Београдске општинске новине
ГОДИНА X
— 385
БРОЈ 41.
пудио је г. г. Његово Високопреосветтен■ство и присутпу госиоду завуском у друшгвеној канцеларији и пруга КалииегданСлавија одмах је предаиа саобраћају. Возови сваких 11 минута крећу се и па тај пачин задовољавају нреку погребу грађана напкг града. Кроз крачко време пајдаље до конца овога месеца и ируге : Сава-Теразије, Теразије-Ново, Гробље биће предапе саобраћају, те ће на тај начин наш мили град ; српска престоница, бити обогаћенајошједном културном установом, пеобичмо корисном за њу. Сретно да Бог да !
ВЕОГРДДСКИ МЕСЛРСКК ЕСНАФ ЕВр. 87. 25. Оептембра 1892. год. Београд.
да га је г. Длоухи по лекарском савету морао послати одмах натраг у Београд. На његово тако место, овај еснаФ послаће ускоро другог ученика. Ми се г. председниче нећемо сада унуштати у доказивање о кориспости овога подузећа еснаФа месарског али радујемо се, што ће се врло брзо увидити, да је и еспаФ а и општина београдска, кад су жртвовали па овако свету цељ. Уздржавајући се за сада од сваког детаљпог описивања предмета, које смо тамо видилп, а што би се и па наше прилике дало згодно нримепити, но које ћемо ми путем јавности обзнапити, ми вас молимо, да овом приликом изјавиге нашу благодарност на указаној подпори и да верујете у паше искрене поиаовање. Дедовођ М. Г. ДринчиЈ.
ПРЕДСЕДНИШТ37 ОПШТИНЕ взроши Београда. ј Да се четири питомца за изучавање ме- ! сарског и мумџиског запата, изашљу у Златни Праг, то је општина имала доброту, на молбу овога еспаФа, помоћи овај еспаФ са 500 динара за набавку одела и осталих потреба питомаца. Велика је помоћ, коју је та општина у овој нрилици учинила овом еснафу, с тога подписапим спада у дужност, да вас известе да су четири питомца одведепа у Златни Праг, од којих су двојица намештепи у чувеној Фабрици ,,Х.олубека" за свеће миликерца, сапун и масло (путер) од ло.ја; једап је дат на изучавање Фиршде, прав. шунке и осталу Фину прераду меса ; а чегврти тек био је осгављен код г. ,,Ј Длоухина" чувеног свегског лиФерапга, шупки, кобасица и остале Фипе прераде меса. Ну овај последњи пије могао остати тамо, што је ваљда услед промене климе, одмах после нашега одласка из Прага ,,голико ослабио,
(М. п.)
Старешииа мееарског еснаФа Јефта Најдановик Помоћници Коста Пан1,ела Илија Полопине
НЗВЕШТАЈ о воличини воде која је потрошена на чесагаиа у Београду од 1. Септчмбра до 16, Септембра 1392. г.
Тек. број
ВОДА ИЗ
Рад дпевно сати
Количина воде за 15 дапа у дитрима
Примедба
1 2
Окшт. бунара
'11-25
1,851.300
Ваи. извора
24 г.ат.
1,464.480
3
Вулб. пзвора
24 сат.
518.4(0
Снега за 16дааалптара 3,834.180
РЕДОВЕИ САСТЛНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ («о степогг . велешкАмд) држак. 17. Авгуота 1292 год — Предсздник отвара састапак и (секрегар прочита записник). Прима ли се записник прошле седпице. (Прима се). За тим, одобрава ли се, што је решено у прошлој седници (одобрава се) и ставља до знања да ће суд цо овлагаћењу одбора издавати уверења (овлашћујемо)— Секрегар чита лицитадију за оправљање калдрме у Фрушкогорској улици. — Стевану Чађевићу изгледа да је доцкап, а — Мата Јовановић да треба свршити ову калдрму што пре. — Стеван Чађевић моли да се шго пре отпочне грађење тротоара у Марковој улици — Секретар чнта лицчтацију о правлењу калдрме у Сарајевској и Моравској улици и па шггање председпиково, — одбор одобрава. — Председник наиомиње да није било лицитаната за одкопавање улица у Сарајев. Мостарској и Фрушкогорској улици. Живко Тришић пристао је да ради но 1*30 дин. на кубни метар. — Стеван Ча^евић мисли да то остане до године, а ове године доврши оно парче код Доситијеве, Г. Јовапове до Видинске. — Мата Јовановић мисли да цепа није скупа, узимајући у обзир, да је пре 3 — 4 месеца плаћепо пошење земље 1 20 дипара. — Ђока Нешић је противап овој попудн Тришићевој. — Стеван Чађевић мисли да не треба хитати с многим радовима, јер на тај начин општина себи купкурише. — Мата Јовановић и Раденко Драгојевић говоре за то да се радови одма почну јер је колера на нрагу. Ђока Нешић сматра да треба ово питање да се одложи до пролећа. Председник сматра да бару треба одмах затрпавати с тога што је ту заразпа
зготовљено из хмеља, слади од Јечма и чисте пијаће воде. Употреба других сировипа мора се у нромету пива јасно декларисати. 2. Забрањено је и кажњиво : а] Употреба сурогата за горчину пива. б] Свако вештачко бојење нива, у колико би тиме било памере за превару. в] Упогреба но здравље шкодљииих срестава за бистрење нива као што је калцијумхидросулФиг н том подобна г] Употреба копзервишућих срестава, која штетно па здравље утичу, као што су салицилна киселипа. борна кнселина, боракс и т. д. д] Продавање укисељепог или па ма који други начин уквареног пива па и ако је неутралишућим срествима [најтријумбикарбоиатом и том нодобпо] кисео укус изгубило. ђ] Точење врло младог и још мутпог пива, које има, степен нревирања испод 48, а ако је иначе врло добро и бистро пиво, може имати и мањи степен превирања, али никако испод 44. 3. Унотреба апарата за точење пива аод аритиском, забрањена је. 4. У локалима, у којима се пиво про-
изводи а и точи мора владати највећа чистоћа. Најстроже се забрањује и сваки ће биги кажњеп ко се ухвати, да пиво, које у чашама заостаие меша с пнвом нз бурета и попова крчми. Чаше пивске морају се иосле сваке упогребе добро опрати и затим увек чистом водом а пс опом нстом, у којој су и пране, једно два пут исплакнути 5. Приликом санитетских ревизија обратиће се пажња, далнсе произвсђачи и продавци, пива ових правиластрого продржавају. Од суАгњивога пива узнма ће се редовно пробе, ради хемијскога преглсда. IV. 0 ракији и другом алк холном пи!у. 1. Забрањепо је продавање ракије и другога алкохолпог пића, у коме се докаже да има каквнх страних шкодљнвих материја. 2. Ракија, у којој има бакра раствореног из казана или луле ириликом нечења раки.је, сматра се да је шкодљива. Али, како се готово у свима нашим ракијама обично палазе манималне колнчине бакра, за које се не може рећи да су шкодљивн, то ће се само опе ракије сматрати да су шкодљиве, у којима се може бакар доказати раствором Фероцијапкалијума. Ако се дакле до-
дагком тога раствора у ракиЈн, коЈаЈеистом количином воде разређена, појави црвеикасто мрка боја, сматраће се да је таква ракија шкодљива. Исто тако пе допушта се, да у ракији има ма каквих ио здравље шкодљивих соли метала [олова, цинка и др.] и слободних минералпих киселнна [сумпорне киселине]. У ракији не треба да има Фулза [амилалкохола] а у којој се нађе да има више од 0.15°| 0 Фузла, сматра се да је по здравље шкодљива. За бојење ликера и другога алкохолног пића није дозвољеио узимати анилипске или друге какве ао здравље шкодљиве боје. 2. Забрањено је под именом ,, ариродне ракије ' као под именом шљивовице, комовице, коњака, рума и т. д. нродавати вештачке производе. Ракија у којој пе може јасно да се докаже специФички дестилациоиИ продукт, који чини карактеристични буке пића, или је тај буке зам -)њеп каквом „есенциом", онда се таква ракија увек мора обележнти као вештачка ракија н. пр. ,,вештачки коњак 4 ' ,,вештачки рум" и т. д. 3. Приликом сапигетских ревизија узима