Београдске општинске новине

ГОДИНА XI.

— 72 -

БРОЈ 19

силу решењем Владе Његов. Величанства од 10 Јуна 1892 год. ПБр. 10381 основаним на чл. 6. 7 и 9. зак. о варошкој трошарини у Београду од 13 Јуна 1884 године. Од суда општине вар. Веограда 30 Априда 1893 год. АВр. 2366.

НАРЕДБА. Општински суд приметио је: да се разни отпаци покупљени са ђубришта, као што су: коске, старе крпе, хартије стакларије и томе подобно носе по свима варошким тржиштима и улицама ради продаје. Како је ово противно санитетским прописима о одржавању чистоте, која је један од најбитнијих услова за здравље становништва, то суд општине вароши Београда позван чл. 36. зак. о општинама за одржавање санитетских прописа Паређује: да се продаја и куповина ових одпадака може вршити од сада само на друму вишњичком и нигде више. Ко би противно поступио овој наредби казниће се по §. 326 крив. закона Сбр. 4306. Од суда општине вароши Београда 16. Аирила 1893 г. у Београду.

Н А Р Е Д Б А. Одбор је општински у својој седници од 15. Априла 1893 год. на основу чл. 5. закона о чувању ползских имања прописао ове казне за потрице за ову 1893 год. I. За прегажени или опашени 1 квадр. метар пашњака, браника, воћњака, ливаде и детелине 0-10 дин.; II. За један кв. метар баште баштованцинице — прегажен или опашен, 0-50 дин.

УР СИМЕОН СИНИША НЕМАЊИЋ ПАЛЕОЛОГ ИСТОРИЈС^А РАСПРАВА НАПИСАО ј-^АДОСтЛАВ ^ДГАТОНОВИЋ (оа ЈЕДНОМ ЗЕМЉ0ПИСН0М КДРТОМ) (Наградила општина београдска другом видовдамском наградом) Мото: „Ргаемричт типив аппаНит геог, пе У1г1:и-1е8 зПеап^иг, иЦие ргаУ18 (НсИб ГасУз^ие ех роз1;епШе е! т&тја те1из вИ". ТасН., Апп, 10). III., сар. 65. IV. Цар Симеон - Синиша (Немањић) Палеолог. (од 1357-1371. год.) „Зуцебог ег Хоштсо т</> весо та<ко? наХ (ЗаоЉуд хси аутохдсхто(1 Рсоџассог у.ш ха1 паЈ»го? А^агог), О^уеспд о Па/.аљ}.6уод и . Гласник XVIII. 201. (НАСТАВАК) Напред, у другом одељку ове расправе, ми смо напоменули, како је цар Душан страховао за опстанак ирестола свога сина,

III. За један чокот виноградски упропашћен 1-00 дин.; IV. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве засејане јечмом или овсом 0'15 дин.; V. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве, засејане житом или ражи 0-20 дин.; VI. а) За један струк кукурузни пре прашења 0'05 дин.; б.) За један струк кукурузни после прашења 0'10 дин.; в.) За један струк кукурузни после првог копања 0 - 15 дин.; г.) За један струк кукурузни после другог копања 0'20 дин. Од стране суда општине вар. Београда 19. Априла 1893. г. СВр. 5058.

О Б Ј А В АМноге се општине и друге власти обраћају на општину београдску са захтевима, да она или наплати од некога порезу, или да кога у норезу уврсти, или да што друго по овоме послу уради. Како општина београдска према закону о непосредној порези не ради ове послове, но за то постоји нарочито пореско одељење за вар. Београд, то, да би се излишна преписка избсгла, Суд општине вар. Београда Објављује, да се све ово-земаљске власти обраћају по напред именованим пословима непосредно пореском одељењу за вар. Београд. Од суда општине вароши Београда, 17. Априла 1893. год. СБр. 4546.

највише из тога разлога, што је добро знао, да ће, ако би Синиша покушао после његове смрти васпоставити своја наследна права, цариградски Палеолози прећи на страну свога сродника и пријатеља, и потпомоћи га у његовим потраживањима. Тако је заиста и било. Одмах после смрти цара Душана грчки цар Јован Палеолог био је на страни свога сродника, цара Синише Палеологовића, па је прнвукао на своју страну п бугарског цара Александра, узевши његову деветогодишњу кћер Марију, за жену своме такође деветогодишњем сину Андронику'). Тако се може држати, да је Синиша имао пре нег што ће на Србију поћи, уза се већ два доста моћна суседна владара. Који су имено од српске властеле били на страни Синишиној, данас се још не зна; без сумње, да их је било, и то нарочито оних консервативнијег характера, којима се „нови ред" Душанов, што се тиче наследства, није допадао, и који су у цару Синиши гледали избавиоца српског царства из чељусти разних његових узурпатора и отимача. Зна се име само једнога Душановог војводе, деспота арбанског Јована Асена

I) СреКковића : „Ист. срц. нар." П 7 39.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА XXI. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25. Априла 1893 год. Председавао председник г. Милован Р. Маринковић, од одборника били: су г. г. Пикола X. Поиовић, Љ. Јовановић, М. Велизарић, Ђ. С. Новаковић, Др. П. Поповић, Мих. II. Бончић, Рад. С. Филиповић, М. Капетановић, Филип Васиљевић, К. Петровић, Сава Вељановић, Ђорђе Неранџић, Јов. Ђуровић, Мијајло Јанковић, Мих. М. Ђорић, Лазар Радонић, Коста Д. Главинић, Ђорђе Ж. Нешић и Р. Драговић. I. Прочитан је записник одборских одлуна седнице држане 19. Апрша 1893 го*д. и иримљен је без измена. II. По прочитању акта истражног судије за варош Београд АБр. 2199, 2180, 2181, 2200, 2182 којим се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио: Да су му Антоније Дуњак кочиЈаш, Вукашин Наумовић штампар. момак и Благоје Милојевић рибар непознати; да је Милан Милетић телеграФиста доброг владањ п а да му је његово имовно стање непознато; да су Перса жена Науна Младеновића и Петар Јовановић ликерџија доброг владања и доброг имовног стањаIII. Председник износи на мишл.ење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По прочитању тих молби СБр. 6360, 5804, одбор је, изјавио мишљење, да се суд предходно увери о имовном стању Алексан дре жене Васе Ристи1>а, па тек опда да јој изда тражено уверење; да се круни удови Лазара Јовановића може дати тражено уверење. IV. По прочитању извештаја комисијског ГБр. 421 одбор је одобрио, одре^ену осу у продужењу крунске улице с тим, да се пошље министарству грађевина на преглед и одобрење, пошто се овим мења регулациони план. V. Напредлог управ. општинске трошар. АБр.2445 одбор је одобрио, да Вељко Неделжовић коњички трошар. нозорник може осуствовати од дужности двадесет дана. Осуство му се има рачунати сд дана кад га стане употребљавати.

Комнена, који је као очух Синишин, имајући са њим заједничке интересе, радњу и судбину, морао отворено прећи на страну Сининшну *). Јер поделивши заједно са Синишом епирску деспотовину, наследство деспота НићиФора Анђеловића II, могао се и он бојати, да и њему не загрози опасност од НићиФора, пошто је овај од Синише отео један део своје очевине. НићиФор је био дакле противник и Синиши и Комнену. Њега је противу обојице њих подстицала и потпомагала српска царица Јелена. Отуда је природно, да је и деспот Комнен морао бити чврсти савезник Синишин, а први га признати за цара српског, арбанашког п грчког, и отворено стати у непријатељски положај према царицн Јелени и њеном савезнику деспоту епирском НићиФОру II. Па је с тога и гледао, да га некако уништи или одагна од граница својих земаља, и лииш царицу једног моћног савезника, који је највише могао сметати цара Синишу у остварењу његових планова. Тиме се и даје објаснити, *) Могло би се нагађати, да је и војвода Жарко био уза Синишу, пошто се за њега извесно зна, да. се био одметнуо од Уроша. (Види Срб. сноменици II. К. Твртковића, част I бр. 45. страна 56). Али се ипак одатле само не сме зак.Ђучивати, да је он био уза Синишу ; већ можда у броју оних ,неутралних".