Београдске општинске новине

БРОЈ 9,

ГОД. XI.

ИЗЛАЗа ВЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: на годину 6 дин. на нола године 3 дин за стране земље на годину 9 дгн.

О Б Ј А В А Суд општине београдскс објављује грађанству вар. Београда, да је одбор општински у седници својој од 10. Јануара 1X93. 1'од. решио, да се ирирез оаштине беогридске од двадесет осам од сто (28%) од непосредне порезе, установљен решењем збора од 30. Марта 1892. год. АБр. 6219, — од првог Јануара 1893. год. укине. Нрема овоме грађани београдски немају ништа плаћати на име општинскога приреза од 1. Јануара 1893. год. Од суда, оиштинв вар. Веограда 18. фебруара 1893. год. АВр. 348.

Н а р е д б а Суд општине вар. Београда и по други пут, а у свези са својом наредбом од 27. Нов. 1892. год. АБр. 11644,Наређује, Да се тротоари одржавају чисто и са њих блато и лед уклања. Ово треба чинити ради дакшег и си гурнијег саобраћаја као и угледа престониие, Ко би пренебрегао да по овој наредби постуна, казниће се по §-у 326 кривичног закона. Од суда општине вар. Београда, 15. Фебруара 1893. год. АБр. 974.

0 Г Л А С За смештај канцеларија грађевинског одељења и управе варошког водовода суду општине београдске потребна је зграда са десет до петнајест одељсња од 1. маја ове године. Оделења треба да буду видна, а зграда по могућству у близини општинског суда. Писмене понуде имају се до краја овог месеца поднети предееднику општине. Од суда општине вар. Београда 5. Фебруара 1893. год. Абр: 014.

0 Б 3 Н А Н А Дешавало се и дешава се, да сопственици кућа, које су са новим београдским водоводом спојене, а нарочито инсталатери,

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ДИН. П#.РА ОД ВРСТЕ Иретплату ваља елати упутницом на општински суд а све коресподенције на уредника ЗјРзгхсоххиси не вра.г&.а.јзг се НеплаЂена лисма не примају се

при инсталисању водовода у поЈединим зградама, и нре него се инсталација подвргне проби, отворе општинску славину, која се поред водомера налази, и воду унотребљавају. Овакав рад сопственика кућа и инсталатера противан је члану 1. правилниказа инталисање водовода по кућама јер и тај део водовода све до места на којем је постројен водомер закл,учно, својина је општиие. Одржавање и руковање са њим само и искључиво врши управа водовода. Овакав рад инсталатера противан је и чл. 3. помену гог правилника, јер инсталатери су управо дужни, да воде озбиљног рачуна, да при свом раду ни најмање квара : водомеру и његовим саставним деловима ма у ком погледу не учине. Отварање славине општинске пре извршене пробе инсталације и на тај начин употреба воде, носи собом озбиљне иослсД дице по сопственика куће, јер не заштићен од могућне поплаве услед непробаних цеви, те и управа водовода у њиховом интересу, а с погледом на чл. 1. и 3. правилника за инсталисање водовода, узимаће од сада строго такав рад у оцену, сматра ће га као одвајање воде пред водомером, па сопственику куће забраниће употребу воде а сем тога подврћи и казни по § 326 кривичног закона како сонственика тако и инсталатера. Бр. 120 12. а-ебруара 1893. Београд Управа водовода ОПШТИНСКИ ПОСЛОВИ Избор народних посланика. 25. Фе бруара 1893. год. извршен је избор народних посланика у целој земљи па и у Београду, за трогодишњу периоду Скупштиску 1893, 1894. и 1895. год. За овај избор издато је бирачких карата 5760, а од овог броја дошло је и гласало свега 4259 гласача, и то за листу Дим. Стојановића и другова 2757: Н. Пашића и другова 1034; Стојана Новаковића и другова 425, и Петра Татића и другова 43. Према овоме за народне посланике за вар. Београд изабрати су г. г. Дим. Сто јановић мин. Финансија, Димитрије Стамен ковић трговац Никола П. Папшћ, бив. ми-

нистар председник и Сгеван Ивковић индустријалац. Главни бирачки одбор издао је јуче изабрагим послаиицима посланичка пуномоћија. САСТАНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (ЈГо стенографскнм белешкама) Држан 16. Јануара 1893. год. у Веограду ('Почетак у 5 часова по подне)

Председник. Има нас довољно да можемо радити. Седница је отворена. Изводте чути за писник нрошлог састанка. (Секретар нрочита). Има ли који што да нримети на састав записника ? (Нема). Усваја ли одбор занисник ? (Усваја). Госиодо. Комисија буџетска, коју ете ви изабрали да састави буџет ошнтине београдске за 1893. годину у договору са онштинским судом саставила је буџет и подиела свој извештај. Изволте чути. (Секретар нрочита), Сад да пређемо на сам састав буџета. Хоћеге ли да га нрочитамо нрво целог на онда да говоримо у начелу и за тим да пређемо на поједиие тачке, или да прочитамо тачку једну и пошто је решимо да идемо даље. (Чује се: нрво цео буџет). Јовица Барловац. Моје је мишљење' да читамо тачку по тачку редом и одмах о свакој да решавамо, јер нам није нужно понова читати цео, кад смо добили у препису и сви га нред собом имамо. Сгеван ЋурчиИ. Пошто се чује, да би неки желели да ее чита цео буџет, а г. Барловац опет вели тачку но тачку, нриродно би било да се прочита цео буџет, на онда да се о целом буџету води начелна дебата на тек онда да се пређе на појединости. Иекако би то читање заузело доста временв, најмање 3 / 4 а може бити и читав сахат, а да не бисмо око тога дангубили, јер смо сви буџет добили у нренису пре неко лико дана и читали га, држим да би згодније било, да један од чланова буџетске комисије каже нред одбором побуде, које су поверениШтво руководиле у овоме нослу, на кад се то сврши и у начелу се буџет усвоји, да читамо тачку по тачку и одмахда је решимо. Тоје моје мишљење. Драгутин ПетровиИ. Држим, да је генерална дебата излишна, ношто општина мора имати свој буџет. С тога сам да се чита свака тдчка ионаособ и ако ко што има приметиги нек примети на после одмах и реши. Председник. Хоће ли одбор да читамо тачку по тачку и да одмах о истој и решимо, а гди је иигање о измени или каквом додатку, то да нам један члан комисије објаени ? (Хоћемо) Има реч г. Иурчић, члан буџетског одбора. Стеван 'ЛурчиК. Ја мислим да би добро било, да новеренишгво каже пре почетка неколико речи ради објашњења, па онда да нристунимо даљем читању. (Врло добро). Госнодо ! Као члан комисије имам да вам кажем, да је изабрана буџетска комиеија од стране одбора. заједно и споразумно са општин • ским судом, свеетрано и е особитом нажњом проучавала буџет, па је нашла, да ее буџеги ове онштине у минулим годинама махом свршаваху са дечицитом, и ако буџети нрошлих година,