Београдске општинске новине

БРОЈ 31.

ТОА. X.

ИЗЛАЗИ ИЕДЕЉО ЈЕДА ПУТ цена за србију: на годииу . . . • 6 дин. на пола годиве 3 дин. за стране земље на годииу .... 9 дин.

Неделва 26. Ју*ла 1892.

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Претнлаху ваља слати упутиицом на онштински суд а све коресподенције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена писма не примају се

Суд општоне вароши Београда у интересу здравља грађансгва а рад извршења наредбе од 10 Јула 1892 год. АБр. 8278 о продавању средстава за живот и контродисању каквоће њихове —

Наре^ује: У року од месец дана, од када се ова наредба објави, дужни су сви млевари, да од беогр. општипе добаве дозволу, да могу млеко у вароши продавати. За сваку такву дозволу платиће таксу од 50 пар. дин. У тим дозволама, које ће се сваке године обнављати, поред осталога биће и нарочите рубрике за белешке о резултату извршенога прегледа млека. Такве дозволе морају при себи имати сви продавци млека и то вако газде тако и њихови момци, који по вароши млеко разносе и продају Ако који од млекара не буде ову дозволу имао при себи, одузеће му се све млеко и продаће се у корист општинсве касе. Ако пак поменуту дозволу у одређеном року никако и не извади, забраниће му се радња и посгупиће се са њима по § 373 а., кривичног закона Од суда општиве вароши Београда 10 Јула 1892 године. АБр. 8278.

О Б Ј А В А

П О 3 И В Суд општине вар. Београда, као сваве тако и ове године има извршити регрутовање младића за стални вадар за ову календарсву годину. С тога овим позива све оне младиће који су 1872. год. рођени било овде или на страни, да одмах а најдаље до 1. Августа т. год. суду овоме предстану ради регрутовања, увршћивања у регрутне списвове и привупљање података. Ко овом позиву не сљедује сматраће се да је избегавао војну обавезу. Од Стране Суда онштине вар. Београда 8. Јула 1892. године.

Према чл. 1. правилнива за инсталацију водовода по кућама у Београду, дужни су ившталатери, воји за рачун сопственика кућа буду градили водовод по кућама, претходно пријавити се Управи водовода Иншталатер може бити само онај, који Је тим радовима вичан и воји има сав потребан нрибор за такве послове, а у.своме раду дужан је тачно нридржаваги се прописа изложених у горе поменутом правилнику. С тога управа водовода позива све оне, који су спремни да врше инстацију водовода но кућама, да се што пре пријаве управи водовода, од које ће добити уверење ј да тај носао могу вршити. Сопственицима вућа пак јавља се, да иншталацију водовода у својим кућама поверавају само онима, воји поважу уверење погврђено од управе водовода, да иншталацију могу вршити. У исто доба обраћа се пажња сопсгвеницима кућа, дајеиншта латер дужан за сваку вућу у војој иншталацију врши, начинити свицу ваво мисли иншгалацију извршити као и предрачун коштања те иншталације, па за тим и свицу и предрачун обвезан је поднеги управи водовода на преглед. По извршеној иншталацији, дужан је иншталатер о томе известити управу водовода, која ће испитати извршени посао и издаги иншталатеру потврду, да је посао извршио. Тек кад таку потврду инсталатер покаже сопствениву куће, имаће права на наплату извршеног посла. Они сопственици вућа, који имају у својим кућама већ намештене цеви и славине за водовод, дужни су пријавити се управи водовода, да се та инсталација иепита иначе неће им се дозволити употреба водовода. Бр. 1723. 17. Јула 1892. год. Београд. Уираввик водовода београдоког Тоша Селесковиги

О Б Ј А В А

Суду београдске општине потребна је једна вућа, за женску теразисву основну школу, која треба да је у оволини ,,Теразија." Позивају се сопственици кућа, који би хтели дати своју вућу општини под закуи, да поднесу пријаве, у војима да наведу: у војој је улици кућа, колико има просторија, и колика је закупна цена. Пријаве ће примати у опшгинском суду г. Милија Јовановић писар, до 1. Августа т. год. Од суда општ. вар, Београда 13. Јула 1892. год. Београд. АБр 8335.

РАСПИС I Господин министар народне привреде расписом од 3 Јула т. г. ПБр. 2598. расписао је следеће: „Дознао сам да су пре кратког времена у појединим варошима на.ши трговци који I се баве куповином хране, држали свунове ј и на истима донели одлуке: да у будуКе \ не куиују ашеницу и другу храну која не | би била очишКсна од аеска, земље, уродице и друге нечистоте. Пошто би овавве одлуве ако би се оствариле, могле бити од врло штетних последица по наш сеоски сталеж воји храпу производи — то сам се нашао побуђен, да тој управи обратим пажњу на ову оволност, и да јој дам пужна упугства у раду око штићења ингереса нашег сеоског света и одржања угледа наших житарских пијаца. Одлуке појединих трговачвих скупова у смислу том, да се не вупује храна, која пије чиста, могу биги и од користи и од шгете по сеоски — произвођачки — сталеж, што све зависи од гога, у којој су теиденп,ији оне донесене. Трговци могу под изговором нечисте хране. врло често уцењиваги произвоћаче, чему ће увек ићи на руку и та околност, што су они у повољнијим ириливама од произвођача, те се могу често скуиљати и доносити одлуке у своју корист. Ну ма коливо да су трговци у повољнијим приликама од произвођача, ипак сама