Београдске општинске новине

I иДИГ1х1 Л.

ни да ради ни да плаћа наша општина а ни д. уге престонице мису се тако брзо красиле већ ностеиено. Има нароши од хиљаду и више година па још нису регулисане. То полако иде, госаодо/ Са тога нема смисла што се овде говорн о поништењу неких ирихода ои штинских. Ја мислим ако би се оиом лицитацијом чинила штета ономе човеку који је дућанниК иодигао ако овај који је лицитирао, није дао кауцију, да у тим случајима треба уступити то ономе човеку па свршена работа. Коста ГлавиниЂ. Ја нисам предложио да ее подижу дућани с тога се примедба предговорникова не може односити на мене Ја сам мњења да се ова лицитација не одобри. Мени се чиии да је досадањи кирајција подигао сам аграду с обавезом да је уклони после извесног рока. И сал, кад би овиј закуиац морао да руши ту стра Кару, допустити за љубав незнатнс кирије од 900 дин. да други подиже исту такву. била бн неоиравдана. погрешка. Ја нисам сагласан ни с тога да општина подиже на својим нлацевима страћаре ни да допусти другима да то чине за л.убав неке незнатне користи Са тога гледишта ја ми слим да ову лицитацију не треба одобрити него може се нлац дати под закуп за слагање дрва и т. д алн ншсако ради подизања каквих било уџера. Ђока Ж. НешиЂ. Ја сам мало час говорио само у томе погледу, да је требало ову лицитацију држати раније и гледати да се не оштете грађани које смо иустили да на општинском плацу подигну кућу. Хоћу да кажем г. Главииићу да општини не сме и не може бши све једно хоће ли или не^е добити 900 или 300 дин. Нри садгшњим њеним радовима њој није на одмет ни једна папа. И са тога ја мислим да овај плац на овај начин нма најбољу употребу. Дрвара не би тамо могла бити јер је тамо празнина те не би било про1)0 дрва. Ја сам за то да се одобри ова лицитација и да се иозове закупац да иоложи кауцију. Стеван ЧађевиЂ. Ја сам хтео да каУ Кроји место некадашн ег Вранаконта сад беше достојан му заменик Балтазар Лердучи 1 ). Он имађаше са собом, како без имени писац вели, само чбтири хиљаде четири стотине људи 2 ), али то беху све челик•срца. и1то се тиче Скендербега, он с осталом војоком беше изван града, како би могао увек притицати у помоћ оној страни, где би бнла највећа опасност. Међутим само неколико дана после доласка Балабанова у Арбанију, падне под Кроју п Мухамед. Да ли су Млечићн писмом једним од 4-ог јуна 3 ) јављали за његов или за Балабанов долазак, тешко је одредити. 31 н шта више мислимо, да ће ') КаШ ШпзМ, -) Мс1,у овииа су (1ез сукњс билс и оие три стотине иешака, које господа мдетачка беху одлучила 18 мар та да иошл.у Скендербегу у помоћ, а јамачно и миоги други војници" млетачки, јер иначе чимс би се објаснило то, што је опсадом кројином заповедао ту!,ин — Пердучи, а не Арбанасин? Ну по свој прилици то Ке још боље потврдити и ове рсчи господе млетачкеу једном нисму од -2',). иовембра исте године, где сс то изреком каже: <Јиошаш, ри1зо ех еа Лоиппо бсаиДеЛе^о пПп1 зирегсз сх отш ("Цсјоие 01118 1ПХ1 ОррЈПШН Сг01е, С 0 И N С 1- V а. I 11 т 11 0 8 1 Г 1 8 репНПмгз и т. д. 8есг. сонз, Коа. у ,о1. XVШ. с. 17. ЦпМс 8., 1лм(ше о опнозајШ птд. кпј. X,, с. 384. ') У том писму стоји овако : „,.ХЈно1Па1)1 ргор(ег пога Чис ћађепћн 1 1ага а ћаипо иозћ-о Шлгаспп (|иаш а пипепз сошнпНаИз 1)и1сшп, Тигснв сиш Јп^епИ ехегсНи 111 АПзашаш тепп... " 8есг. соп. К03 V. XXII. с. 166. ГјДПпг 8., ТпвНпс лЧс. кнј.Х, стр.

жем у допуну мога ранијег говора а у одговор на напомене Главинића: да има бољих кућа по изгледу на су наду склоне а има бондручаре које су добре. Бар је ваздух у њима добар као и у болшм кућама и само нека се одржавају у чистоћи паје .ј здраво становати у њимч. Ако је та зграДа иначе подесна, ја сам за то да она остане. г. Ђока је у осталом и моју мнсао исказао јер је, доиста, општини београдској сваки динар добро дошао и не треба да 1 а се лишава без нотребе а те бар овде нема. Председавајући. Одобравали одбор ову лицитацију с тим да лицитант положи кауцију (одобрава). Секретар прочита лицитацију о давању општинске њиве код Убанлића винограда на друму топчидерском под закуп за три године (год. кирија је 73,50 дин. нре је била 170.) Коста Главинић. Ја мислим да би требало одредити санитетску комисију: те да се увери да ли је извршена дезинФекција оне страћаре на том плацу, јер је из ње изнето тро е умрле деце од диФтерије. Предсвдавајући. Овоодносно комисије, ја примам да извршим. А одобравали одбор лицитацију, која је по четврти пут држанаУ (одобцава се). Састанак закључен у 8 часова по подне.

Држана 5. Новембра 1892. године Председник. Има довољан број одборника, да се може почети. Отварам одборску седницу п молим да саслушате записник прошлрг сасганка. (Секретар чита). Има ли ко шта да примети на записник ? (Нема). Усваја ли одбор записиик ? (Усваја). На основу правилника о цени хлебу но досадањим ценама житу, остаје цена хлебу нста која и до 1. новембра а то је 18 пр. дин. Ово се одбору саопштава ради знања. (Прима се). Сад изволте чути лицитације. Прво лицитацију за издавање под закуп 19 месарница на великом тргу (Секретар прочита). најбоље бити ако сс узме, да се у н.ему оба ова упада сматрају као један, што и јесте у самој ствари. Али, ако нам се овим документом и не казује то, што сад истакосмо, казује нам се ипак нешто друго, што је још много важније. Ио њему ми знамо, да су Турци до 4 ог јуна већ били у Арбанији а с тиме и то, дајебез сумње већ с првим данима јунским и опсада Кроје била започета. Први посао султанов, кад сгиже под Кроју би тај, да табор опкопа добрим шанчевима и да постави на све стране јаке страже. То је радио с тога, што је хтео да уклони сваку могућносг ( кендербегу, да га изненадним нападима узнемирује с пол>а. Обезбедивши се с те сгране, пре но што би започео Г .омбардати тврђаву. он покуша ие би ли је како задобио мирним нутем. С тога, неколико дана по доласку свом, ношље два носланика команданту кројпном и позове га да му се преда, обећавајући да ће му потписати какве год хоће погодбе. Али Пердучи не беше гори од Бранаконта Он одговори, да он нема никаква права да преговара о какој предаји, кад му господар неје дао те власти. Гледајући на каком је месту 1«роја,

Г. Бркић. Коста Панћела добио је два дућана за цену за коју Вељко Савић један дућан. То није право и ову лицитацију Коетину нетреба одобрити, јер није право, да Панђела пла11а за 2 дућана 1500 дин. а Нељко за један дућан толико исто. 0 тога сам да се држи друга лицитацуја за та два ду]1ана а стало да се одобри Ђока Новаковић. Сетиће се одбор, да је једном приликои одређена комисија, која је имала у задатак да размисли шта треба да се уради о тим дућанима. Онаје радила и нашла и ноднела извешгај и између осталога казала је, да нетреба да остану ти дућанчићи с тога, што су они направљени противно санитетским прописима. осталом разлог је и тај, што треба једном да се нрестане са п])Одавањем меса по онаким дућанчићима нечистим и за здравље шкодљивим. С тога разлога ја сам иротиван да се ти ду!1ани дају под аренду, јер општина не треба да тера толику шпекулацију. Милутин РарковиЂ. Ова је ствар доисга важна за ошптинске интересе и држим да о овоме питању можемо говорити. Мени се чини да за сад мишљење г, 1->. Новаковића о воме не може да буде оправдано с тога, што држим да то питање треба да се ироучи и да се нађе други начин, како да се тај приход другим замени а да ти људи буду на таком месту где могу то да раде. т Греба дакле више времена да се то оцени. С тога у начелу ни еам проти ван предлогу но само сам противан да ми за сад један чист нриход напуштамо Али да би општина имала право ову лицитацију покварнги временом, држим да се може у условима уметути једна тачка по којој би се казало, да опшгина задржава да у току времена исппта ову ствар и да може затворити те дућане. П1 то се тиче саме лицитације сагласан сам али не са гледишта г. Бркићевог, јер кад ми оцењујем једну ствар у одбору за оппггинске интересе, морамо да обратимо пажњу на све па тек онда да донесемо одлуку. Пошто је један добио на лицитацији 2 дућана за једну цену, а другн за један дућан за толику исту цену о томе не мо-

Мухамед још одмах по доласку свом беше увидео, да ће се ту силом слабо што ус нети. Ну ипак, не могући од срамоте да се врати натраг не учинивши баш ништа, заповеди да се на град оспу силни тоиови. После неколико дана на зидопима беше ве|, велиКих бреша, те наскоро буде одређен и дан главнога напада. Још се тог дана сунце ни помолило не бетне а јаничари ве1. стојаху пред султаном, спремнп да јурну на сваки миг његов. Кад их Мухамед киде онако снажне и храбре, и кад им чу дивл>е узвике, об зе га онет нада, да ће му предузеће испасти за руком. Али она се брзо расплину у дим. У тврђави беху још увек онп храбри и неустрашиви војници Скендербегови, којима ни Мурат за четавих пет месеци не •' еше могао ништа наудити. Сваки напад јаничарски буде храбро одбијен и Мухамед ее поеле неколико часова крг.аве борбе, мораде срамно повући у табор а с грдном штетом својом. (Настави1|С сс)