Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 30 —

БРОЈ 8.

ОБ Ј АВ А Суд општине београдске објављује грађанству вар. Београда, да .је одбор општински у седници својој од 16. Јануара 1893. год. решио, да се ирирез оиштине београдске од двадесет осам од сто (28%) од непосредне иорезе, установљен решењем збора од 30. Марта 1892. год. АБр. 6219, . — од првор Јануара 1893. год. у%ине.. Према овоме. грађани Ј5еоградски немају ништа .нлаћати на име општинскога приреза од |. Јануара 18§3, год. Од суда. оиштине вар. Веограда 18. фебруара 1893. год. АВр. 348.

ГРАЂАНСТВУ ВАРОШИ БЕОГРАДА На основу члана 56. закона о избору народних иосланика, Суд општине варогаи Београда објавл>ује грађанству, да Бе се на дан 25. Фебруара 1893. године вршити избори народних посланика у овим местима: За кварт дорЂолски У основној муи&о.ј школи (Душанбва улица). • За кварт палилулски У основној мушкој школи (Школска улица). За кварт теразиски У основној мушкој школи (улица Два јаблана). За кварт варошки У основној муткој школи код Саборне цркве (Дубровачка улица). За кварт савамалеки У основној мушкој школи (улица Краљевића Марка). За кварт врачарски У основној мушкој школи, спроћу војне болнице (Нријеио.љска улица). Од суда општипе вар. Веограда, 15. Џебруара 1893. год. у Веограду АВр. 966.

Ц&Р СИМЕОН-СИНИШ& (ШШ.Ш АЊМЋ) . ПАЛЕОЛОГ исхоријска расправа > . " НЛПИСЛО V РАД0СЛА8 АГАТОНОВИЋ

' (Са једном земљоаисном картом) НАГРАДИЛА ОПШШТИНА БЕОГРАДОКА ДРУГОМ ВНДОВДАНСКОМ НАГРАДОМ) МОТО : „РгаесЈришп шипиа аппаЦиш геог, пе лг1г4и*ев вЦеапЈтг, иЦие ргаујв сЦсНв ('асИздие ех роМегГШе е! јпСанпа теЈиз вИ." ТасН. Аин. Ш). ш. сар. 65 -СИтИС"2Г В О (НАСТЛВАК) Освајања је већ доста, али час поласка на Цариград као да још не беше куннуо. С тога, чекајући и последњи куцањ тога часа, Душан се стара, да своју пространу царевину изнутра реорганише и учврсти. Па кад и то сврши, и кад срећно уклони

Н а р е д б а Суд општине вар. Београда и по други пут, а у свези са својом наредбом од 27. Нов. 1892. год. АБр. 1 1.(144,. ; Ћаређуј% ' • ■ Да се тротоари .одржавају чисто и са њих блато и лед уклања. Ово треба чиНита радИ лакшег и си гурнијег саобраћаја као и угледа престонице, Ко би иренебрегао да по овој наредби постуна, казниће се по §'у 326 кривичног закона. Од суда општине вар, Београда, 15. Ф &бруара 1893. год. АБр. 974.

ОГЛАС За сменггај канцеларија грађевинског одељења и уираве варогаког водовода суду општине београдске потребна је зграда са десет до петнајест одељења од 1. маја ове године. ' ' ;■■■ у- ' "■■ . V " ј (>де (еп,а треба да буду-чшдна, а зграда по могућству у близини општинског суда. Писмеие понуде имају се до краја овој' месеца поднет,и председнику рпштине. Од суда општине вар. Београда 5. Фебруара 1893. год. Абр: 614.

ОБЗНАНА -Дешавало се и дегава се, дасопственици кућа, које су са новим београдским ;'врдоводом спојене, а нарочито инсталатери, нри инсталисању водовода у појединим зградама, и ире него се инсталација подвргне проби, отво]>е општииску славину, ко.ја се поред водомера налази, и воду употребљавају. Овакав рад сопственика кућа и инсталатера противан је члану 1. правилника за инталисање водовода ио кућама јер и тај све неприлике, које му црећаху; са стране маџарскога краља Лудвика и босанскога Котромановића Стевана, Душан свечано приступа одсудном поласку својој мети, којој тежи већ двадесет и четири године своје знамените владавине. Ади. свачнја је еудба у рукама Вишњега У тренутку, када је.Србији највише потребовала једна гвоздена рука Душана Силног, једно јуначко срцс, одлучност и чврста воља једног најгенијалнијега Немањића,.... у том тренутку.... смрт сломн крила двоглавом орлу српском, те остави бедни Цариград, да још дуго тешко издише под притрском својих рођених тирана, а Србију нагна, "Да жало сно нариче за изгу6.љеном славом и величином својом, коју имађаше за живота свога првог цара!

-*-*■ ~ , 5""''; ПознатаГ нам је у опште судбина српскога царства после смрти његовог основаоца. Али различите области које тада беху саставни делови Душановог царства, као да не беху све баш једнаке судбине. Нарочито циљамо на земље, које'беху грчке: Епир, Акарнанију, Етолију, Јелинску Влахију, заједно са Тесалијом. Јер догађаји,

део водовода све до места на којем је иосгројен водомер закључно, својина је општине. Одржавање и руковање са њим само и искључиво врши управа водовода. Овакав рад инсталатера противан је и ; чл. 3. поменутог правилника, јер инстала/гери су управо дужни, да воде озбиљног рачуна.' да при свом раду ни најмање ква}) : а водомеру и његовим саставним деловима ма у ко.м иогдеду не учине. , > Отварање славине ошнтинске ире илвр шене проое инеталације и на- тај начин употреба воде, носи собом озбиљне последице по сопственика куће, јер не заштнћен од могућне поплаве услед неп])обаних цеви, те и управа водовода у њиховом интересу, а с погледом на чл. 1. и 3. правилника за инсталисање водовода, узимаће од сада строго такав рад у оцену, сматра ће га као одвајање воде пред водомером, па соиственику куће забраниће употребу воде а сем тога подврћи и казни по § 326 кривичног закона како сонственика тако и ин- : сталатера. - ' Пр. 120 г,; ' :] 12. Фебруара 1-893. Ј ,, ј Београд Управа во/јовода

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ©. састанан 12. фзбруара 1893. год. ■; Председавао члан суда г. Михаило Јовпновак од' одб'ор- : ника били г. г. Пав. С Цветвоввћ, Васа Николић, Милија ЈаковЉевиЈЈ, М-илош- Ј. Хаџ4 ДинЛ, Нера ј \1- МпханловиК, Гргур Миловановић, Глиша Стојановић, Ст. Цввоки'1<, Ј.о,-;' ваи Ристик, Мих. ПавлоШК, Др. Ж. Петровдк, Свгтолик Поповић, М. Јовпчић, Сима Р. 'Обрадоваћ'," Илија <С. Рај Ј : ковић, С. Стаменкови!], Михаило Михаиловић, ii. Снасић'/ Алекса Стеван.овић^ Стојан ПајвиК, Јевр. А. Андоновић, Сп. Стевановић, ТриФун Ђор^сви]], Јовица Варловац, НауЦ Младеновић, Тих. Ј. Марковић, Андра Ђорђевић, Стегш# Ћурчић, Влад. М. Ди.читријсви!!, Тодор Чупвћ Стева« Ш>; ЈбргОвИ^, М. Ј. Аитули. . I- ' -А Прочитан Је запи-сн&к одборских одлука ^ - - — ■ : — : --Д који се ч одмах по^ле смрти пара Душана; развише у овим земљама, као да довољно наговешћују, да су те земље тежиле, да пр$ стану на 'југу Балканскога поЈуОРтрва опр^ што је у срединн тога полуотока била некадања Рашка жупанија. • А оно „друго родно" нарство сриско у грчкој земљи, кије се под једним члаиом из дома Ие.чањићева, пбд Оимеоном- РиПишом Немањикем, Пклтлогом , баш онда поче нодизати, када ; се силна Душанова" паревИна ; поче 1 %ул>ати и:| темеља, и губити силу и важност, којујој њен основач даде, јасно показује да је оно хтело 2 да узме на се улогу сгожера јуж.ногг! Дела Душанове царевине. С тога је, држимо, интересно, да вин димо судбину тога „другородног царстша" српског у грчким земљама; како је и у ко : лико је то царство Синишино могло успети у својој намери; као и то: да ли је тај пртомак Немањин, брат цара српског Душана, био достојни носилац имена својих предака*1 и уколико је успео, да одговори захтеву своме: као основача новог царства сриског .у грчкој земљи. \