Београдске општинске новине

ВРОЈ 47. — 433 — ГОДИНА X.

се иа чисто зна шга је пијаца а не да се тамо множе магазе у којима има по 2 — 8000 кила овса, јечма и др. жита ! Ђока Нешић, Не само да је то дозвољепо што они на пијаци већ продају и шго .је се могло > неколико и снссити, пего смо ми тамо наишли и на шупе, у којима се смешта некакав сувишан еспап и на магацип, од кога врло вероватно, општина једва да има који динар месечпе кирије ! Са тога дакле што се на пијацама свашта продаје, дућани су по вароши празни. На Теразијама где је раније било неколико дућана касапских, сад је само један ! Ја појмим потпуно да општина греба да има приход од касаиа и других, али то не сме ићи до упропашћења вароши. Ја сам зато да на Великој Пијаци могу остати само велики дућаии а мали да се забране. Не сме се триити и даље ово што је сад, да нар. један бурегџија осглви дућан па дође на пијацу и ту за 3 гроша дневне кирије, иродаје бурек на штету других. Раденко Драгојевић. Касаипице на пијаци изложене су јакој прашини и човек кад купи месо, често пута неможе разумети: да ли је блато алч тако што. Ја мислим да све оне васапнице не одговарају потреби и да их треба уклоеиги с пијаце. Ђока НоваковиЂ. Ми кад смо размишљали о тој ствари, ми смо имали на уму интересе опатинске али нисмо напуштали ни интересе грађана. Јер доиста и није право да грађани, од којих оиштина толико узима, остану без прихода само с гога што им општина затвара све могуће изворе. То је једно. А друго, ми треба да почнемо да уређујемо све радње а да не допустимо продају у неугледпим и нездравим локалима. С тога дакле и ја сам мњења да се на пијаци продају само аргикли погребпи за свакодневну нотребу и ништа више. Председник. По вашем мишлењу излази, да треба укинути пијацу. Марко Велизариђ Држим да је ово питање врло озбиљпо, па не треба да се реши опако на пречац. Сем тога овде и нема више од 12 одборника, пошто су многи отишли, с тога нека се остави за идућу седнвцу. Питање је од важности и по томе, лично пређе у Италију, па ма и на коцку ставио или државу или оданост напину према себи. Одељак тедан из његова пеког писма Фердиеанду од 31. октобра гласи овако: .,Нека Бог чува од штете и опасности Ваше Величанство, али ма гата да се деси, ја Ку увек бити аријатељ врлине а не среКе, Молим Ваше Величанство да ми јави, да ли су моји људи учипили њему какву услугу или да ли ће је учиниги ; за тим, да ли да му пошљем још помоћи и у коликом броју ? У исто време јављам, да сам ових дана саставио две стотине добрих коња, који очскују само позив Вашега Величанства, којо попизпо молим, да ме изволи известити чим му држава западне ма у каку неприлику, да бих му могао лично прећи у помоћ с толиком војском..."|) Међутим веома је чудновато, да њега, бар до тог дана, Фердинанд неје ни једном био иозвао у помоћ .јј) Да ли је он после овог писма примио његове услуге, не може се тачно рећи, али и да их је примио, сад 1-) Макушев, Ист. спомениди, стр. 118, -ј-ј-) То се види из истога писма, у коме Скевдербег изреком веди : „И^а Маез1:а уоз^га о сће сге^евзе поп Доуезве Мво^паге, о сће репзавзе, сће 10 пои ропезе а<1 еНес1о цие11о (Исеа пе т е г1сегсо та! «1 е пјеп^е.." Ш(1., 117.

што се тиче општинског нрихода од 50 хиљ. динара. Председник. Доиста су многи отишли. И кад је тако онда закључујем седницу. Састанак је овај трајао до 8 часова по подне.

држан 2. Октобра 1892 год.

Председник. Пошто има довољан број одборпика можемо почети. Молим да саслушате заниспик од прошлог састапка. (секретар прочита). Има ли ко шта да примети? (Нема). Усваја ли одбор записнчк ? (Усваја) Изволте чути извештај о осама. Ја морам да извиним г. Селесковића, који је ОЈИшао у једпу комисију. Прочитаће секретар. (Секретар прочита). Извештај о оси у „споменичкој 1 ' улици (усваја се). Даље извешгај о оси у Немањиној улици (Усваја се). Даље: у ,,Добричиној" улици. (Усваја се). Имам да нрикажем одбору извештај комисије која је имала да проучи пројект поднети за капализацију варошку. То је извештај у коме је изложен у пачелу сав план како да се изврши канализација. Као што вам је познато на нрвом месгу сада после водовода долази извршење канализације те да се нечистоћа лакше изпоси. Овај посао пије тако лак, с тога вас молим да одобрите да се штампа па да вам раздам на нроучење. (Усваја се). Пред. Потребио је да се направи 2 шупе за смештај кола, које служе за комору, јер их немамо гди да сместимо. Сем тога потребно нам је и због нагаих кола општинских јер и опа стоје на сокаку. Г. Селесковић се јавио једним писмом да се одобри правлење две шупе и да може држати лицигацију. Он вели једна да се направи па топџвјској пијаци а друга на месту где је текија или код сењака. Коста Б. Мијајловић. Тонџијска пијаца довољпа је за све т ј. не треба на два места Филип ВасиљевиЂ. Држим да је најбоље да се иаправи тамо где је сењак. Тамо му их Скендербег, бар ?а ову гоДину, не би опег могао испунити, Размирице некаке, што се при крају те године беху појавиле између Дукађина, Спана и Млечића а због града Дајна, у мало не имадоше страшиих последица по целу Арбанију.|) Али аво Скендербег не мога извршити намере своје ове године, он је испуни идуће. Већ 12. августа те друге годчне (1461.) било је познато и широј публици у Арбанији, да је он готов да пређе у Пуљу. У једпом писму Антонија Гвидо? опија, оратора' млетачкога, од тога дана читамо ово: Дозпајемо од овога послаеика (Михаила), који долази од султана, да Је Скендербег у главном граду приморском с хиљаду коњаника и две хиљаде пешака, и са снремним бродовима, да се укрца и да пође у Пуљу.. Он очекује још само једну галију, коју му шаље краљ, да се у њу сам укрцп..."Ц) Узрок тима размирицама може се видети у Риналда код год. 1460. пит. 104. Гл. Бијемнја., 392. ■)"(•) „... Цпа ае ћаг\о поуе11е рег диез(;о атћа88а1ог (М1сће11е) сће У1епе Да1 ВоМапо сће 8сап<1ег1>есћо ега т саро1осћо ворга 1а В1аппа сит тШе сауаШ е 1апУ 2000 е! сит И иауПп арагесћ1аИ рег топ1;аге ес1 ап(1аге т Ри§На...; иоп авре!ауа а11го, сће ипа (та11еа е! ипа 1и81а, сће И тапДауа е! Ее рег топ!аге 8пхо 1а регвопа зиа, (1е1а диак ап(1а1;а ^иа зе & ипо ћопо е! §гап<1е сахо рег 1ауоге Де 1а МаевШе Ле1 Ке..." Макушев, Ист. спомеиици, 156.

имамо чувара, па нек и ово чувају. Шупе се иемогу правити по вароши. Председник. Г. Селесковић каже, да ће кошгати 5 хиљ. диеара једна шупа. Одобравали се грађење у начелу ? (Одобрава). Гавра Брнић. Ту се може направити једна велика шупа, па да се кола растворе и гако сместе, а не опако читава, те да заузима велики простор. Дасе потроши 10 хиљ. дин. за шупе то је много. Председник. Дозволите да кажем. Разлози су ови за правлење. Баш да се то преда и држави на чување, опет су нама потребне две шупе ради смештаја оашпх општ. возова. Ви сте видили да ми паша мртвачка кола држимо на сокаку. Сад ако ми пећемо да правимо то мора ма ко други направиги ово тим пре, што имамо и другог матерцјала који треба у заклон сместити да пе буде па пропаст. Илија Ђорђевић. И ја се слажем с Гавром што каже да би нам већа квадратура шупе требала кад би слагали кола до кола и са тога је најбоље да се кола нумеришу па расгворе и слажу једна на друга у колико то бити може, те да нам може поднети и мања шупа. С. Азријел. Ја видим да г. Селесвовић мисли да треба зидати две шупе и ја мислим да треба једна али двоватна која би много јефтипије коштала од две једнокатне. Председник. Ја вас пре свега питам: хоћемо ли градити шуне? (Хоћемо). МиЂа ПетровиЋ. У начелу немамо шта против тога. То је потреба која се мора да подмири, само што мислим да је потребно наговестити инжињерском оделењу да води рачуна о жељама овде израженим, те да пројектује израду једне шупе и то код сењака. Мата Јовановић. Нема смисла изјављеној жељи, да се шупа гради код ,,сењака" јер, може бига имаће јачих разлога да буде на Топџијској пијаци ге са тога ие треба то сад угврђивати. Милутин Марковић. Мени се чини да би невако било незгодио да шуие буду на пијаци. То су средокраће улица и лепша места која не би требало запремати шупама. По моме мишлењу најподесније место А на неколиво дана за тим, он је већ био и отишао Од истога оратора има једно писмо од 25. августа, исте године, у коме стоји од речи до речи овако : „...сваки дан стижу поуздани гласови, да је Свендербег пошао лично с људма својима из својих земаља у Пуљу...''|) Узгред буди речено, и све ово још је један нов доказ верности безимепога писца а непоуздапости Барлецијеве. Дов се ирви тако рећи у длаку слаже с овим писмима, дотле се Барлеције разилази с њима не само у години ових догађаја, о чему ћемо иосле говорити, већ и у времену. По њему је прелазав Скендербегов био ,,аикшто 1:етрогеЛјј) Ну да се вратимо на ток догађаја Пре но што ће стићи у Италију, Скендербег сврати са свом војском својом узгред и у Дубровник, да посети тај чувени српски град. Он је са Дубровчанима живео увек у наЈвећем пријатељству, ге га они дочекаше веома величапствено и сјајно.Ц"!') Али, пе •ј-) „... О&ша (11 $е ћа 1егте поуе11е сће ЗсапДегћесћо е ап(1а1;о т регвопа е! сит 1е геп1;е зие ш Ри§На е! рагШо Де 1е 1е1те зие..." Н)1(1., 156. •ј-ј-) Ваг1е1ш8, Бе УИа е!с. 1Гћ. X., стр. 291. {}■)•) Без сумње, то Је овај долазак Скендербегов у Дубровник, који помиње Лукари у својима „Сорш.?! п.ч1геШ е!с.", стр. 106.