Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

БРОЈ 11.

каменом достави свима одборнпцима у прснису, а да међу тим одборско иовереништво проучи ову ствар и поднесе одбору свој извештај на решење. • !а поверенике изабрати су г. г. Драгутин Петровић, Тихомир Марковић, Јеврем Андоновић, Спасоје Стевановић, Светолик Поповић, Димитрије Милојевић и Јовица Барловац, од којих могу петорица пуноважно радити. Опнггински правозастушшк и инжињер да се стави овом повереништву на расположење. VII. Поводом нитања о калдрмисању београд ских улица — иредседништво износи Одбору на решење предлог грађ. оделења о установљењу грађевинског одбора који би имао да руководи и надзирава сва грађевинска предузећа и радове. По прочитању тога предлога АБр: 1040. одбор је одлучио, да се о овом нредлогу у идућој седници решава. УШ. Председништво извештава одбор да су етигли рокоеи општинским плаћањима и да би општина могла својим обвезама на време одговорити нредлаже да одбор ренш да се онштина београдска привремено зздужи код Народне Банке Краљевине Србије још са 200.000 динара. По саслушању овога од 6 ој » је одлучио, да се ре шење по овој ствари одложи док суд општински не поднесе одбору тачан извештај о томе: Ко.ји се издаци овом позајмицом имају иокрити и како би се ова позајмица Народној Банци вратила. IX. На предлог г. г. Спасоја СтеФановића и Гли ше Стојанвића а уз допуну г. Стевана Ћурчића одборника одбор је решио, да нарочито одборско повереништво прегледа и проучп установу оп штинске трошарине и њену организацију, на да лоднесе одбору о томе извештај. Тим извештајем да обухвати питање небн ли ио општинеке ин тересе боље било да се општинска трошарина да под закун. Овоме повереништву да су чланови: г. г. Сте ван Пурчић, Вучко Илић, Михаило Михаиловић, Илија С. Рајковић, и Стеван Ивковић одборници од којих могу троица нуноважно радити.

Ц&Р СИМЕОН- СИНИШ& НЕМАЊИЋ пшолог ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА написао РАДОСЛАВ АГАТОНОВИЂ

(Са једном земљоаисном картом) (НАГРАДИЛА ОПШТИНА БЕОГРАДСКА ДРУГОМ ВИДОВДАНСКОМ НАГРАДОМ) МОТО: „Ргаесјриит типиз аппаИтп геог, це ућ-ЦЦев вНеапЉг, иЦие ргагје (Ис{1з СасИагЈие ех роз1:епШе е! 111Јаииа теЈиз 81{." ТасН., Апп. Ш). ш., сар. 65 II. Рођење Синишино ; — Последице његовога ро^ека; — Где је зкивео и ваепитавао се Синиша после сшрти свога оца до 134Т.? — Даље последице његова зкивљења. (НАСТЛВАК) До скора се није знаио име тој првој жени Дечанскога. Тек годнне 1891. г. Но-

: X. Председништво извештава одбор да је се на расписан стечај од 5. Фебруара 1893. године АБр. 614. којим се тражила зграда за смештај грађ. одељења и управе водовода, — пријавило више еопственика зграда са понудом, и нредлаже да се одреди иовереништво, које ће ове зграде прегледати и једну за означену цељ изабрати, По саслушању овога одбор је изабрро г. г. Јовицу Барловца, Симу 1\ Обрадовића одборнике и Т. Селесковића управ. инж. оделења да понуђене зграде нрегледају и о томе поднесу одбору извештај

САСТАНАК ОДБОРА ОИШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ (по сренограф. брлешкама) Држан 22. Јануара 1893. годиве Почетак у 5 чаеа до подне (наставак) Мијаило ПавлобиА. Одговор је чисто и ја сно написан а углађен је да лепше и не треба да буде. Нредаедник. Ја сам се наравно уздржавао од сваког јачег, оштријег израза (чује се: да се ништа не мења; добро је /) Дим. МилојевнИ. Ја бих се придружио мишљењу председника да се овај одговор да на нрочитање ји исиравку -— ако би било потребе, г. г. Гргуру и Ћурчићу јер је врло лако могуће да ће Државни Савет, из партиске изопаченоети, хтети оиет да прави што шта, што би нас могло покренути да целу ствар штампамо у нови нама те са тога би вал>ало да је одговор толико потнун п јасан да се из њега види јасно; да је Државни Савет ово сиорио из партиске тесногрудости а не из воље да штнти интересе ои штинске. Мијаило ПавловиК. Кад иде један акт Др жавном Савету, он мора бити нанисан уљудно, како је написан, а не сме садржавати изразе као што је „нартиска тесногрудост" и т. д. Председник. Молим вас господо да задовољимо г. Милојевића. Ево ту су г. г. Гргур и Ћурчић, па нека кажу има ли изражаја у нро тивразлозима, који би претерани били. Стеван ТхурчиК. Ми налазимо да је добро нанисано и да може тако отићи без измене. (Усваја се). ваковик пронашао је у .једној беговској ку !)И у Цариграду једну стару повељу цара Душана, којом он даје манастиру Вањском нека сзла у баштину:,, ако чедо послушно госпожди и матери царства мн благочкстивои кралици кира ТеодорЂ , и за благословЛ1ШНА ради и помена и.. и т. д." 1 ), одакле се очито види, да је у том манастиру гроб „Кира Теодоре". и да је Душано вој матери, — доцније ћемо видети да је Душан првенац Дечанскога, — име Теодора. Али зна се, да се краљ Дечански же нио више пута; с тога сад настаје питање: колико је времена СтеФан живео у браку са првом женом — Теодором.'? Да видимо. На три године после свог венчања са, Теодором године 1310. Стеван, због познатих нам узрока, иобуни се противу свог оца. Али као што знамо, не успевпш у својој намери, он буде ослепљен и послан у Цариград у заточење тасту Милутинову, цару Андронику. 2 ) Ослепљени СтеФан провео је у заточењу у Цариграду седам година. Можда би још и више тамо остао, ') Спомевик ерп. краљ акад. IX, стр. 6. 2 ) Срећк Иет. Срба, П. '221. — Љ. Ковачевића и јб. Јов. „Истор. срп нар." п. 111.

Сад долази на ред да се одреда лица која ће бити присутници код истражног судије. Ја сам саставио списак но квартовима Чујте (секрегар нрочига). Прима ли одбор! (Нрима). Сад долазн на ред бирање школског одбора по предлогу нредседника школског одбора. Чујте то нисмо / (Секретар нрочита) До сад су била ова лица (секретар прочига чује се: нек остану иста). Усваја ли одбор да остану иета '? (Усваја). По пиему Главне Контроле има да се изберу два лица за нреглед општинских рачуна. Пре је био општин. чиновник Добросављевић. Но тај је одпуштен, и сад треба другог изабраги, а други је био г. Коста Јанковић и он је гу, иа нека и даље остане (уеваја се\ Да ли да ја одредим једног од чиновника. (ДЈрло добро. Усваја се). Мијаило МнјајловиЛ. Кад дође ред на нре глед рачуна цркве Св. Марка, ту треба одредити сгручне људе, који ће свему у траг ући, јер нигде нема већих злоупотреба као што тамо има„ То је црква богата и ја знам ово оту г да што сам био благајник црквени, код мене је била контрола пре месец дана, али није нашла неиеправноети. Црквени рачуни но свима црквама такви су да ни најстручнији рачуноиспитач не може, да ухвати право стање. За то молим да ее из беру људи који ће не само бити вредни. но који ће и разумехи те њихоае рачуне но свима гранама. Предгедник. Пардон. Ја сам превидио, овде има да бирамо два члана да прегледају рачуие суцке, јер су двоица од изабраних дали оставке, а остао је само г. Козлић. Ја мислим да узмемо г. Перу Љубишића и г. Милисава Миловановића нензионера па и њима но 8 динара да буде днев ница. (Усваја се.) Чујте уверења која се траже. (Секратар иро • чита). Сад имамо на реду лицигацију за набавку мекиња за онштинске волове (секретар прочига). Пера Тодорови/1. Толика велика сума је еувишна. Ја имам оца трговца и знам да нигде нема, да се гове >а редовно хране искључно само мекињама већ ее два трп иут недељно накрме^а иначе хране се еамом травом и другом храном према добу године. Овде има трговаца па и опи то знају (чује ее није мпого). Председник. Одобрава ли одбор лицитацију. (Чује се: да се држи друга усмена) Добро, онда ће се држати друга лицитација.

да испашта горке муке, да 1317. год. не умре ташта Милутинова, царица Ирина, она, која је највич е радила, да на нресто српски, нозле Милутина. седне који од њених синова, или да Милутин завлада и цариградским престолом. Тада Милутин посла краљику Симониду у Цариград, на погреб њене матере. Симонида се задржи тамо дуже време, и показиваше знаке, да би се нерадо вратила своме мужу. То наљу ти Милутина, и он, преко свога посланика, затражи од цара Андроника, да му жену одмах натраг пошље. СтеФан употреби ту прилику, кад је тај Милутинов посланик долазио у Цариград, и преко њега изради, те се ондашњи архимандрит светогорски Данило, заузме код архиепископа Никодима, који умоли кра.т.а те овај опрости кривицу своме сину, и допусти му повратак у Србију. 1317. године СтеФан се, дакле, поврати у своју домовину 1 ). Данило, бележећи у своме летопису тај догађај, из] ) Срећк. Пстор. Срба II. 252—3; Љ. Ковачевића и Л > Јов. Ист. сри. нар. II, 123. — По Григорију Цамбаку ; ,,Цар Андроник посла у Србију игумана манастира панкратор-скога, да од свога аета Милутина заиште помоК против Турчина. Тај игуман помири краља са ирогнаним сином. (Осјепа а(:аг1ћ јгуога, — Раскј. 172), као да ту ни Данило, ни архиепискон Никодим нису имади никакиа удеда, него само овај Грк ! Ади ми сумљамо у тозгику боле)>ивост и наклоност срца Андроникова према мукама СтеФановим...