним доставама било је ових неуредности: I. Кријумчарење. Укријумчарено је : 3 вола; 4 краве; 3 телета; 112 јагњади; 1 овца; 1 коза; 1 јаре; 27 дебелих свиња; 1 назиме; 14 прасади; .један случај кријумчарења 253 кила сувог овчијег меса с другог атара и два случаја продаје говеђег меса грађанима из војне месарнице; II. Криве мере: 73 случајева; III. Продаје квареног меса: 12 сдучајева; IV. Продаје бобичавог меса: 5 случајева; V. Нечистоћа у месарницама: 6 случајева; VI. Два случаја клања свиња без предходног предавања упутнице; VII. Неправилних — негачних — мерида и тегова: 4 случаја; VIII. Безправног продавања меса: 16 случајева; и IX. Три случаја да нема Фирме над месарницама. Са свима лицима код којих су нађене напред побројане неуредности, поступљено је по правидима о сдободном клању стоке и продаји меса и по кривичном закону.

РЕДОВНИ С&СТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по стеногр . велешкдмд) држан. 18. Јуна 1392 год.

Председник. Отварам састанак и модим да чујеге протокол прошле седнице. Секрегар прочита. (Прима се). (т. ј. Павле) више од два села, по имену Сиња и Гарди — ипостези."*) Али при свем том, да не беше чувенога путника Ј. Г. Хана, ми опет о родном месту Скендербегову и колевци његовој гешко да бисмо знали што више, него што смо знали и пре тог документа. На против овако, захваљујући њему, сад смо и с тим питањем на чисто. Поменути научник, путујући по Маћи, огкрио је у Доњој Дибри, и то у округу Џинди, и Сињу, на три до четири часа северо-источно од Кјудат-Скандербегута, и Доњу Гарду (Гарду-ипостези), у самоме Кјудат-Скандербегуту.**) Међутим и овде нам остаје једно нерешено питање. Ми смо напред споменули, како је Хонф нашао једну сведоџбу у којој стоји, да је Константин Кастриота био <1охпшиз 8егтае. Узимајући, као што смо и * напред казали, тога Константина за исто дице, које је и деспотов Павле, т. ј. за деду Скендербегова, Хан се потрудио, да нађе у околини два напред поменута села, и ову „Серину", узимајући свакако, да су сва та три села морала бити близу једно *) »... е поп ћећће рш Је <1ие еазаП попппаИ е &агси — 1ро81е81'. Шз!. с!е11а саза МикасМа. НорГ, 301. **) Хан, Путовање и т. д. стр. 505.