Београдске општинске новине

БРОЈ 3.

ГОДИНА XI.

XI. Ио нрочитању шшештаја о ОФертадној јш цитацији СБр. 423, држаној 2. јануара 1893, год. за набавку потребне количине гаса (петролеума) за 1893. год., одбор је решио, да се набавка потребие количине гаса (петролеума) за 1893.г. уступи према прописаним погодбама Иери.М. Михајловићу за цену од чстЈ^десет и јсдан дин. и деведесет и девет пара од сто килограма (41 99 дин. од 100 кгр.). XII. 11о прочитању извегатаја о ОФергалној ли цитацији СБр. 22596, држаној 31. декембра 1892. год. за набавку 25000 кгр. мекии.а за храну волова онштинеких у 1893. г., одбор је одлучио, да ее решавање о овој лицитацији одложи до идуће седнице када ће суд оиштински ноднети одбору изкегатај о броју стоке, што се има овим меки њама хранити, као и о томе, колико .је мекиња у прошлој години потрошено. XIII 11о нрочитању протокола лпцитације СБр 22422, држане 29. декембра 1892. год. за да вање под закун права наилате таксе за вађење и ношење неска са обале савске идунавске као и оног неска, што се са стране доноси,одбор је после поимепичног гласања еа 17 гласова против 15 — регаио да се ова лицитација одбаци и да се распише друга, но с тим, да ее ово нраво наплате има нростирати еамо на песак што се са еавске и дунавеке обале вади а не на онај што ее са стране доноси. XIV. Нрелседник изноеи одбору на решење иредлог члана суда г. Косте А. Оимића, да се у интерееу извозне трговине српеке, у интересу нрестонице и шене концеитрациЈе и нолета, — од 1. јануара 1893. год. не наплаћује више мерина на све оне предмете, шго су из Србије непосредно преко Београда упућени за извоз. По прочитању тога акта одбор је ре шио да се овај предлог у свему усвој ! и да ее према истом од нрвог Јануара 1893. године изоетави наплаћивање мерине на оне иредмете што из Србије нреко Г.еограда иду непосредно за извоз. XV. Предеедник извештава одбор, да је буџет онштине београдске за 1893. год. који је актом Колпка радост обу:;с на то и Сендербега к сву његову војс-ку, неје нам потребе говорити. Будући да он беше добар Хриш ћаннн, први му посао би да искрено за хиали Богу на неисказаној милости а за тим, да снабде ирестоницу колико може више храном, јер је оскудица у њој без сумње с овако дуге опсаде била преотела доста маха. А кад и то сврши, нешто заиром што сам беше нонео. а нешто множином свакојаке ране, ипо нађе у остављеном непрнјатељском табору, иохита Малој Тирани да раскрсти једном и с том непријатељсквм војском, кад веК у ирви мах, под Кројом. неје могло доћи до боја. Па и ту га дотадашња срећа ни за тренутак не остави. Иепријатељ, после малог отпора а великог губи^ка, буде до ноге иотучен и малени му остаци једва умакоше преко граннца арбанских, јер их Скендербег, и после нобеде, не хтеде оставити на миру, гонећи их докле год могаше.') Али Арбанији и после свеколике ове среће, као да још не беше суђено, да одахне 1 ) За <-!!<■ ово гл. у ооменутом пи.сму ове речи: „аихопае Нс{ш1сг1>е|;о « Лае 1е\ г аге ј ТпгеМ <1а еашро хос,ог«е Сго.јја е ГогпПа <1е уИиагк; пцк! И 1111111101 ешн шоНа <1е Тиге.Ш, е (и(а\'!а кео-иКал-а 1а у1е4опа цпени иоуа « гао11о ге1ел'а*а е 1>оиа с4 <1а1 зј^иог 1Чо ргоее.чза..." Макушев, Иет. спом., И,

овога суда од 31. Октобра 1892. год. АБр 1101(ј послат држа ном савету на одобрење, — враћеи од истог непрегледан и неодређен с преноруком, да га суд онштине београдске поднесе по нова садашњем одбору н 1 претрес п решењс, па га по том вратл Државпом Савету на нреглед н одобрсње. Уједно је Држ. вии Савет овластио суд општивски да до 20. Ј.шуара 1893. год. зак.вуч но, до ког се врсмена има буџет решити, може чинити из агке по буџету што је вредео за 1892. год. 11о саслушању овога и по прочитању акта Државног Савета АБр, 12231 одбор је одлучпо, да одборски поверениц < г. г. Марко Стојановић. Стеван Иурчић, .Буба Марковић, II. С. Цветко вић и Димигрије Милојевић одборници, прегледају и нроуче буџет онштински за 1893. годину и ноднесу у што краћем року свој извештај одбору на решење. —. Тројица од именоване госноде новереника могу нуноважно радити

САСТАНАК ОДБОРА 0IIIIIТ И Н Е БЕОГРАДСКЕ (П,о стеиографским беаошкама) Држан 21. Децембра 1892. год. у Београду (ТГочетак у о часова но п >дне) Пре дседник. Састанак је отворен. У име Бога да почнемо, господо. Ономад приликом заклетве, .ја сам вам господо напоменуо, да је обичај, да се сваке године дају дрва сиротињи. Ви сте ме овластпли да набавим дрва и ја сам то учинио преко кмета. Кмет је то извршио и поднео реФерат. Чујте га. (секретар прочита) Молим вас да ово одобрите (Одобрава се). Никола Сиасић. Само вас молим нри издавању да се води рачун, ко ће да добије те да то буде права сиротиња, а да не буде какве злоупотребе. Председник. То се код н 1С не може десити. Павле ЦвиткоаиИ. Имали смо раније примера како је рађено, па с тога треба бити обазрив. Алексаидар ВорисављевиИ. У ре<1>ерату се вели да би требало да при сваком који тренутак од толиких страшних и узастопних похода и бојева с Турцима. Смрт Балабанова и поменута погибија турске војске бише свакако с крајем априла 1 ), а већ при свршетку маја исте године зазуцка по свој Арбанији, да се Мухамед спрема, да и по други пут пође на Скендербега, с онако исто огромном војском, с каком и први пут, не би ли једном рашчистио ствари и с тим ништавилом од државе, која му ево иркошаше дуже и упорније но све друге, с којима је дотле имао посла, било на Балк. полуострву било у Азнји ђ. Не прође од тог времена ни месец дана, а већ се тај глас и оствари, јер у једном писму из мил. архива од 16. јула читамо ове речи: ., Из Брундисије имамо овде копије од писама посланих нресветлом г. Фридриху. какоје велики Турчин (т. ј. султан) заузео готово већи део Арбаније, коју је ') Сети ее почетка овог писма: „Иода рег ННеге <1е 27. <1е11. равна^о (т. ј. арг11е_; <1а1 гес4ог иовћ-о <1е А1ех1о в« 8еп(:е 8сап<1ег1 )е8 '0 соп 1500 регвоие..." и. т. д.. 11л<1. -) Да се нри крају маја доиета говорило да ће Турци доћи, докавом нам је једно пиемо у коме то изреком етоји: „Е1 ех 1)1х <ј 11 <* <|ио1,ЈсПе гаа^ш аГГшпат <1е а<1уеп1и Тпге1 1и А11)атат.." 8еег. соим. Ко«. то1. ХХШ. с. 48. Бјпћ«' 8,, |Л»1те и т. д. 38'.|.

кварту учсствује по један одборник при издавању дрва. Треба сад те одбораике изабрати. Председник. Г. Борисављевик мисли да сад изаберемо овде по једног одборника. Ја мислим оиет да оставимо то суду па нек он позове по једног одборника. Усваја лн одбор да Суд ово учини? (Усваја). Мзволитечути уверења која сетраже од исгражневласти и иојединих ириватнихлица. (Секретар чита: чује се: Непознат.) Мијаило ПавловиК. Ја мислим да овај пуг није добар. Тако се до сад практиковало и ту практику не треба уводити и даље, па само казати „непознат ". Држим да бн се за овакова питања требадало сгавн у дужност општинском Суду да прибави дата и да се увери, јер чудно и стидно изгледа за представништво општинско, да оно каже, да је један граЦнин, који овде живи, непознат. С тога сам да се претходно сазнавање о тим личностима стави у дужност општинском Суду, па онда да изађе пред одбор. Председник. Истина је г. Павдовићу да би требала општина сваког да познаје. Али овде је свега 48 одборника и они не могу познавати свакога. Ако би ми оставили Суду да се о томе уверава, то би толико исто за одбор значило, као да каже и непознат.. Међутим за кривца је боље узети оно што је за њ блажије. Што се мене тиче, ја сам вољан да ту практику мењамо како хоћете, али само треба знати, да закон тражи, да одбор да своје мишљење о владању и имовном стању каквог лица. Драгутин ПетровиЛ, Г. Павловић право каже. Форма је незгодна истина, али ствар је добра. Закон је побројао моменте, кад се за кога може казати, да је рђавог владања. Дакле треба Форму изменити. А да то буде. треба казати у уверењу, да одбор није сазнао ни за један узрок изложени у § том и том, да би се могао огласити да је овај или онај хрђавог владања. Стеван ЋурчиЛ. Господо. Врло је добро 7 што је покренуто ово питање у првој одборској седници, те да се начелно реши, силно опленио и опустоишо"'), а у другом из млетачког од 24. ист. м.:„ веА смо вам писали и јавили за озбилше и опасне новости, које смо добили из Арбаније, где се налази лично сам султан с огромном војСКОМ.." 2 ) И Т. Д. По Арбанију наетаде опет грозна опасносг. Неизвесност њена, која с почетком ове године би извојевана више срећним случајем но храброшћу или каком ратном вештином, сад поново задрхта о танком концу и требаше само снажнији нотрес, па да одмах и падне. V Г.т писмо Августина Рубеја. Макушев , Ист. сном. стр., 201. *) »вепрвинш I а га тоШ е! ноИеЈат ЛеШтов 4е поут дгатИиз е4 репсн1о81». цие ех АШанЈа ассерппик, и1)ј Т и г е 11 и * 1 р х е сшп ро1еп118811по ехегсНи гсрегИиг.." 8есг соп8. К ој>", то1. ХХШ, 57. Бји1н(: 8., ТЛкИпе о о<1по*ајЈћ и т. д., стр. 39б.. (НаставиЈ |С се)