Београдске општинске новине

ГОДШЈА XI.

— 38 —

БРОЈ 10.

АБр. 1002. 969, акта комиенјс за извиђање зло уиотреба Петра Карабељића чииовника минист Финансије ЛБр. 1012, и акта истражног судије за варош крушевац и с]»ез расински АБр. 887, којим се траже уве])ења о владању и имовном стању извесних лица, - одбор је изјавио, да су му непознати Тихомир Давидовнћ, трг., помоћ., Никола Бањац, слуга, Јован Хедрих, келнер, Коста Јовановић скитница,ЉубомирФабр књигов.; Лазар Зарић, овд.; да је доброг вллдања а сиротног имовног стања Димитрије Стојчновпћ, месар овд. да су хрђавог владања а сиротнсч' имовног стања Јован Галовић и Будимир Димитријевић, скитнице; да су доброг владања а средњег имовног стања Петар Карабсљић, чтшовник овд. ч Рака — Радисав С. Мутавџвћ, инжињор овд. IV. Председништво износи одбору иа мишњење молбе, којим се траже уверења о сиротном ста њу и нородичном односу. По нрочитању тих молби СБр. 2507 2860, 2523, 2716, одбор је изјавио мишљење, да се може дати тражено уверење молиоцима Луш Бедричићу, Томанији Н. Радосављевића, Лазару Петровићу и Драги С. Милојевић. V. Рачуноводство ово општинско извеиггава одбор, да се лрема решоњу одборском од 6. фсбруара 1893. год. С.Д-Ј 11 Г> 1. није могла држати ужа лицитација взмеђу Мирка Кићановића и на кнадних понуђача за набавку потребне количине зоби и јечма због тога што исти нису дошли на лицитацију, него су накнадно означили цене своје на акту СВр. 2278 а И. Лицикас актом С ЈУ2 2717. изјавио да и даље остаје при својој понуди од 24. Фебруара 18,93. СБр. 1885. По нрочитању тога извештаја рачуноводства С.Л2 2738 одбор је решпо, да се набавка нотребне количине зоби и јечма за ову 1893 г. уетупа И. Лицикасу овд. трг. као најнижем ио нуђачу према пронисаним погодбама а за цеиу од девет динара и четрдесет пара (9'40 дин.( од сто килограма (100 кгр.). VI * Нредседннштво износи одбору на решење акт министарства грађевина, којим се препоручује, да одбор понова узме у иретрес и оцену ствар о одређивању осе у II. наралелној улици Душановој и да ту своју ионовну одлуку подиесе минисарству на преглед и одобрење.

ЦЛР СИМЕ0Н-СИНИШ5. (НЕМАЊИЋ) ПдЛЕОЛСТ ИСТОРИ Ј СКА РАСПРАВА наниса0 РАДСС/1АВ АГАТОНОВИЂ

(Са једном земљоаисном картом) (НАГРАДИЛА ОПШШТИНА БЕОГРАДСКА ДРУГОМ ВИДОВДАНСКОМ НАГРА ДОМ) МОТО: „Ргаемринт тшшз аппаИит геог, пе ућ-ИПеа 811еап1иг, и^ие ргаУ18 <Пс11-ј СасОздие ех ро81егНа4е е! шСавпа теНш вН " Таси. Апп. )Ш. Ш. сар. 65 I. Кратки преглед иоторије епироке деспотовине, од почетка XIII века, па до свршетка прве по ловине XIV века (1349. год.) (НАСТЛВАК) Већ шта више, епирска хроника 1 ), која се у овој прилици мора сматрати као најДестуниса: „Истор. ска :Ј." 4.

По прочитању тога акта АБр 798. одбор је одлучио, да ову ствар проучи н подиесе од бору своје мишљсње на решење одборско повереништво, коме да су чланови г. I'. Никола Спаспћ, Павле Нветковић, Светолик Поповић, .Ђуба Марковић, Мих. Павловић одборници, један оп штински и један државни инжињер: VIII. По прочитању извешгаја комисијског ГБр. 152 (АБр. 1085) о одрећеној оси у улици IX (де ветој) на Енглезовцу и ГБр. 92 о одређеној оси у улици Фрушкогорској и олвојсног мнења о овој оси ГБр. 151 (АБр. 1068 ј одбор је решио, да се одређена оса у улипн деветој (IX) на ЕнГлезовцу одобри; да се о одређивању осе у Фрушкогор ској усвоји одво.јено мњење државног инжињера. но коме се пма одредити оса у тој улици тако, да зграде, што даиас тамо постоје, остапу и даље у линији; да се ово решење одборско но шље министарству грађевина на преглед и одобрење. \ Г Ш., У свези са евојим решењем од 12. Фгбруара 1893. године АБ]>. 1087. одбор је нзабрао за чл на сгалног новереништва за надзор нри грађењу електричног осветлења 1'. Панту Михај ловића чиновника дирекције кр. срп. државних железница. IX , Нредседништво износи одбору на рсшење акт Пореског оделења управе вар. Београда п акт порееких надзорника из Београда, којим ее моли одбор, да реши, да и од сада порезници београдски имају хонорар за прикупљање општинскога нриреза, који еу и до сад имали, а који им је буџетом за 1893. годину одуает ио што је п прирез укинуг. Овај хонорар да им се да за ирикуиљање сгарог приреза кога има доста на дуговању. Но ирочитању тих актова АБр. 1224 и 1225 одбор је иосле ноименнчног гласања са 16 гласова против 8. (три нису гласали) решио: Да порески надзорници из Београда за прикуиљање општиискога приреза што је остао на дуговању из прошлих година добијају у име награде 5°/ 0 нет од ето од нрикупљеие и општинској бла гајни нредате суме ирнреза од 1. Јануара 1893. године. Награду ову ће им нздавати пореско одеауторитативнија, тврди: да је Душан дао и Акарнанију и Етолију у исти мах своме брату Синиши, а Прељубу Јелинску Влахију и град Јањину, са титулом ћесара (саевапа). А кад се зна, да је Јелинска Влахија иала тек после смрти Јована Анђела, 1349. године, и да ју је Прељуб са Јањином освојио по заповести Душановој, онда не може да стоји ни она иретпоставка, која би се из Халкондилових речи могла извести: да је Етолија освојена доцније од Јелинске Влахије. Јер, да је Превуб у време смрти Јована Анђела владао у Ето лији, а Синиша само у Акарнаннји, онда: зашто би Душан наређивао ГГрељубу, да осваја Јањину и Јелинску Влахију, кад је Синиша, владајући у то доба Акарнанијом, и ио свој прилици и неким делом јужнога Епира, — Вагенецијом (по Миклошићу, Војниг /јОм ,) био много ближи Јањини, него Прељуб у Етолији, која се провинција налази још југо западније од Акарнаније, а од Јањине и Јелинске Влахиј е, куд и камо даља него Акарнанија ? — Природно је дакле, да је Акарнанија и Етолија заједно, као што су и геогра<1>ским приликама те две области једна уз другу скопчане, биле под једним управником, и образовале једну

лење и о тиме извешгавати суд општинеки при предаји ианлаћене еуме. X. По прочитању молбе Николе Миљковића благајника Управе Фондова АБр. 1223 (АБр. 1269 из 1892. год. и АБр. 1222 1893. године ) којом моли да му се одреди награда за прикунљање општинскога прпреза на принос од капиталл пгго су на руковању код Управе Фондова, одбор је иосле ноименичног гласања са 12 нро: тиву 11 (четворица нису гласали) решио, да ее молилац одбије одтражења пошто је прирез укпнут а нема никакве вересије да нанлаћује. XI. По прочптању молбе Јелиеаветс удове пок. Петра X. Јанића бив. кметов. помоћнпка општнне београдеке А1>р 1094 којом моли да јој се из општииске благајнице издаје месечпо издржавањз као сиротној удовици бив. општинског часника, - одбор је решпо: Да се молитељици Јелиса вети удови пок. Петра X. Јанића пздаје из онштинске бдагајннце а нз партије буџетом одреЈ)ене на издржавање породица умрлих општннских чпновника и елужитеља но седамдесет и два дннара мссечно од двадесетог Фебруара 189;>. године. XII. Председнишгво износн одбору на решење извештај грађевинског оделења о грађењу коц касге кал'рме у улипи Кнез Михајиловој н Краљ Миланово.ј. По нрочигању гога извештаја АБр. 1041 одбор је одл-чио: да се о овоме иредмету у идућој седници решава.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТДЦИЈЕ На дан 10. т. м. држаће се у рачуноводству овога суда, тавна усмена лицитација, за набавку 800 кубних метара колубарског песка. Услови могу се видети сваког дана у канцеларији рач\н водства. Ко жели да се пг.е набавке прими, нека означенбг дана изволи доћи на лици тацију. ч СЈ\2 3377— Од суда опш. вароши Београа;а, 6. Марта 1893. год. Веограду. деспотовину. нод владом царева брата, де спота Синише, и да је Прељуб доцније освојивши Јањину и Јелинску Влахију, иостао управитељем тих области. У овоме нас угврђује још ]едан грчки (управо еиирски) летоиисац, Михаило Пеиота Дука , кога РоидиеујИе у своме: „Уоуа^е Дапе 1а Сггесе" преводи. 1 ) Ту се вели: „Под владом Јована, сина Андроника Палеолога, СтеФан Ду I ан упадне у Грчку; и пошто је освојене земље разделио својим војводама, он нападне иајзад и на Грчку Влашку (Јел. Влахнју), коју као и Јањину освоји, и даде Прељубу да влада, поставивши га за Кесара " А ода тле се јасно види: да су Јелинска Валхија и Јањина доцније пале под скиптар Душанов, него Епир, Акарнанија и Етолија; и да је П Р ел ^уб тада први пут добио од Душана одликовање ћесарскихм звањем, и као награду за своје војничке заслуге. добио и собом освојене земље, да у њима влада. Учени Гус Т. Флорински лепо је разумео грчке писце, и није се дао обманути Халкондилом, кад вели: „Дбшлнтч см'киш/гк иолкзокатксА јтнлгк окстоАтеакстка /иљ (пошто је умро Јован Анђел), Лк >кн /икш его кллстелк ') ч^оуаге <1ап8 1а Огесе", раг Г. С. II Г, РоиапеуШе, 1от. V, р. 213,