Београдске општинске новине

БРОЈ 17

— 67 —

ГОДИНА XI.

Н А Р Е Д Б А. Одбор је општински у својој еедниди од 15. Анрила 1893 год. на основу чл. 5. закона о чувању пољских имања прописао ове казне за потрице за ову 1893 год. I. За прегажени или опашени 1 квадр. метар пашњака, браника, воћњака, ливаде и детелине 0'10 дин.; II. За један кв. метар баште баштованџинице - прегажен или опашен, 0'50 дин. III. За један чокот виноградски упропашћен 1'00 дин.; IV. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве засејане јечмом или овсом 0 - 15 дин.; V. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве, засејане житом или ражи 0-20 дин.; VI. а) За један струк кукурузни пре ;прашења 0 - 05 дин.; б.) За један струк кукурузни после прашења 0*10 дин.; в.) За један струк кукурузни после првог копања 0*15 дин.; г.) За један струк кукурузни после другог копања 0*20 дин. Од стране суда општине вар. Београда 19. Априла 1893. г. СВр. 5058.

РАД ОПШТННСКОГ ОДБОРА -XVIII. ВАНРЕДАН САСТАНАК 15. Априла 18!);!. год, Председавао председник г. Милован Р Маринковић, нрисуствовали члан суда г. Јов. Лнтонијевић, кметов. номоћ. г. Коста Чупић, од одборника били г. г. Никола X. Поповић, Ђ. Ж Нешић, Коста Б. Михаиловић, Сава Вељановић, Р. Драговић, Ф. Васил.евић, Ј. Ђуровић, Милош Трпковић, Михаило Јанковић, Љ. Јовановић, Милутин Марковић, 1о. (Новаковић, М. Велизарић, *!.>. Димитријевић, Коста Д. Главинић, Др. Марко Т. Леко, Мих. Д. Банковић, Андреја Одавић и Милан Ђурић. I. Ирочитанп су записници одборских одлука седница држацих 7. н 10. Априла 1893. год. и примљени су без измене. кави човек појмио је стање, у коме се и она и сва Србија налазила тада, па је с тога и гледао, да се користи тим приликама, те да се дочепа и онога места, за којим је толико жудео. Па је неке од властеле српске он вукао на своју страну, неке пак царица Јелена са Урошем; а неки су стајали у дилеми, не знајући коме да се приволе, док су четврти отишли са свим на другу страну, под барјак једнога човека, који ће ускоро с југа оздо да загрози и Призрену и Серезу. Доведсна Србија у тако жалосно унутарње стање, није ни чудо, што ускоро виде у себи поред законитога наследника и цара, нејаког Уроша, са мајком му царицом Јеленом, и два претендента на царски престо, --- једнога препреденога и до крајности амбициозног и лукавог нолитичара . Вукашина; и другога најопаснијега претендента, који је подједнако претио опасношћу и Вукашину, и цару Урошу с матером му; - - претендента, који је био не само доста снажан и моћан, да у оном унутарњем хаосу и метежу зграби к[)упу Урошеву, већ који је износио и неко своје старинско породично право, по коме после смрти Душанове, њему ао араву припада царски престо. Тај други претенденат беше брат

II. Иредседник извештава одбор, да је суд онштински решсњем својим од 15. Априла 1893. год. Абр. 2058, одредио деветнаест пара дин. цену хлебу по килограму а да се продаје хлеб по двадесет пара дин. у тежинн 1053 грама. Одбор је примио к знању ово саопштење. III. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд Абр. 2019, 1994, 2074, Абр. 1894, 1951, 1931, и акта иследног судије за варош Београд Абр. 1952, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Младсн Милић, тргов. доброг владаља и доброг имовног стањи и да нема задруге; да је Алберт Сабо, доброг владања и доброг имовног стања: да је Три®ун .Јаћимовић, доброг имовног стања, а да мујевладање његово непознато; да је Мирко Николић, доброг владања а сиротног имовног стања; да су му ненознати: Ранко Чолић, Јелена Ристановић, Радојко Радојковић: да се иследни судија обрати смедерсвској општини за иотребно уверење за ЈосиФа Данона, по што он тамо од 1891 живи. IV. Иредседник износи одбору на мишљење молбс, којим се тражс уварења о сиротном стању и породичном односу. По прочитању тих молби Сбр. 5852, 5808, 6031. 5792. одбор је изјавио мншљење, да сс Стани Стојадиновић, Живки Крављанац и Ордену Вељковићу може дати тражена уверења; да се суд претходно увери о имовном стању ЈозеФине Бихелс, па тек онда да јој изда тражено уверење. V. Одборник г. Ђорђе Димитријевић, подноси молбу, да сс ослободи дужности присутничке и члане одбора цркве Св. Александра Невског, по што порсд дужности одборника општ. београдске не може вршити и овс две. По прочнтању те молбе, одбор је решио, да се Ђорђе Димитријевић, ослободи дужности присутничке изабрав на његово место за присутника Димитрија Милојевића, трговца. Г. Димитријевић да останс и даље члан одбора цркве Св. Александра Нсвског. VI. Председник изноеи одбору на решење три молбе, којима се траже одсуства. Душанов, наш деспот Етолије и Акарнаније Синиша НемањиИ Оно што је силног Душана за све време његове сјајне двадееетчетири - годишње владавине непрестано мучило и узнемиравало; оно што је царицу Јелену нагнало да и своју душу греши, употребљујући чак и недопуштена средства, само да уклони са света онога, који прети опстанку престола њеног сина, - ето сад је дошло време, да се изврши, да се обистини. И Душан и .Јелена непрестано се бојали, да престолу њихова сина не загрози једном опасност од Синише; и то, ето, сад доживе царица Јелена, да својим очима гледа, како онај, кога би она била отровом уморила, да га не спасе великодушност царска и братска љубав, сада с неким правом својим устаје, и тражи и од ње саме, да му уступи круну и престо Душанов Унутрашњим приликама у српској царевини већ је био потпуно спремљен страховити грађанскн рат. Сваки се спремао живо, да га та страховита катастроФа не изненади. На све стране простране Душанове царевине, потмуло је тињала опасна ватра; еамо се још ишчекивало: где ће прво избити пламен, и ко ће бити тај, који ће први креснути |

По прочитању тих молби, Гбр. 363, Абр. 17^2 и 2110. одбор је решио, дассАлберту Марешу општинском инжињеру одобри двадесет-петодневно осуство Сретену ТриФуновићу, контролору нетнаестодневно и Станимиру Рацићу, десетару двадесето-дневно одсуство. VII. По прочитању молбе Читаонине београдскс Абр. 1254. Одбор је решио, да се читаоннца београдска ослободи плаћања кирије за 1892 годину за стан у коме се сада налази. VIII. На предлог одељка налилулског Сбр. 5058.Одбор је на основу чл. 5. зак. о чувању пољског имања решио, да и у овој годнни важе исте оне казне за потрице, којс су важиле у 1892 год. (Решење одборско од 19. Марта 1892. год. Абр. 5242. Кбр. 221). IX По прочитању извештаја комиеијеког Абр. 1561 и 1653. о ионуђеним кућама за смештај грађевинског одељења и управе водовода, одбор је решио, да председник општине одреди нарочито повереништво, да оно изабере једну од кућа, што су понудили браћа Леко, Коста Н. Лазаревић и Радован Барловац, на да са сонствеником нзабранс куће учини погодбу о закупу. X. По прочитању реФерата члана суда г. Јована Антонијевића Абр. 2051. којим се извсштава суд, да, општински нравозаступник г. Милан Ст. Марковић од 7. Априла никако не долази на своју дужност, одбор јс решно, да се оиштински правозаступник г. Милан Ст. Марковић, због недоласка на дужност од исте разреши и да му се одузме пуномоћство. Избор новог правозастуиника, да се остави за идућу седницу. XI. Главни благајник г. Михаило Стевановић, подноси оставку на своју дужност. По прочитању тога акта Абр. 1795. Одборје решио, да се уважи оставка г. Михаила Стевановића на дужност главног благаЈника и да се од исте одмах разреши. Дужност главног благајника да врши привремено члан суда, кога ће председник општине одредити, с тим да се распише стечај за ово место под погодбама раније одређеним. варницу у тај потмули огањ. Најзад дође и тај час. Прву варницу, која отаочињч грађансш рат у Србији, креше главом десиот Синиша НемањиК Видећи како се нагло распада царство његовога пок. брата, и како као на јагму грабе један по један део српске царевине поједини осиљени властелини; а гледећи на престолу српском нејаког синовца свог Уроша, који је и сувише био слаб, да томе грабежу стане на пут, Синиша устаје и објављује своје право на круну српску, и труди се, да је се дочепа, не би ли он могао спречити даље распадање српског царства. Је ли такав поступак Синишин за осуду? — „ Синиша не устаје по злоупотреби своје власти јср он то не би нн учинио, да на престолу брата му седи достојни заменик Душанов; он не устаје ни као бунтовни намесник једне области, у двогубој злочиној намери да преотме власт од свога законитога цара. Он устаје као син краља Дечанскога, као брат Душанов, по оцу, као дејствително најстарији Немањић. Он се иставља као легитимиста; он брани стару државоправну установу, по којој је ваљало да на упражњени престо седи свагда онај. који је по годинама најстарији члан ди-