Београдске општинске новине

ГОДП НЛ XI.

— 46 —

БРОЈ г.л

СРПСКЕ ЦВЕТИ Данас, на Светле Цвети, српски народ у Краљевини прославља велики и :;начајпи дан свога народног и политичког васкрснућа, узвишен и благословен дан обновљења државна живота свога. После многовечна робовања; поеле пет векова народне обамрлости и иотнуна расула државна, на Цв ти 1815. године један део срнског племена, сриска Шумадија понова је пренула духом, размахнула снажним мишицама својим, и у једном узвишеном и сретном напору зачедила језгро нове државе српске и рашчистида огњиште, на коме је ускоро букнуо топли и свети пламичак иезависности народне, На данашњи дан, равно нре седамдесет и осам година, у сред Шумадије, у скровитом сеоцу Такову једиа дружиница родољуба српских прегла је на огромно али свето дело народнога ослобођења, а добри Бог је њено прегнуће благословио и знаменита одлука таковска носгала ]е те мељ на коме је богу хвала за 78 година ево сазидана незавнсна Краљевина српска, Малена бројем ова дружиница ]>одољуба таковских била је велика јунаштвом, прегаоштвом и родољубљем својим и њен је поклич убојни наскоро одјекнуо од Дрине и Увца чак до Тимока и Дунава, потресајући сриске горе и дубраве а распирујући пламен јунаштва и пожртвовања у свима срцима српским.... Зелени лугови српски брзо су се напунили оружаним убојницима, песма слободе занела је душу Србинову, оштри ханцари побуњених робова брзо су се укрстили с брнтким 1)Ордама силних господара, љутп челик писну, топла крв јурну, а нз потока српске и душманске крви изгреја јасно сунце српске слободе да огреје надом и поуздан.ем цело племе српско. С тога су српске Цветн велики и све-

Ц&Р СИЖЕОН-СИНИШЛ НЕМАШИЋ ПАЛЕОЛОГ ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА НАПИСАО РАДОСЛАВ АГАТОНОВИЋ (Са једном земљошсном картом) (наггадшга општина београдска другом лидовданском наградом) МОТО: „РгаесЛришп гашшв аопаШии геоГ, ие \'1г(и1е8 вНеап^иг, и^ие рга\'18 (ИеНк (асИжци' ех ров1;еп1аЈс е4 |'п1':шпп те(и8 811." ТасН., Апп. ШК Ш., сар. 65 11. Ро^ење. Синешино ; — Последице његовога ро^ења; — Где је акивео и васпитавао се Синиша после сжрти свога оца до 1347.? — Даље последице његова зживљења. (настлвак) Ну ни тада, а ни доцније преговори и не донесоше повољна резултата, и брака

тао дан у бурној повесници нашој; оне су благословени дан васкрса целога једног народа, оне су светли узор шта може братска слога и јупачко ирегнуће и оне еу најбол>и учитељ наги који нам громогласно довнкује „Само слога Србина спасава". Да, велики је наук што нам га пружа данашњи светао дан. Он нас учи да је најбоље поуздање у себе сама; оне нам казују да родољубиво, јуначко прегнуће све може; оне нам довикују: искупите се око вође свога, око државнога поглавара н пружите један другом искрену братску руку, па сте онда непобедни и достиНиКете све за чим се мудро кренете, Ирослављајући данашњи светао и велики дан, ми не можемо друкчије и бол>е угодити блаженим сенима великих предака наших, но да се угледамо на врлине њине и да будемо отаџбини оно што су јој били. Одушевљени тим осећајима ми данас с поуздањем и с пуно најлепших нада погледамо на узвишени престо, на коме седи праунук великога таковскога војводе и из пуних груди кличемо : Да живи наш узвишени господар Кра.љ Александар Г! Да живи народ српски!

0 Б 3 Н А Н А Дешавало се и дешава се, да сопственици кућа, које су са новим београдским водоводом спојене, а нарочито инсталатери, при инсталпсању водовода у појединим зградама, и пре него се инсталација подвргне проби, отворе општинску славину, која се поред водомера налази, и воду употребљавају. Овакав рад сопственика кућа и инсталатера противан је члану 1. правилника за инталисање водовода по кућама јер и тај део водовода све до места на којем је ноСтефанова са Вланком иије ни било. У гоме се слажу не само сви наши летоииси, већ и већина наших и страних историка, који су ово доба српске историје оиисивали. Колико је нама нознато, једини Т. Флорински, — да и не спомињемо нашега Ра јића, који о другом браку Дечанскога из основа иогренхно говори, 1 ) — ослањајући се на неке досле неиздане рукописе Дубровчанина РастиЧа , и на неке забелешке у „Моп КаупвГпа" 2 ), вели у својој књизи: „К)жн 0/1ЛВАНЕ И ПиЗЈНТИА КО КТО()ОИ ЧГГКК(П'м XIV. к'кка," II. 47, ово : ,,'Лл т-клгк (т. ј. пошто је Стеван Дечански савладао оба претендента на српски престо) с/|4гд!ј!н>т г к дкд )(оккIе брдкл салшга О^рошл: гк Пианконг, дочеркк* Филипа Тареитскаго, Гсрцога |1 \аискаго и (по слирти зтои второи женке) гк ЖарненЈ дочеркк' Оол8пскаго налгксника Иаиипцкекаста Јоана М ллеологл ", па се чак чуди и Енгелу и Мајкову, што они поричу тај брак, Ми смо видели горе, да су само преговори о том браку вођени, а да се није *) Неман.иКи, Ш. 164. V Кс јИ : „Ш8(опа <1е1а гериђЦса (И Ка^ика". Рукоп. Вјг . И. Ламанекога. под. 1323. год. — „Еш. гаоп. Ка^иата. Бјђп геГогтаИоитп, 1оти8 I, 2а§га1>1ае, 1879. р. 75. 82. 90. (у Флоринекога: „Јужније Славјане.",)

стројен водомер закључно, својина је оцштнне. Одржавање и руковање са њтш само и искључиво врши управа водовода. Овакав рад цнсталатера противан је и чл, 15. поменутог правилника, јер инсталатери су управо дужни, да воде озбиљног рачуна, да при свом раду ни најмање квара водомеру и његовим саставним деловпма ма у ком погледу не учине. Отварање славине општинске пре извр шене пробе инсталације и на тај начин употреба воде, носи собом озби.т.ие носледице по сопственика куће, којн са непробаним цевима није заштићен противу могуће поплаве. Уирава Водоводау интересу граНанства, од могућне поплаве услед непробаних цеви, те и унрава водовода у њиховом интересу, а с ногледом на чл. 1. и о. правилнпка за инсталисање водовода, узимаће од сада строго такав рад у оцену, сматра ће га као одвајање воде пред водомером, па соиственику куће забраниће употребу воде а сем тога подврћи и казни по § 326 кривичног закона како сопственика тако и инсталатера. Бр. 120 12. Фебруара 1893. Београд Управа водовода

0 Б 1 Д В А Ради осигурања за калдрмисање у вароши Панчеву у год. 1893. нужног мате ријала, тако исто и ради осигурања посла око одкопавања. лржаће сс 24. марта (о. аирила■) о г. ире. члдпе у 10 сахати у малој варошко] дворани минуендо лицитација. Нуждан је следећи материјал: 76,200 комада тесана камена ( 1 */ 1В см. коцке), 61,400 комади тесана камена (полукоцке), 1110 м а . обичног камена и 2894 м 3 песка; посла око откопавања има 2536. 31 м 3 . дошло до ресултата, тј. да из поменутих узрока Сте<т>ан се није оженио Бланком. С тога се више нећемо ни трудити, да новим доказима побијамо речи г Флоринскога, који по горњим изворима хоће из вођених преговора само око тога брака, да закључи, да је друга жена Ст. Дечанскога била Бланка. Не могући наћи иријатеља на западу, СтеФан је сада био нринућен, да се ноново окрене к Бизантији, не би ли успео, да са те стране буде на миру, тим пре, што су Грци, намирисавнш његове намере, да се сиријатељи са заиадом противу Бизантије, завадили га били са зетом и васалом његовим, видинским Михаилом. 1 ) У тој намери, СтеФан, измиривши се са зетом својим, похита, да са царем Андроником старијим веже пријател>ство. С тога посла у Цариград свога посланика хумскога владику Данила, који тамо „сккртин ккса ^оттжА сркдкцоК ш'0" 2 ) — т. ј. додаје г. Срећковић, „испроси за краља свога кћер Јована Палеолога (синовца старијега Андроника) Марију ." То је било године 1325. Грчки иисци: Хлс. Стге*) Срећковића: „Истор. Срб," П, 279. Данило: „Животи", и т. д. 174