Београдске општинске новине

ВРОЈ 44. ^ схан проденаг да попусте. Ипсталатари немају права да од сопственика кућа траже нарочиту наплату за друге споредне послове, који при исталисању долазе, као израду нацрта или' плана за инсталисање, грађења предрачупа, вршење пробе и т. д. јер су сви ти споредни послови урачунати у ценама за побро.јане радове у ценовпику. Исто тако, управа водовода понова чпни пажљивим соиственике кућа, да погодбу закључују писмено (у виду рачуна) и то тако, да ипсталатер јемчи бар годину дапа за доброту израде и материјала. Бр. 2470. 22, Септембра 1892. Београд. Управа водовода.

ГРАЂАНСТВУ ВАР. БЕОГРАДА У интересу здравља овдашњег грађанства, а по предлогу општипског санигета забрањепо је захватање воде са Саве и Дунава, п заго су отворене на више места привремеме чесме — хидранти — на којима ће моћи грађанство узимати воду у ниже означено време. По све дневно од 7 сати изјутра до подне и од I 1 ], до 6 сати у вече отвориће се хидранти за издавање воде на овим местима: 1.) На углу Дворске и Маркове пијаце, 2.) На углу Миланове улице и Обилићевог Венца (Позоришни трг), 3.) На градском пољу код реалке, 4.) На шанцу пред Распоповом кућом, 5.) На Тобџајској Пијаци код ,.Бајлона", 6.) На раскршћу улица код ,,Славије'', 7.) На палилулском тргу пред каФаном 7 шваба, 8.) У Душановој улици код Нове Основне школе.

ЂУРАЂ К1СТРИ0ТИИ С^ЕНДЕРБЕГ ИСТОРИЈСКАРАСПР . написао ^ИКО^ЛА јЗу.лита (С једком геиеалошком таблицом) (Темат награђен првом видовданском наградом општине београдске.) мото; Скендербег је орца Обилића ввгош. Али да то уради сам било му је немогуће. Не будући ни богат ни моћан владалац а к томе грдно истрошен и упропашћен већ готово непрестаним десетогодишњим ратовањем, он је морао тражити потпоре у моћнијих и већих суседа. Први су му од ових били Млечићи. Али у њих, као што смо доста пута видели, требало је мало наде полагати. Они беху грговци, дакле људи којима је новац све, те на част и достојанство не обраћаху много пажње. С тога он сад обрати сав поглед па пану и на краља АлФонса. До-

— 407 Вода издаваће се грађанима који буду дошли с малим судовима бесилатно, а наплаћиваће се за сваку саку од 150 литара 0*10 диеара Сакаџијама прописана је такса за препродају те воде у 0-40 дин. засакуод150 литара. Од отране суда општинз вар. Београда 21, Октобра 1892. год. АБр. 10.793.

ГРАЂАНСТВУ ВАР0ШИ БЕ0ГРАДА У вароши пронео се у велико глас да иду нске комисије по кућама и бацају разне копсерве као: парадајз, слатко, дунст, краставце, паприне и остале артикле, које је грађанство еа зиму спремило. Ово је неки пронео лажан глас у злој намери да само узнемири грађанство, јер од стране суда опшгинског као надлежног непостоји ннкакова наредба у томе смислу. Умољава се грађанство, да онога, који би дошао /Д одузима грађанима горње артикле илц и даље распростирао ту неосновапу ве^т, — јави најближој општинској власти (одељку или суду) као надлежној, с којим ће се по закону поступити. Од отране суда општине вароши Београда 20 Октомбра 1892. год. АБр 10.777

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА 78. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. Октомбц 1892. год. Преседавао нредседник г. Милов: Р. Маринко^ић, од одборника б или: г. г. Н. X. Поповић, Ђ. Димитријевић, Р. Драговпћ, И. 'Ворђевић, Свет. Ристић, Коста Петровић, Димитрије Р. Гајић Ф. Васиљевић, Ђорђе Наранџић, С. Азриел, М. Марковић, М. Трнковић, Михаило М, Ђорђевић, Коста Д. Главинић, Ђ. С. Новаковић, Ђ. Ж. Непић, М. Велизарић, Лазар Дашковић, М. М. Ћорић, Поп Таса Канетан-Спасић и А. Ј. Одавић. I Прочитап је еаппсвик одборскпх одлука сед нице држапе 10. октобра 1892. год. и учињене су ове доиуне, у оддуцц КЊБр. 827, да .је .г иста, ми смо видели мало пре, како је он још с крајем августа год. 1453. био изјавио г-ди млетачкој како има памеру да посети Рим и Напуљ. Да ли је отишао, то нам је непознато, али да је од тог времена дошао у тешње везе и с папом и с Алфонсом , за то од год. 1454. имамо доста, аутентичких доказа. Тако, из једнога писма, које је писано већ с иочетком ове године (22. маја), ми видимо, да је краљ Алфонс још на Ускрс био послао Скепдербегу неког свог посланика, по имену Палерма, да се договори са Скендербегом о начину утврђења Арбаније. У исто време видимо из њега и то, какоје краљ до тог доба (до 22. маја) већ био одлучио и то, да истога Палерма наново пошље у Арбанију с помоћи од хиљаду двеста пешака и некога госп. Тексеја Бауе11а с пет сготина коњаника.ј) ■(•) Г1а инак по неким документима могло би се узети, да Алфонс то неје радио само из нријатељства, што би и иначе било доста невероватно, него из—рачуна. Т. ј. ми миелимо, да је Окекдербег њему, у пакнаду за сдану помоћ, био устунио неке своје земље, међу којима и саму Кроју, и пристао да му буде вазал. То тврдимо на основу том, што у писму једном од 14. авг. стоји изреком овако : „ових дана Н>. В. Краљ посла Палерма нашега с хиљаду пешака у Арбапију Скендербегу, ради одбране ових земаља, које тамо има Њ. В. Краљ (сће 1;епе 11 1а Маез1;а (1е1 Ве) (Макувг., Ист. спом., стр.

ГОДПНА X К. Д. Главинпћ давао оставку у име целе водоводне комиспје с благодарношћу па досадањем поверењу. Да одлука КЊБр. 833 треба овако да гласи: да је г. Милаи Капетановпћ пзвестио одбор о иесретном догађају на општиисксј ^рађевпнп и да је одбор одлучпо, да суд општинскп изиште пзвештај од грађевинског оделења о овом догађају и објави гв у општ. новпнама. II. Како у прошлој седници одборској инје било довољно одборппка за решавање иових ствари, то је председннк изнео на ноповно решење и одобрење ова одборска решења: КЊБр. 825 о измени и допуни правила за слободно клање стоке и продају меса у Бео граду ц избор комисије за овај посао; КЊБр, 830 о узимању још једпог рачуноиспитача; и КЊБр. 831 о одобреном накнадиом кредпту за статистнчко оделење. По саслушању овога одбор је одобрио сва ов своја решења из ирошле седнпце. III. Одборник г. Коста Д. Главинић, моли, да председнпк нареди, да се стеногравске белешке пре штампања дају поједииим одборницима на поиравку. Иредседник изјављује, да ће по молба учанпти. IV. По прочитању молби СБр. 18237, АБр. 10630, и 10729, којим се тражи уверење о сиротном стању, — одбор је изјавио мишлење, да се суд иредходно у верц о пмовпом стању модплвца, Неравџе Спасојевића, Николе Драговића и Симе Граидића иа тек онда да им изда тражено уверење. V. Председник износп одбору ва решењз иредлог грађев. оделења, да се за геодетскп отсек ангажују два земљомерска помоћииаа и трн момка п да се ово особље заЈедно са преставником тога отсека плаћа из ириреза одређеног за експропрнјацију имања ваи реопа. По ирочитању тог предлога ГБр. 2273, одбор је решпо, да се за геодетски отсек ангажују два земљомерска иомоћника и три момка и да се ова лпца заједно са нреставником плаИмајући овако силног савезникаиоставши већ дуже време у потпуном миру, Скендербег почне сад помишљати мало и па то, како да прошири своју земљу и изван дотадашњих граница, на шта даиле, због непрестаног ратовања, не беше могао ни помислити. Нарочиго му се чииило, да би било веома пробитачно окушати своју снагу с јужне стране, где је био Берат (турски Београд). У осталом та намера као да неје била само његова: свакако ту је било и АлФонсова прсга. То се бар јасно види из једиога нисма из миланског архива од 14.авг. исте године, где се изреком вели, да се краљ, кад су му јавиди за погибију Скендербегову под Бератом — о којој ћемо мало час говорити — веома ожалостио ј е р с е т в р д о н адао, да ће, ако би освојио тај град, лако заузети и сву опу ве149); даље из једнога писма, које ћемо и доцигје навести, од 31. окт. 1460. год., у коме изреком стоји : „... 8 о1 о 1 а сПа <1е Сгоуа, 1а ц и а 1 е ћ о § 1 е Ле сава Де Агарпа е"1 (1 е 8о'а Жае8<а..." (само град Кроја која је дапас куће арагонске и Његова Величапства); за тим потпис Скендербегов на другом једном писму од 81. окт. исте год. краљу Алфонсу, где ће се реч »вазал" (уаз за1о) тешко моћи објаснити само уљудношћу и понизношћу (Макуш., ЉМ. стр. 117. и 121) ; иа на посл. за дело и тиме, што је год. 1463., поеле смрти Брана-Конта, управитељем Кројипим ноетао неки П е р д у ч и, који очевидно неје био Арбаиасин.