Београдске општинске новине

ГОДИНА. X. помогне једно оваво издање на овај начин, како ми мисдимо. Питање друго је дакле о новчаној помоћи колико да се да Онај дрз т штвепи изасланик тражи 5. хиљ. динара и да општииа одкупи 2 хиљ. књига но један динар. То би било 7. хиљ. двн. Оно зато д је општпии аоред 2 хиљ. примерака још све оне клишеје које ће кошгаги око 4 хиљ. дин. Општиеа ће имаги готов клише. Сем тога текст остаће својина општинска. Дакле ми би у ствари имали да издамо 7. хиљ дии. Мисмо се тројица сложили, да је подесније да дамо 8. хиљ. дин. и то у том облику да четири хиљада дип. дамо за гслнше и да добијамо 4. хиљ. екаемплара. Од какве би важности го било пе само по нас овде у Србији, него и за онај свет, што је изван Србије држим да неби требало да вам доказујем, Држим да је са ов^м ствар ова довољно објашњена а ако ко хоће још каквог објашњења можемо још обЈаснити. Опис у тој књиаи изаћи ће на четири Језика. Соломон Азријел. Л.епа је то ствар која нам се нуди и ја немам начелно ништа нротив ње, али ми имамо дчлеко и далеко важнијих послова за које нам много новаца треба С тога да нримимо ово али да одложимо извршење за доцније. Ђока Димитријевиб. У неколико ме је предхитрио Соломон те казао оно ппо сам ја хтео. Београд је, господо, у реконструкцији, и не би било згодпо снимати га сад. Друго ми имамс за сад пречих послова. Што рече г. Капегановић да ће клишеји вредити, и то мучно да ће сгојати. У начелу, дакле можемо прими ги предлог али да оставимо да се носао сврши доцније када варош буде уређенија, обновљепија и кад будемо новцем подмирили прече потребе. Што се гиче бојазни да ће Маџари да нас за свој рачун оцрпе, тога се не треба плашити јер редакциЈ 'а нема новаца на то, а други листови и онако су безобзирни па ће продужити своје ниске лажи и ако ми ову понуду примимо. Што се вели да друшгво почиње опис истока с Београдом и то не стоји јер Цариград има свој опис. Верујем. кад оду у Софију , да ће тамо наићи на ватренији прина једанпут постадоше предметом најживљега разговора и пајвећега поштовања у целој Европи, од Дунава до атланског океана и севернога мора. Краљ Владислав и папа Евгеније не хтедоше пропустиги ову лепу прилику а да се ништа пе користују и намисле да и Скендербега увуку у цредузети рат, те да им буде поузданији. У писму, које му за тим послагае, прво му честигаху најласкавије на славној нобеди а за тим га позиваху, да нође с њима на непријатеља и свога и њихова. Скендербег у себи одмах би готов, да их послуша. Та шта је он друго и желео но одагнаги једном Турке из Европе и тако ослободити земљу од њих? За што је био побегао из двора султанова, где је био у сваком добру ? Ну опет оа не хте одмах ништа обећати, док наЈпре не занита остале великаше и нрваке своје. На сабору, дакле, који на скоро за тим буде сазван. писмо Владислављево буде прочитано а великаши запитани за своје мишљење. Као што се већ могло и мислити. позив угарскога краља буде примљен акламацијом и Арбанаси реше, да се општој хришћанској ствари помогне што пре. Шта више, Павле Дукађин, као

— 327 јем, али нека и то буде, само ми да чинимо све онда кад треба и према нашим приликама. Милош ТраковиК. Ја би му дозволио да црта Београд и да продаје па нека се тако користи продајући по 2—3 дин. комад. Др. Алкалај Први пут кад сам чуо ову понуду учинило ми се да она није баш тако важна али кад сам чуо разлоге г. Капета,новића ја искрено кажем да ме је он приволео томе предлогу и ми треба да га при мимо у толико пре што у њему неће бити описа зграда само него и свега историског развића и кулгурног рада Београда. Да је такав опис важан судите по томе што нас многи западњаци још сматрају, истина пе као полудивљаке, а опо као „оријепталисте". Нећу да помињем још један важан разлог који је и г. Капетановаћ наговестио, са чега би смо требали допустити да се ово издање у Пешти штампа па одатле растура. Ви гај разлог рећ и сами знате. Мислим да би штедња била у овоме случају штетна и налазим да би ваљало примити понуду Милан Кааетановип . Г. Ђока ДимигријевиК рече да пе треба да се бојимо да ће пас Маџари ружно представити, а ја велим да они то чиие сталпо и ви би се дивили бестидности и нечувеној лажи којом се они и у најповије време служе. Ово је извештај од једпога човека кога морамо да поштујемо и коме верујемо. Он нам вели ово : Неки мађарски дистови којима се не даје оно и онолико колико им се давало или колико њихова грамљивост хоће пишу о нама овако : Српска војска нема шта да једе, српска војска у тифусу је и доносе се слике како падају од глади иа Бањичком брду. У државним касама нема новаца да се чиновници исплате; има већ неколика месеци да нису пи они ни војници ништо примили. (Грохотом смеј.) Јесте, гос >одо, ми то све знамо, нама је то смешно, али има лакомислених људи који у то верују. Међутим кад би овако једно страно друшгво претставило Београд, онда би било више веровања него кад би смо ми то сами учинили штампањем књиге у Београду. Друго је што се узима — да ми у Београду још пема ништа за углед. Ја као веома побожан и заузимљив човек у стварима верским, обећа, да ће и он лично поћи са Скендербегом, иоведавши са собом пет хиљада војпика о своме трошку. На тако красан одзив својим жељама Скендербег беше усхићен од радости, и одмах отнише Владиславу, да ће му скоро доћи у номоћ с тридесет хиљада. Али несрећан стецај прилика у мало не поквари целу ствар. Наскоро после сабора разболи се опасно Павле Дукађин и изјави, да не ће моћи ни сам поћи нита с ким другим послати обећану помоћ. У исто време и војска отказа Скендербегу послушност, говорећи, да опа не ће да иде да се бори за туђинце без и каке плаге.*) Скендербег сад западе у велику неприлику и. у сваком другом случају, би се био махнуо своје намере, али сад беше задао реч, а ње пе би био погазио ни за шта на свету. С тога одлучи да пође с четири хиљаде војника, који му беху остали верни и с онолико добровољаца, колико буде могао прикупити. Ну прикупљање то ишло је врло саоро, те с тога протекоше више од читава два месеца, док се не одлучи да пође. ") В^етпп 0., Шопа е1о., 61.

6РОЈ_34 тнхничар, вероватно знам то боље од Ђоке и Азријела да би се Београд могао лепше иредставити после 10 или 5 година, али ко ће чекати толико кад ми нмамо потребе да се страном свету једпом представимо у правој боји, противно ономе што је до сад о нама тендециозно нричано од стране мађарских новина. Ми још писмо зајам закључили на страни; ја не тврдим да ће мо ми више успети да закључимо повољнији зајам, али ће свакојако бити повољније с тога што ће нас сгранци боље познавати. Са тога лакле треба пошомоћи ово предузеће, тим пре што је ово друштво вољно да отпочне с Београдом као најзнатнијим местом на Балкану, и што би, на случај да ми ово одбијемо, они би отишли у Софију где би на сваки начии наишли на пријем и тако би ми имали ту непријатност да нам Бугари предњаче у ономе у чему ми ваља да смо први. Ви видите, господо, да у овој књизи има слика; на и ми ћемо имати кућа које ће бити згодне да се ту уврсте, бар 30 — 40, али није само то цељ њина и нама да изнесемо ове „контраФе" непоје други и ввжнији значај дела а у томе шго ће се историски и културни значај Београда представити који ће страни свет веома ингересовати. Ја сам имао прилике да чујем да су се Америаанци коју су овде долазили, више задовољили дворцем кнеза Милоша у Топчидеру него свима великим и лепим нашим грађевинама. Па развалиее припца Евђена и др. ниј е такође без иптереса а о новом двору, к-апет. Мишином здању, дому Св. Саве и т. д. нећу ни да говорим. Мислим дакле да нам не може бити свеједно хоћели се лепо или ружно о нама писати и кад је тако, онда ваља да помогнемо ово подузеће које ће нас предсгавити у правој светлости онаке какви смо. Филиа ВасиљевиК. Ово је врло важна ствар и ја бих молио да се одложи за идућу седницу. Свакојако ја сам мнења да се ово предузеће помогне кад смо помагали и друго што није вредно било толике помоћи. Ђока Неши&. Говор г. Капетановића објаснио је сгвар врло лепо, и доиста ствар је важна и ја не би имао ништа прогив тога да опшгинна београдска изда ових 8 хиљ. дин. Али нема изгледа, даће ова сгвар У почетку октобра имао је он већ око шест хиљада*) добровољаца а око половине**) истога месеца с војском својом, која је цела бројала на једно десетак хиљадајјј), упути се но обећању к Владиславу. Не зна се, којим је путем ишао, али се зна, да је изишао на Ситницу и да му је била намера, да дође у тонличку долину, па одатле илн у Видин или у Никопољ, где већ буде била угарска војска. Ну стигавши код једнога места, које се по некаких пег цркава што су биле у околини зове „Беле Цркве", и одакле се лепо излази на долину топличку, паиђе да је кланац утврђев брвнима и да је у њему српска војскајјјј). Пренеражен, застане он, да се извести шта је то. Војвода му српски одговори, да он има заповест од деспота, да никога не пропунпа кроз тај вланац, додајући, да му је наложено, да ни на кога не напада, али *) Шетт! §., 1в<;оиа е1;с., 34. **) ЉМ.. Мијатовић вели : „од прилике у првој половини Окгобра." Деснот Ђурађ, II. 24. •)•■(■■(•) Остали биографи различио веле. Тако у ЕаШ Ш п 81 п сар. 5. и у Барлеција (УНа е^с. Ш). II., 57.) стоји, да је Скендербег том приливом имао 30.000 и т. д.. Деспот Ђурађ II., 25.