Београдске општинске новине

БРОЈ 37 - 350 - ГОДИНА X

наређује: Да сваки грађанин редовпо износи ђубре вз свога дворишта на место које је за то одредио суд општински, тако, како се ђубре неће никад нагомилавати. Преглед о уредном извршивању ове наредбе, вршиће санитетске комисије које је суд општински одредио за гу цељ. Ко би прогивно поступио овој наредби казниће се но § 326 крив. зак. у вези са расписом г. министра упутр. дела од 7. Јула 1886. г. СБр. 3907. Ђубре могу износиги како досадањи конзћсионари тако и сваки други који би желео, само мора имати за то прописапа кола и по такси коју одреди суд општинскн, а која ће бити прикована на дотинним колима за изпошење ђубрета. Таблице плехане на којима ће биги исписапа такса. израдиће суд општински чију ће вредност платити они који би желели ђубре да изпосе. Сва она лица, која желе да се баве овим послом дужни су се нријааити општинском суду за дозволу. Од суда ошпт. вар. Београда 19. Авгуота 1892. год. АБр. 9041.

П О 3 и в

Према наређењу VII. пуков. окр. команде од 13. овог месеца Бр. 9174. позивају се сви регрути из ранијих година, обавезници редовне, 1 и II. позива народне војске који су привремено или стално по чл. 3. ма које тачке правила за оцењивање способности за војну службу ослобођени, да неизоставно од 1. па најдаље до 20. Септембра ове године предстапу VII. пук. окр. команда ради супер ревизионог прегледа. Свави обавезник понеће собом и уверење о неспособности које је од војне власти добио.

■БУРДЂ КДСТРИОТИЋ СКДНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао |^ИКО«1А ^УЛИЋ (С једком гевеалошком таблицом) (Темат награђен нрвом видовданском наградом оиштине београдске.) мото; Скендербег је орца Обилића. ЊЕГОШ.

Једино бисмо имали овде да напоменемо, да то неје могло бити одмах у почетку ове године, јер из тога времена има једно писмо млетачке господе о иеким молбама Скендербеговим, а оно ни из дадека не звони на какво непријатељство између њих.ј) Тај поступак млетачке господе без сумње ■Г) Гл 1/јиМс 8/, 0 оАповајШ 1гше(1ји јигп. к1ал'. и. т* д. к«ј. IX. стр. 2 ј .9.. 8ева1;о Маг. II. с. 60. Писмо Скеидербега и брата му Синише госиоди млетачкој од 12 Фебруара.

Који од обавезника овом позиву не следује строго ће бити кажњен. Од отране Суда олштике вар. Београда 28. Августа 1892. год. Авр. 9105.

ОБЈАВА

Суду општине вароши Београда потребна је једна кућа за смештај кварта варошког управе вароши Београда са овим нросторијама : 4 прострапе собе за смештај каицеларија.; 3 просгране и једна мања соба за смештај жапдарма ; једна кујна и један магацин за смешгај ра?них ствари. Кућа треба да је по могућсгву у средини кварта варошког и при земљи. Позивају се сопственици кућа, који би хгели дати своју кућу под закуп да поднесу нријаве, у којима да наведу : у којој је улици кућа и колика је закупна цена. Пријаве ће примати у суду општинском г. Димигрије Ј. Јанковић рачуновођа до 1. Октобра т. године. Од оуда општине вар. Београда 4. Оептембра 1892 г. АБр- 6960

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 63- ВАНРЕДНИ САСТАНАЗ^ 1!). Августа 1892. год.

Председавао цредседник г. Милов. Р-' Маринковић, од одборника били: г. г. Н. X. Попопић, Ђ. Ж. Нешић, С. Боторић, И. Ђорђевић, К. Петровић, М. Триковић, Ф. Васиљевић, М. Јоваповић, А. Одавић, М. Ђорић, Р. Драговпћ, Г Б. С. Новаковић, М. Велизарић, Љ. Јовановић, М. Петровић, Поп Таса Каиетан Спасић, Др. Алкалај, М. Јанковић Д. П. Дашковић, М! Ј; Марковиђ, Ст. Чађевић. I. Прочвтан је заппснвк одборских одлука седнвце држане 17. АвЈуста о. г. и учињене су ове измене: у одлуци КЊВр. 645 да се н воизабратом повереништву придружи и старо повереништво, које је прегледало ионуђеве куће као и да стунн у погодбу са сопствеником. неје могао бити ни мало приЈатан Скендер , бегу. Оп је истина увиђао да ће, полагањем каког права на исги град, доћи можда у озбиљан сукоб и опасан рат с господом млетачком, али је опет било и узрока, који су га неминовно гонили, да ствар ту не узме тако олако. Безимени писац мисли, да је главни Фактор у том подбадању на рат била увреда, коју Млечићи беху нанели Скендербегу, рекавши Боси, да је он знао за крвничку памеру Николе Дукађина, па шта више и да је убијство њена сина било њихово заједничко дело. Али без сумње Скендербега су на то гонили много важнији узроци. Пре свега он је зацело мислио, да на Дајно, као на арбански град, сам има много више права но они, а после, јамачно му, као мудром и увиђавном владаоцу, неје могло измаћи из ока ни то, да му Млечићи, учвршћујући све више своју владу на Балк. полуострву, могу с времепом постати опасним непријатељем. Што пак Барлеције и већина његових биограоа наводе за узрок том улажењу његову у бој не знам неки уговор који је ■гобож постојао између њега и покојаог Захарија, да ономе од њих, који нреживи другога, припадне владавина умрлога, то

У одлукама КЊВр. 641 и 640 да се калдрмисање ових улица не одобрава пошто није одо<брено откопавање истих ( види решење ГВр. 1740 од 17. Авг. 1892. год.). II. Председник извоси одбору на мпшлење молбе, којим се траже уверења о сиромашном стању. По прочитању твх молби АБр. 9170, 9144 9162, 9176, 9181, СБр. 14702, 14684, 14732^ 14723, 14640, 14707, 14650, 14741, одбор је изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном сгању молилаца Траје Мараовића, Љубице Стевановић, Цвггка Јаковљеввћа, Милаиа Грујвћа, Милана Младеновића, Николе Марјановића, Перке Кокцћ, Станаа П. Станојевића, Ђорђа Н. Николића, Мнловаиа Генчића, Христине Боне, Јулке Ерлмајер, Борђа Цветковића, и Мите Искрића, на тек опда да им изда уверење. Ш. Одборник г. Свет, Боторцћ мола да се нареди, да могу грађанн из околине узимати воде за своју потребу са чесме код општннског бунара код сењака. Председник изјављује, да ће у овоме смислу издати лотребну наредбу. IV. Одборник г. Борђе Ж. Нешић, саопштава, да предузимач за грађење електричног осветдења не односи земљу где је диреке усађивао него се нста растура и прашина нравв. Председник изјављује, да ће наредити вредузпмачу да земљу односи и калдрму поправља. V. Одборник г. Андра Ј. Одавић предлаже, да се умножи вода на чесмама из новог водовода илв да се хидранги отворе и из истог да се вода грађанима издаје. По саслушању овога одбор је решио, да суд оиштинска у сиоразуму са управом водовода учини нрема овоме преддогу што за најбоље нађе у којој цељи се овлашћује да повећа број раденика на терет партије за грађење водовода. VI. По прочитању нротокола лицитације ГБр. 1739, држане 14. Августа 1892. год. за грађење калдрме у мостарској улици. Одбор је решио, да се грађење калдрме у Мостарској улици је више но смешна басна.ј) Зар Скендербег, који беше сама намет, могаше учинити тако нерасудап уговор, какав не прави нико на свету? И зар он неје помишљао, да ће можда некад имати и деце ? Ну да идемо даље. Какав је положај заузимао Скендербег од тог догађаја па до почетка год. 1448., нама је потпунце непознато. Како смо напред споменули, млетачки архив пресушује у документима за нашу историју баш у ово време. Стари пак. биограФИ могу нас, дабогме, још мпого мање у томе задовољити, јер је у њих убијетво Захаријево било врло кратко време пре г. 48., а не као у ХопФа 44.. Ну и ако по нозитивним докумептима или по старим историцима не можемо ништа рећи, можда ћемо онет логиком моћи испунити и ту празнину. Као што смо напред поменули, за ово кратко време Скендербег је имао два љута боја с Турцима један год 1445. с Физуром а други год. 1446. с МусгаФОм. Како су сад ти походи гур-ј-Ј Верзије нашег Теодосија и ГаШ ШдзШ барем и. мај|С могућности, ако ништа друго. Истина Скендербег је и по њима био начипио такав уговор, какав смо сломенули, али само с том погодбом, ако један или други од њих умре б е з д е д е. ГГ ов^стј ,. стр. 58.; ГаШ ШизШ, сар. 10,.