Београдске општинске новине

БРОЈ 40. ^ 4. Ганц и Комп|; Кнез Маланова ул. Бр. 58, кућа М, Богићевића. 5. Видхедм Баганц ; Вув-Караџића ул. Бр. 15, кућа В. Радуловића. 6. Радован Петровић инж, сиомнничва ул. бр. 7. 7. ТЗорђе П. Наслас, Васина ул. 8. Ђорђе Мајзнер инж. Београдсва ул. 9. Пегар Ковач машин. у држ. лабораторијуму. 10. Антон Матуш бравар. ул. Два јаблана, бр, 18. 11. Ранко Гођевац и комп. на Сави. Извештавајући о овоме грађанство, управа водовода чиш; понова пажљивим сопственике кућа на то, да само онима поверавају грађење водовода, који имају уверење од управе водовода да тај посао могу радити. У исто доба управа водовода скреће пажњу сопственицима кућа, да је сваки онај, који се прими у каквој кући водовод да гради, дужан најпре начинити скицу (нацрт) каво мисли и где водовод да по ложи, а за тим и детаљан предрачун по шго ће тај рад извршиги. Кад се инсталатер погоди са сопствеником куће, дужан је инсталатор скицу са предрачуном поднети управи водовода на преглед. Ако управа водовода нађе да цене нису велике, овериће и скицу и нредрачун и тек тада ће моћи инсталатер приступити раду, Кад цео посао изврши дужан је инсталатер о томе известити управу водовода, ради прегледа и испитивања извршеног водовода и пошто му управа водовода изда уверење, да је посао добро извршио, може му сопственик исплатити погођену суму; При ногађању греба сопственик увек да тражи од инсталатера, да- за извршен посао и за употребљен материјал гарантује бар једну годину дана, као и да је за сву штету, која се услед рђавог материјала и

бУРАб КДСТРИОТИЋ СКЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао ^ИКОИА ЈЗУ^/ШЋ (С једном гепеалошком таблицом) (Темат награђен нрвом вндовданеком наградом општине београдске.) мото: Скендербег је орца Обилића ЊЕГОШ. ГЈХАВА ШЕСТА Опсада и пад Светиграда. — Опсада Кроје. Да покаје прошлогодишњи свој неуспех у Арбанији, који у осталом — вао што смо видели у прошлој главц — не беше с његове кривице, а не имајући, после иогибије Хуњадијеве на Косову, да се боји више никакве опаснос.ти, Мурат науми одлучно, да и год. 1450. понови свој поход на ту државицу, која му беше задала већ толико јада. Целе дакле јесени прошле године чи-

- 374 -

рада зато време покаже, одговоран инсталатер. Ове обавезе, најбоље је, да инсталатер стави у своме предрачуну, који ће потписати. 20. Августа 1892 год. Бр. 2100. УПРАВА В0Д0В0ДА

О Б Ј А В А

Суду опшгине вароши Београда потребна је једна вућа за смештај кварта варошког управе вароши Београда са овим просторијама : 4 простране собе за смештај капцеларија; 3 простране и једна мања соба за смештај жандарма ; једна кујна и један магацин за смешгај ра?них ствари. Кућа треба да је по могућству у средини кварта варошког и при земљи. Позивају се сопственици кућа, воји би хгели дати своју вућу под закуп да поднесу иријаве, у којима да наведу : у којој је улици кућа и колика је закупна цена. Пријаве ће примати у суду онштинском г. Димитрије Ј. Јанковић рачуновођа до 1, Октобра т. године. Од суда општине вар. Београда 4. Оептембра 1892 г. АБр. 6960.

О Б Ј А В А

Општини београдској потребпо је за храну коња пожарне чете и волова 180.000 вилограма сена Одбор општински у седници својој од 17. Августа решио је, да општина набавку овога сена изврши сама непосредно од произвођача. Цена је одређена пет динара од 100 килограма. Позивају се сва опа лица која имају сена на продају, да исто довезу и прииио је он огромне спреме. Војници су се пописивали по целом му царству, храна се довлачила са свих страна, оружје се непрестано ковало. Ма колико да се све то радило тајно, оиет се глас о томе пронесе по целој Европи и сав хришћансви свет задрхга од силпога страха. Ну још се неје знало на кога ће султан поћи. Једни су мислили да ће на Скендербега, али су се чудили, па што су му те огромне спреме, кад Арбанаси немају више од десег до дванаест хиљада бораца, други су мислили да ће ићи на Угарску, а то су мислили и сами Угри. Али не би тако. Он пође на Арбанију. Скендербег се нак томе вао извесно надао. С тога и беше прегао, да земљу што већма утврди. Нарочиго пак пажњу беше обратио па све тврђаве своје, међу војима највише на Кроју и на Светиград. Прву снабде храпом — како важе безимени писац — за читавих шеспаест месеци; утврди је с четири хиљаде најбољих војника, не рачунајући ту и грађане њене. којихјебило једно четири сготине педесет и за управитеља постави јој Вранаконта.*) Другу такођер снабде хра*) Ко је и од каке породице био овај Вранаконте (или 1 како га Хоцф зове Брана Конте) неје још тачно испитано.

_ ГОДИНА X. јаве се г. Кости Чупићу сгарешипи одељка Палилулског, где ће се исто комисисви прегледати примити и продавац ради исплате на онштинску касу упутити. Сено мора бити ово годишње, суво, чисто, песме биги шеварито, ритно, старокошено, прашљиво труло, закисло и водоплавно. Од суда општине Београдске 12. Септембра 1392. год. ОБр- 14577. у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА 69. ВАНРЕДМИ САСТАНАД. 15. Септембра 1892. г.

Председавао председник г. Милов. Р; Маринковић од одборника били: г. г. Н. X. Поповић, Р. Драговпћ, М. Трнковић, Др. П. Поиовић, Н. Р. Поповић, М. Д. Банковић, Ђ. С. Новаковић, Ђ. Ж. Нешић, М. Јонановић, И. Ђорђевић, Ј. Ђуровић, А. Одавић, Љ. Јовановић, М! Ј. Марковић, М, М. Петровић, К. Пеаровић, М. Капетановић, С. Ристић, Др, Марко Т. Леко, М. Ведазарић, М. П. Бончић, М. Јанковић, Ст. Чађевић. I. Прочитан је запвснпк одборсках одлука седннце држаие 10. Септембра 1892. год. п примљен је без икаквих измеаа. II. ГГо прочитању акта истражног судпје за варош Београд, АБр. 9774, 9819, 9858, 9866, којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: да сј му Димитрије Ђорђевић, Аадреја Крџалвћ, Стојан Стојичевић, Стеван Обојевић и Јамандија Ннв.олић неиознати; даје Петар Никодић доброг вдадања и доброг имовног стања, да је Давид Барух доброг владања а сиротног пмовног стања. III. Председник износи одбору на мишљење молбе, којим се траже уверења о сиротпоме стању. По прочатању тих молби АБр. 9836, 9838, 9834, 9835, 9832, 9830, 9793, 9858, 9857, 9856, 9855, 9854, 9876, 9763, 9899, СБр. 16353, 16204, 16243,16252, 16263, 16149, 16384, 16387, 16511, одборје изјавио мишљење, да се суд предходао уверп о имовном стању молилаца: Стаие Влајићеве, Љубомпра, Јелене и Катарине Костић, Ане Максимоввћ. Војислава Деспотовића, Богпом за дуже време; метне у њу за посаду гарнизон један од хиљаду шест стотина^Срба из Горње Дибре, који су се сматрали за најбољу војску у свој Арбанији, па онда за команданта гшстави једног од својих најбољих вођа — Петра Перлата. Са самим почетком маја крене се султан са свом својом силом из Једрена право на Арбанију. Пред њим је ишла авангарда његова од пет хиљада и она набрзо паде под Светиград. Остатак је био заостао подаље, али се и он све више примицао својој мети. Кад Скендербег дозна за долазак аван-гарде, узме са собом четир хиљаде својих војиика, па се упуги к Светиграду, да нађе близу њега, које удесно место, из кога би могао лако притецаги у помоћ опсађенима, кад већ буду отпочели напади на град. И наНа то нам пе одговарају довољно ии стари биограФП ни ХочФове сведоцбе. Узевши међутим у поглед то, да Скепдербег неје могао тек коме новерити овакав град па чување, могло би се узети, да је он био од какве одличне иородиде. Али да је он и ието лице које Хамза (Вранило), синовац Скендербегов, — како Хопф без уотезања тврди у својим „Хроникама 4 на стр. 535. — тешко је веровати. Доказа ми за то у ХопФа не налазимо нигде. По он м иак, што се о Брапа(ј)-Контима говори у рукопису деснота Мусакија, пре би се могло узети да неје тако као што и Хан вели у своме „Путовање итд. * Неје на ино, и овде морамо ноновити, да је Х опф учипио доиста велику погрешку, игго пеје штампао и оне докумепте, иа којих је црнао грађу за своје ганеалошке таблице.