Београдске општинске новине

БРОЈ б.

— 19 —

др. Миленка Р. Веснића, Јове Ерцега Скобле и Сулејмана Ефендије Фалаџића. који моле, да ее из 01Ш1Тинскс касе иснлати .1>убисаку Ивановићу овд. 3 Г )83*60 д. утрошених на оиравку овд. Бар јак-Џамијс и на набавке за џамију и хоџин стан. 1То нрочитању те молбе АБр. 267, одбор је решио, да сс из касе општинске а из партије буџетом одрећене на одржање свих оиштинских зграда испл^ти .Т)убис.аву Мвановићу овдашњем хиљаду нет стогина осамдесет и три динара и шесдесет нара дин. утрошених на оправку овдашње Барјак Џамије и на набавкс ствари за јџамију и хоџин стан. XII. На предлог иредседника онштинс, одбор је решио да се месечно обрачунава и уноси у пар -гију за нспредвиђене трошкове сва уштеђевина но буџетским нартијама одређеним на илате чи новника и елужитеља општинских. XIII. Одборско новсреништво. одрећено председником оиштине но овлашћеЈну одбора од 16. ја нуара 1893. год АБр. 382. за прсглед молаба пријављених кандидата за главног благајника, поднела свој изштај, којим преноручује одбору г. Михајла Стевановића пеВзионара за избор за главног благајника општине београдске. По прочитању тога извештаја и молбс Михајла Сгевановића АБр. 301, одбор је иза брао Михајла Сгевановића пензионара за главног благајника опшгине београдске са годишњом платом од четири хиљаде динара, колико је буџетом одређено, која ће му се рачунати од дана кад дужност прими. Понуђену кауцију у двадесет хиљада ди нара у личном јемству Спасоја Стевановића, Илије Рајковића и М иха Ј ла Михајловића овдаш. трговаца одбор сматра за довољну и нрима је. XVI, На предлог иредседника општине а на основу чл. 70 тач. 6. закона о онштинама одбор је већином гласова релио, да суд општине вароши Београда у име одбора изда пуномоћије Милану Ст. Марковићу, јавном правозаступнику из Бео града по коме ће моћи све правне нослове он штипе бсоградске радиги и по истпма опшгину код овоземаљских судова и других власги засгупати. Поред овога г. М. Ст. Марковић биће дужан давати мишљења и правничког савета по

свима нредметима, која му суд или одбор ради тога упуте. У име награде за овај поеао издаваће се г. Милану Ст. Марковићу у месечним ратама че тири хиљаде динара годишње, што је буџетом одређено на правозаступнишгво XV. Предссдник напомин>е одбору да се по члану 58. закона о избору народних посланика има одредити за свако гласачко место ио један одборник за члана бирачког одбора за изборе народних посланика на дан 2;>. Фебр. 1893. Одбор је овластио председника општине да он еам одреди за шесг гласачких места по једн г одбор ника општине београдске за члана бирачког од бора за избор народних носланика на дан 25. Фебруара 1893. год. с назначењем на коме гла сачком месту ће који од одређених одборника бити члан бирачког одбора. XVI, На предлог одборника г. Михајла Михајло вића одбор је решио, овлашћује се председник онштине даможе узеш ногребан број надничара, да по улицама чисте снег и нраве пропусте за огицање воде, кЗд време попусти и почне се снег топити. Надницу да им одреди председник а да им се издаје из нартије буџетом одређене на одржавање чисгоће.

ОПШТИНСКЕ /ИИЦИТАЦИЈЕ На дан 3. Фебруара т. год. суд општине вар. Београда, д])жаће другу јавну усмену лицитацију за давање под закуп права наплате таксе за ношење песка са обале Савско-дунавске. Лицитација ова држа11е се у канце ларији рачуноводства од 9--12 сати пре подне Услови могу се видети сваког радног дана пре и после подне у рачуноводству општинском. Ко има во.љу закуп овај узети. нека означеног дана дође и лицитира. № 812. — Из канцеларије рачуноводства општине београдске, 27. јануара 18УЗ год. у Београду.

војска турска уиала у млетачку ооласт, да је дошла до Скадра и да све иљачка и пали. То је, по поменутим писцима, био Ахмет (АћашаНие, Наша!) паша, који из Србије с десет хиљада коњаника и пет хил>ада пегаака беше прешао брег Илуџи (Ниуч) (!), па продирао у млетачке земље све дубље и дубље. I Кад Скендербег чује за то, устане онако болан из самртничке постеље и заповзди, да му се одмах донесу шгит, мач и остало оружје а оседла коњ, јер хоће да иде на непријатеља. Али болест га беше веома опхрвала, тело му цело дрхтагае и он би принуђен опет да легне. Кад виде да не може ићи сам, зовне једнога од својих ј војвода н заповеди му, да одмах пође с војском к непријатељу, а он ће сутрадан за њим. Међутим Турци беху већ стигли до реке Клира (?) у дривастанској области и ту се утаборили. Али чим спазигае, да на њих иде Скендербегова војска, помислигае да је с њоме и Скендербег, те их ухвати ужасан страх, да га не смедогае ни сачекати већ нагогае у срамно бегство преко планина и стена. Ту опет силно изгибоше, које од ду -

САСТАНАК ОДБОРА 0ПП1ТИНЕ БЕОГРАДСКЕ ;'(По стснографскпм беаешкама) Држан 21. Дедекбра 1892. год. у Београду ('Почетак у 5 чаоова по н дне) ('свршетак Ј Димитрије МилојелпИ. Господо. Брза иомоћ, то јс права помоћ. Ја у овој сгвари ништа друго не могу да кажем, но да захвалим лекарском друштву, што се сетило да овај иредлог изнесе. У начелу ја усвајам овај предлог. Г. Пера То доровић и г. М. Павловић врло су ленс обја снили односно сретстава па тако и ја мислим. Љуба МарковиК. Нема снора да |е ово врло важно нитање и ваља га с меета реншти. Могу вам казати да су те баракс већ на жељезничкој станици. Др. Никола X. НиколнЛ. Ја сам о томе већ г ворио са г. председником. Али кад је од стране друштва лекарског већ учињен предлог немам шта друго да кажем, но да га усвојимо. Доиста само оснивањем болнице може сс бодест снречВти. Досадања срества ни су довољна, јер и ако лекар каже родитељима да треба децу да одвоје, то се ипак свуда не може да учини. Био је случај овакав: Отац болесан, мати се ио родила а дете у диФтерији, и он, отац — са те шким болом нита ме за што нема болнице за децу. Ако само окачимо таблу нишга неномаже, јер се не може забранити укућанима излазак у варош, а кад има болницо онда се болесник однесе тамо и болест се спречава. Варош треба да подигне болницу, а за овај случај нридружујем се томе, да се набаве две бараке једна за шарлах, а друга за диФтерију. ■Јеврем АндоновиИ. Господо, кад се зна ко лики је пораз. кад се изгуби дете а колики је иораз за друштво, онда не треба више ни да говоримо, већ одмах да усвојимо нредлог и нристунимо шго брже остварењу. Ја сам ово имао на уму и мислио да изнесем нредлог у одбору те да се види шта се може учинити ла се што бржа иомоћ укаже, а кад је сад исти и од лекарског друштва изнесенја би га само допунио. Овде је нредлог како да се спасавају деца, коју снађе та болест, но ја бп учинпо предлог, да се лекарско друштво замоли да нам да унута, како да се то спречи што ире, и да се види, да ли томе није узрок ово откопавање улица па ако јесте да се и то за време обустави. Драгутин Петровип. Доста је говорено, но да усвојимо предлог и да одредимо једног лекара, да нам каже, ко је је боље или да набавимо бараке или да набавимо куће за болнице. Председннк Господо. Из говора одборника видим, да се овај нредлог једноглаено усваја. ј (Јесте). Сад као што је казао г. Драгутии да умо, ј лимо г. доктора X. Николић нек нам он каже

оокога снега а коЈе од оружја сељака из обласги, кроз које су пролазили. А у истом тренутку кад Скевдербегу само име одногаагае таку славну победу, као гато некад толике снажна мигаица, и дух се његов одвоји од тела. Он умре 17. јануара 1168. године. ') ') 0 годипв смрти Скендербегове ностоје врло различна мн&љења. Шта нас је рукоиодило, да је не стаВимо пре ове године, то се лако можс видети. Она пиема из италијанских архива, што смо напред споменули, никако не могу донустнти, да је Скевдербег умра год. 67-ме идн 66-те, која је најранија од свих што се до сад држе за годину љегове смрти. Ну да је она била баш ове године, у тој нас мисли учврпЛују више, са свим несумљивих ствари. Пре спега једно писмо на),ено у мантовском архиву од 1. марта 1468. год. у коме стоји овако : „I'. 8. ВсапЛапђесћ е 8(а : 1о тог(;о 111 1)а1а^На с.тп ипа Ггеха." (Макупгев, Ис"т. спОменици етр »2.), а за тим друго једно из млетачког архива од 13. Фебруара исте годчне, које гласи: „81си1 рег ННега .ч У1сегес (;оп8 поз1п 1Јигас1и1 т!еШ§11иг, тогћта е.а! та§'пШси8 бсапсТегђеци«." (8есг. еоиз!. Ео§ уо 1, ХХШ. с 94. Г.ји 1 н8., 1л81те о оЛповајШ и т. д. кпј. X., стр. 404.) Ну да је смрт његова била још и јануара ме сеца и то 17., за то Ј^е нам поувданим доказом бити проф. | Хопф , ко.ји то тврди на стр. 299. и Г >33. својих Хроника а без сумње на основу каког новитивног докумснта. Не ће бити. даље с горега да сноменемо и то. да је и нз \ нашем једном летопиеу Скендербег умро те године: „И в то љето (т.ј. оумрје Сксндербег арбанашки." (Гласник 53.). — МеЗ^утим, еамо ради поткрде онога, што смо горе казали, т. ј. да о години смрти Скендербегове постоје равна мишљен.а, ми ћемо их овде у кратко сва прегледати. По Барлеци.ју она је била год, 1466. 17. јануара ('стр. 372 ), по ЕаШ Ши81п 1467. јануара (82. лист), по нашем Теодо- ј сију год. 1467. на Св. Илију (. а у е р. мјесеца јулија. к. числа, на памјат нророка Илији, в а-вии част дие. Лист !

Смтрајући га ваља да и за бесамртна. као Н1Т0 су га сматрали и за човека, коме пугачано зрно ни стрела не могу нигата наудити, светина после изнесе, да је он умро од отрова. 2 ) Његово је тело сахрањено с великом помпом и сјајем а уз саучегаће свега народа у Лешу, у цркви Св. Николе. •X* % Ред је да се сад позабавнмо мало и његовим телесним, душевним и умним особинама и нодобностима. Скендербег је био висока и крунна раста, лепа и необично јака тела. Вежбањем и радом беше очврснуо тако, да је био као од челика. 199.) и т. д. Истина СенКаннн вели у Требевићу и то, да је он умро те год. на Со. Саву , али то је бев сумље счмо вбог лонуларисаља (?!) а не за то, што и тако мишл.еље постоји у кога писца или у ком документу! 2 ) 8а§гс(1о, Ш). I. стр. 77.; Л'о1а!.. Ш). 8., стр. 188. Гд. ВЈешпп, 479. (Свршиће се)