Београдске општинске новине

БРОЈ 15

— 59 —

ГОДИНА XI.

XI. Да би се сума која је буџетом одређена на издржавање овд. сиротиње праведније и нравилније делила, — председник предлаже да се одреди нарочито повереништво које ће у споразуму са судом ониггинским одређивати којим ће се лицима и колика помоћ из општинске касе даватн. По саслушању овога одбор јеизабрао г.г. II. С. Цветковића, М. Јаковљевића, М. Јовичића, П. Михаиловића, Ст. Јорговића, Вучка Ц. Илића, п Т. Чупића одборнике, да као одборски повереници у споразуму са судом општинским одређују колико ће се коме из општинске касе .давати помо11. Тројица од њих могу нуноважно радити.

XIII. ВАНРЕДАН САСТАНАК 2. Априла 1893 год. ГГредседавао председник г. II. Татић, од одборника били г.г. Др. Ж. Нетровић, Наум Миловановић , Тодор Чунић, Андра Ђорћевић, А С. Борисављевић, П. М. Михаиловнћ, Стев. Ивковић, М. ,Т. Антула, Драгут. М. Настић, Вучко Ц. Илић, Стеван Ђ. Јорговић, Нав. С. Цвстковић, Три>. Ћорђевић. Васа Николић, Сима Николић, Јовица Барловац, Стојан На.јкић, Давид Були, М. Штрбић, Дим. Милојевић, Мих. Михаиловић, Петар Радовановић, Јевр. Андоновић, Гргур Миловановић, Ст. Ђурчић, Др. Пиколић, Иера Тодоровић и Јоца Ристић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 31 Марта 1893 год. и примљен је без икаквих измена. II. Иредседник општине извештава одбор, даје Његово Величанство Краљ Александар I, нрокламацијом објавио народу, даје нримио сву државну власт у своје руке. Одбор је саслушао, овај извсштај стојећи п и одазвао се са Жнвело ЈБегово Величанство Краљ Александар I. III. Поводом горњег саопштења а на предлог предссдника одбор Је одлучио, да нредставништво вар. Београда корпоративно поздрави Његово Величанство; да се у част данашњег дана од стране онштинског представништва приреди бакљада, и да се поднесе Његовом Величанству нисмена адреса оданости и верности. до три године. Са тако ситном децом куда ће? У двору Душанову није омела живети, бо.јећи се можда да властеДа, која ју је због њених интрига мрзела, не учини крај њеном и њеног сина животу. Отац пак њен Јован Палеолог солунски паниперсеваста тада је већ био у гробу 1 ). Деда њен по матери Метохита , кад је збачен био цар Андроннк старији, чији је он присталица био, тако је пострадао ј од гневнога победиоца, Андроника мла1)сг. „да јс умро у Највећој оскудици и сиромаштипи"'). Млада удовица, несрећна краЈБица Марија „нцје имала нигде никог рођеног, коме би се иовратила: она је имала само „децу", т. ј. Синшну и Јевдокију, иа кад није имала куда ићи, њој је било најпрече да остане код своје деце." Она је дакле остала у Србпји, да ли у Душановом двору, не знамо, тек 1) Шс. Оге^. Ш8+, ћуаап! Нћ. VIII. с. 14, р. 373.-38 . опис путовања истога писца, као носланика грчког, на двор српскога краља Дечанскога, да поврати Ирину, жсну Јована Налеолога, а Матер Маријину, која је тада била у Србији код свога зета, не смејући ићи у Цариград, због тога, што је њсн муж био нротивник Андроиику млађем, а присталица старијег Андроника. '-) Гласник 57. 124.

Трошак око приређивања бакљаде да надне на терет партије буџетом одређене за непредвиНепе трошкове. IV. Поводом данашње промене државне владе председник општине г. П, Татић подноси оставку на нредседничку дужност. По нрочитању тога акта Абр. 1793 одбор је после поименичног гласања са 25 противу 3 гласа решио, уважава се оставка на нредседничко звање г. Петру Татићу с тим, да се од дужности разреши трећег априла 1893 год. а дужност председника да врши иривремено г. Михаило Јовановић члан суда.

ОБЗ Н АНА. Како је ова команда са превођењем из позива у позив готова, то се овим позивају сви обвезници и то: прекобројни редовне војске, обвезници I и II позива народне војске из Београда, да у дане означене престану овој команди ради сравнења билета са списковима и пријема нових билета и поправке старих и то овим редом: Од почетних назначених слова наимену, А. Б. В. и Г. 15 тек. месеца; Д. Т>. Е. и Ж. 16 тек. месеца; 3. И. Ј. К. Л. Љ. 17 тек. месеца; М. II. и 0. 18 тек. месеца II. Р. С. и Т. 19 тек. месеца; Тз. У. Ф. и X. 20 тек. месеца; Ц. Ч. и 111. 21 тек месеца. Кбр. 2300. Из канцеларије седмог пуковског округа, 3 априла 1893 године у Веограду.

Помозимо пострадалима од вемљотреса. Неколико је само секунада требало па да земљотрес почини грдну штету у Поморављу, једноме од најпитомијих крајева Србије. Куће су попрскале, људи избегли на студен и на ветар, послови застали, општп свакојако под занггитом и пажњом Душановом, који није тражио да се за њене интриге свети на невиној децињеној. Али она ипак није дуго била удовица. У Србији ј с тада био млади властелин Јован Оливерић, син оног старог Оливера војводе Милутиновог 1 ). По мишљењу г. Срећковића 2 ), тај Јован Оливерић, мора да је узео га жену маИеху Душанопу Марију, ј 1331. год., да је код њега одрасла Јевдокија, и удата за Дејана; да је Синиша одрастао код очуха; дагајезато (Јована Оливарића) Душан брзо ванџирао и т. д." Сад нам је лако. Кад знамо шта бива са краљицом Маријом носле смрти њенога мужа, ми видимо у исто време, шта бива са петогодишњим Синишом, где он расте, где се васпитава. Давле по овоме, мора се држати, да је (Јиниша 04 своје аете године, иа до двадесете живео и васпитаоао се на двору свога очуха, у крилу своје матерв....

1) Гласник 57. 12 2 ) Колико нам је позното, до сада нико није покушао да обори то ииш .Ђење г. Паитино.

страх још држи онај крај у немиру. Штета не двоји богата од сиромаха, а има је на стотине хиљада динара. Никоме није лако у томе крају, а стотинама сиротиње уздише и без зараде и без хлеба. Болест и немоћ готов су друг где год нема шта у уста да се заложи, где год нема чиме штета да се оправи, где год нема зараде да се нађе Али докле смо год живи ми што смо срећни били да нас тај случај иоштеди, сме ли бити та сиротиња несрећна и напуштена ? Наша треба да је брига њихово садашње несрећно стање, ми не смемо допустити да се они, браћа и суграђани наши, за парче хлеба својој породици брину! Може ли, у таким приликама, нама наше парче хлеба слатко бити, ако га с пострадалом браћом нашом поделили нисмо ? Зар ми нисмо ускратили себи сваки дан по једно задовољство, зар ће нам то задовољство пријатно бити, ако на другој страни дома нашег сиротиња цвили, немогући да се помогне, ни хлебом захрани? Одбор девојака узео је на се дужност да о овоме увери пострадалу браћу нашу и да их утеши. И Одбор овим позива свакога без разлике, да приложе што могу на пострадале од земљотреса, да Одбору у извршењу горе поменуте опште дужности номогну. Одбор ће се старати да се дарови њему уиућени пошљу и расиореде куд је најпотребније. Прилоге прима свака од потписаних. Позивамо наше сестре и другарице по Србији п по целом српском народу да примеру нашем следују. Нека сваки да што му је лако дати, али то нека ни пошто не пропусти па ће наша браћа заборавити несрећу своју, утешена братском и сестринском руком. А. ПачиЛева, А. КовановиЛева, А. РадовановиКева, А. 1'адосављевиЛева, А. РајовиЛева, А. Али, као што смо горе сиоменули, Синишино живљење и васпитавање на двору свога очуха, српскога војводе Јована Оливерића, пред очима Душановим, није било без последица. Узроци који су, кад се родио Синиша, покренули онда „младога краља" Душана, да устано на свог оца, и да себи обезбеди нресто, опет сада постичу у краљу Душану зебњу, даакојош за свога живота не осигура престо своме сину, да ће после његове смрти опет Си ниша грозити наследству Урошеву. Та зебња задаје Душану, као што смо казали, не мале бриге, с тога он још за живота свога свима силама ради, да своме сину обезбеди наследство и круну српску после смрти своје. Као што је иознато, год. 1332. долази у Србију краљу Душану узуриатор грчкога престола Јован Кантакузен, и моли Душана да му помогне, да се врати у своју отаџбину - Византију, и да седне на грчки царски иресто. Својим лукавством и вештом нолитиком, каквом се он нарочито одликовао, Кантакузен успе с помоћу краљице Јелене и неких најмоћ-