Београдске општинске новине

ГОДИНА X. да распишемо стечај за насипање баре, и ако смо намерни да купимо желсзницу. ту радимо исто онако као и приватан човек који хоће да зида кућу. Ми кажемо нмамо да насинамо овај и овај део кубног простора, питамо пошто ће те ви који се бавите тим послом то пзрадити, изволте се јавити оФертом општини То ништа неће сметати пашем раду еамери о набавци железнице, овим стечајем о насипању баре ми би добили тачне податке. колико би нас коштао тај рад, кад се не би могли појодити за какву половну железницу. Обострани тај рад донео би нам овај добар резултат да би знали на чисто шта ће нас јеФтиније коштати или да насипање баре дамо предузимачу или да општипа сама набари желсзницу. Нама је главво да час пре тај посао извршимо. Дакле обадвоје да радимо, на ћемо пре бити готови и ако ово изгледа мало као шпекулација. Ми и тражимо да нас јеФгипије кошта а пе скупље. Ја вас молим да овако схватите ову ствар. А. ОдавиК. Комисија подносећи свој извештај она је нарочито у извешгају написмено ставила оно што је њен посао био. Извештај говори чисто о ономе питању, о коме треба а после извештаја изпоси се као узгредна друга ствар : како што пре да наспемо бару. — Г. Поповнћ рече да би раснисивање стечаја за насипање баре изгледало као нека мала шпекулација. Ја држам, да ми ако не тежимо да насиемо бару што јефтиније, онда ие треба ни да седимо овде, Ја отворено кажем : свакад ћу да шпекулишем, да добијем јеФгинију цену. — Што се тиче онога наведеног нримера, да кад чују понуђачи за ову шнекулацију општине, да ће поднеги измајсторисане ОФерте, тога се не треба плашити. Кад би се на конК УР С У јавио сам Карамарковић, онда и ја пикако не бих био за ову лицитацију, али сам за њу за то што се надам, да ће се јавити и други стручпи понуђачи, који имају боље тренове него Карамарковић. Ја сам вам и пређе кад је била реч о набавци железнице поменуо три Фирме из Пеште. Ја сам сигуран да ће се те Фирме јавити. Према добивеним оФертима, ми ћемо видети имамо ли бољи рачун тим начином бару да бега. По свој прилици господа су млетачка била добила глас од Турака, да ће они наскоро уиасти у Арбанију, те су била прекипула нреговоре о миру са Скендербегом. Ну како се поход турски нешто сувише одуговлачио, а она имађаху још наде, да ће Турци зацело доћи, то, да Скендербег не би за то кратко време заузео Дајно, пошљу заповест Дапилу Ђурићу да скупи што већу всјску од Италијанаца, Арбанаса и Срба, и да похита том граду. Али без сумње њима не.је била намера да са Скендербегом дођу до одсуднога боја, већ су само хтели да учине пред њим диверзију једну, те да му за неко време паралишу пажњу, коју беше управио на опседнути град Међутим ствар испадне са свим друкчије. Данило Ђурић одмах послуша зановест своје господе и с ]едно 15.000|) које пеш. које коњаника похита на Скендербега. Ну војска његова беше само многобројна, а ипаче веома слаба и неука. У њо.ј бе;пе само на 1000 Италијана, 2500 Срба, већином коњаника, и око 800 Скадрана, који нешто ваљаху; остали беху све сами прости Арбанаси, који се истина добро разумеваху у орању и копању, али пе и у оружју. ■[•) Вхетшх 6., 184., 111. По Бардецију с. 13000.,

— 353 наспемо или да купимо нову железпицу. Дакле ништа нам не смета да ово учинимо. Раденко Драговић. Л.епе су речи пале и од страае г. председнива и члана комисије г. Одавића, по, господо не треба сметнути ово с ума. Има 10 година како се једнако говори о насипању баре. Кад се узме у обзир колико жртава падне од бо| лести, и колики се сад трошкови чине па тој истој бари због колере. ја бих био мишљења да се што пре отпочпе насипање., на макар и скунље опшгину коштало, па ма којим било путем или набавком железпице или лицитацијом. А. Одави&. Ја се потпуно слажем с г. Радепком да се греба пожурити, и могу позитивно тврдити да би расписивањем стечаја за насипање баре посао много пре свршили. Ми чак можемо у стечају одредити рок, до кога ионуђачи да се јаве, и такав један предузимач нре ће извршити иего онштина. па и да сад одмах купи железницу од Карамарковића. Непобитан је Факт да један ионуђач са страпе има све готово, и да може пре пласирати железницу, пего општина а да одмах сад поручи железницу! Осим тога свима је вама познато, да на жалост стоји ово у истини да што год општина и држава ради у својој режији, ако рачунате да вреди 1000 општину и државу ће коштати 1300. Једна кућа, која државу и општину кошта 100 дуката ја као приватпи наградићу је за 60 дуката, ту нема Бога, који ће ме у томе разуверити. Та скупља цена није са каквих злоулотреба, него долази отуда што друвчије ради предузимач, кад ради за рачун државе и општине, а друкчије кад ради за свој рачун. Кад ради за рачун државе, он дође у 9 сахати да надзирава, јер ко вели све један ђаво или се журио или радио полако, плаћа ми подједиако, али кад ради као свој предузимач онда устане у 5 сахати и ради тако, да буде што пре готов. Председник. Комисија је по нрепоруци одбора ступила у преговоре са. г. Карамарковићем за откуп железнице. Сад услед неновољпих услова после преговора и долази ово колебање и има разлога да набавимо нову железницу, па ако би нашли за добро после да дамо под закуп експлоКад Скендербег дозиа за његов долазак, пе зпајући да је то само млетачка диверзија а жељан да једнои види на чему је, остави код Дајна 4000 своје војске,ј) да га и даље држи ј оисади, а с остатком, т. ј. са 7000 коњ. 2000 иешака пређе Дрин и иође Дакилу на сусрет. Сад неје више било куда и Млечићи морадоше примити попуђепи им бој. Дапило Ђурић беше храбар човек и вешт војвода, те намисли да се Јуначки одупре. Како му војска по извежбаности и дисциплинп беше куд и камо слабија од Скендербегове, то он нађе да ће му једини сиас бити у добром распореду. Од колике му је го кот)исти било ми ћемо видети мало ниже. Распоред пав тај његов био је овакав: На десном крилу стајаше он сам са Србима, који чињаху живац целој му војсци; лево крило заузимаху Италијани и Скадарци с Бартоломијем УмоЈем, Скадарцем, на челу; средину на послетку састављаше остатак војске са Симеоном Вулкатаном и Апдрејом братом Умојевим. Та средина беше најслабији део ненријатељске војске. Пред целим •(•) В 1 е ш 1111 ћ^опа, '2, По Барлецију оставио Ј е ј-) Барлеције га зове С о 11 а.. В а г 1,, Ие УНа е1:е. 79,

БРОЈ 87.

атацију. Ми нећемо никако напустити мисао, да се овај посао насипање баре час пре сврши, а то ћемо лакше свршити, ако прорачунамо колику кубатуру простора треба да наспемо, одакле ћемо ту земљу доносиги, да прорачунамо време за које има тај посао да се изврши. ца према гим подацима да објавимо, ко хоће гога посла да се прими. и на тај пачин да овај посао извршимо, ако добијемо неповољне цене за набавку железнице. Слаже ли се одбор да се у томе правцу ради — (Слаже). Онда да сведемо наш говор на ово. Извештај комисије примљен је к знању, а за тим одбор доноси одлуку да се држи лицигација за наскнање баре у што краћем року и да се у условима каже: колико ће бити кубн. мет за насипање и да се остави рок што је могуће краћи (Усва.ја се) Марко Леко. Молим да се ово има ва уму: да се стечај не шаље само политичким листовима као што је послат због набавке жељезнице, него стручним техничким страним лнстовима (Усваја се) Председник. Молим још само по дужности да вам саопштдм жалбу од стране хлебара. Цена је хлебу 20 п. д. Хлебари улажу протест даје то цена и сувише нисва према цепама брашна. (Одбор не улази у расправљање ове жалбе). Састанав је трајао до 9\ј| часоваувече.

држан. 23. Јула 1892 год

Председник Пошто има довољни број одборника да се може радити, то отварам одборску седницу и молим одборниве да саслушају заииснив прошлог састанва. (Секр. прочита записнив 54. састаика). Има ли во да примети што на записник? (Нема) Усваја ли одбор прочитани записник ? (Усваја) Др. Марко Лско. Молим г. председника да нам каже зашто до данас није још сазвао надзорну комисију за електр. осветљ. Још пре 10 дана решено је овде, да се та комисија сазове и незнам зашто се не сазива, већ се оставља повластичару за елек. пак тим распоредом беху намештена два реда најхрабријих Срба-копљаника, који су имали да буду осталима као неки штиг и бедем. Али и Скендербег беше чувен са војничке вештине своје. Дознавши од ухода, како се непријатељ разместио, и он удеси • ирема томе распоред своје војске. Дево врило давле ирема нај јачем делу непријатељсвом, заузме он сам, деспо преда Мозу и Дибранцима, а средину која и код њега беше најслабија, повери Танусију Топији. Пре но што ће се заиочети битка, оба вођа изговоре по једну подужу беседу у којој сваки од њих доказиваше својој војсци, да је правда на његовој сграни и опомињаше војнике, да се храбро боре.

(Наставиће се)