Београдске општинске новине

БРОЈ 20

ГОДННА XI.

III. За један чокот виноградски упропашћен 1.00 дин.; IV. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве засејане јечмом или овсом 0.15 дин.; V. За прегажени или опашени 1 квадр. метар њиве, засејане житом или ражи 0'20 дин.; VI. а) За један струк кукурузни пре прашења 0 05 дин.; б.) За један струк кукурузни после прашења 010 дин.; в ) За један струк кукурузни после првог копања 0'15 дин.; г.) За један струк кукурузни после другог копања 0 20 дин. Од стране суда општине вар. Београда 19. Априла 1893. г. СБр. 5058.

ОНШТИНСКЕ ЛНЦНТАЦИЈЕ Суд општине београдске. држаће на дан 19-ог овог месеца, јавну лицитацију од 9-12 сахати пре подне, пред касарном код „Орача" у палилули, за давање под закуп права кошења траве на појединим општинским земљииггима. Услови и остало могу се видети сваког дана у рачуноводству општинском, а и на сам дан лицитаиије. Ко има вољу закуп овај узети нека поменутог дана дође на лицитацнју. СБр. 7795 — Од суда оиштиие вароши београда, 13. Маја 1893 год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е Држан 7 априла 1893. год. у Веограду. (по СТЕНОГР. бблешкама) (СВРШЕТАК) Мика БончиИ — Овде у опоме акту Управе вар. Београда, којпм уводи у дужност стару Управу, на место досадан.е помиње се, како

је био порекла грчког; а Кантакузен га познаје као Србина, па чак и нешто род Душану 1 ). За њега и за неког Томиелава, вели се, да су били издајице Душанове, и прешли на страну Кантакузенову, приликом једног Душановог ратовања саМаџарима. „Смрт Душанова затеклаје Хлапена, не зна се како, управитељем у Верији; ваља да је знао себи испросити опроштај на онај исти начин, као и Хреља Омућевић, или се тек после дочепао ове области из руку слабога Уроша". Кад је ћесар Прељуб умро 1355. год. у Трикали, остала је ту да влада његова удовица, са малолетним сином Томом. Ну њу је одатле протерао, и заузео њену област, деспот НићиФор епирски. Она оде царици Јелени и Урошу, који је сада преудаду за Хлапена. Царица Јелена је хтела од њега да начини новог противника, непријатеља и сунарника Синиши, на место погинулога Нићи<1>ора. С тога му и да нешто војске, и напусти га на Тесалију, царевину Синишину, баш у оно исто доба, кад се Синиша налазио у Етолији 1361. год., повраћајући своју стару деспотовину-).

1) Сап^ас. IV. 19. -) Гласник XIII. 331.

онда кад је био тај збор за неповерење нпје било изгласано неповерење; није с тога, пошто је радња при томе гласању оглашена Саветом за незакониту. Сад како било, да било, али Факт је да је поднесен један акт о пеповерењу и нама сад налаже наша дужност да даље посчупимо по закону у коме има одредбе о поступку, кад се добије акт неповерења. Ми дакле треба да изнесемо на гласање акт о поверењу и неповерен.у, те да се реши остаје лн ово преставништво ооштине или не. Андра ОдаегиИ — Ја сам баш мпслио да прву реч, коју будем узео у обновљеној радњи одборској, узмем ради овога о чему је г. Бончић говорио Ја налазим. Господо, да повраћај старе законите Управе општинске није учињено нншта друго, него ]е прибављеиа взжност једној одлуци државног Савета, коју је, као надлежан донео по нзвршеном гласању о неповерењу, „која гласи да досадања Управа није била законита, већ стара, у којој смо били". Дошавши, дакле, овде ми се не налазимо ту по нашој вољи или с обзиром на интересе, који нас лнчно везују за опстанак у одбору, него по поверењу које су нам наши суграђани поклонили. Но кад смо већ на основу постојећих закопа повр ћенн на места на којима смо по праву били, то налазим да нам част захтева да сад дамо оставке, те да дамо прилике свпма нашим грађанима, да гласају за поверење или неповерење, како би се на тај начин одузела основа неким нашим суграђанима да нам нребацују, како се држимо на овим местима без поверсња грађзна — ако смо у истини без тога, или, како би с правом моглп и даље остати на местима на које нас понова поверење грађана доводи. Мнлутин МаЈЈКОвиК — Предговорник казао је оно, што сам ја сам мислио да кажем, а то је да ми неби имали главнијег задатка сада, него да изнесемо пред грађане питање о поверењу или ноповерењу. Али пошто ово питање стоји у вези са још некима, то ја мислим, да треба да претворимо ову седницу у конФеренцију па да донесемо решење, које буде потребно према стању ствари. (Чује се: врло добро!) Мика БанковиЛ — Ја имам да кажем по овој ствари ово. Старо преставпиштво општине, у коме смо ми били, било је вољно да изиђо пред Хлапен, пошавши на Синипшну царевину, поведе собом и Прељубова сина, свог пасторка Тому, да би тиме себи осигурао бољи успех претенсијама његовим на очевину. Испочетка би срећне руке, те освоји од Синишине царевине важан и тврди град тесалијски, Димасис (Ааџаад), јер га Синиша, бавећи се тада у Етолији, не могаше бранити. Али и кад се врати из Етолије, и кад Хлапену изађе на сусрет, он не би куражан ступити са њим у бој. Већ „не осећајући се кадар да с њиме продужи борбу, покуша придобити га предложењем да се помире и сроде, које Хлапен прими још радије". Хлапен уступи Синиши заузети Дамасис, и остале освојене земље. Овај пак уда за Тому Прељубовића своју кћер Марију-Анђелику, поставивши Хлапена за њихова стараоца, и задовољивши га својом пређашњом сголицом Костуром, и облашћу која њему у околини нрипадаше. Томи пак, зету своме, да Верију и Водену са околним областима'). Свадба би у Трикали, где младенце венча лариски митрополит. Проведавшп ту неко време после свадбе, Тома са својом младом оде у тастом подарену му земљу, а ! ) Дестунис: „Еи. хроиика" !). — Рои^иетШе : „Уоуај$в <1аиз 1а бтесе" 1. V. р. 223. — Гласник XIII331.

грађанство са питањем о поверењу или неповерењу, Државна власт, која је имала дужност да бди над правилним вршењем овога рала, нпје била задовољна, са правилним и законитим радом општинског преставништва, него је наредила, да се гласање изврши на начин, који се њему допадао, а није био сагласан са законом. С тога је Државни Савет имао право и дужност да по ж 'лби грађана поништи сву неправилну радњу око неповерење од 21. Новембра. И ако је то Саветско решење одмах после гласања донесено, њега није хтео нико до сад да изврши Тек сад дошла је прилика да се оно изврши, што је и учињено. Оад је по моме мишљењу дужност да правилним путем то решимо о поверењу или неповерењу; сад је време, да упитамо грађане имајули у нама поверење или немају. Ја мислим да то греба што пре да извршимо, те да видимо да ли нам грађанство верује или хоће да бира друге људе. ПЈ)едседник — Пристајете ли да се ова ствар претресе у конфесенцији? (Пристајемо). Добро, дакле; претварам седницу у конФеренцију и молим господу, која не припадају одбору, да се из истог удале Држан 15. Априла 1893, год. Председник. Молим да чујете записник прошлог састанка. (Секретар прочита. Прима се) Суд општине вароши Београда решио је : да цена хлеба буде 19 пара динарских у Другој половини месеца Априла. Ово вам јављам ради знања. Молим да чујете неке тражбине уверења о владању и имовном стању извесних лица, која тражи истражпи судија (Секретар чита) Г. Ђока ДимитријевиК моли да се ослободи од дужности тутора црквеног (секретар чита молбу) (Разрешава се а место њега одређује Дим. Милојевић) Молим вас да чујете неке молбе општинског особља за одсуство (Секретар прочита). Одбор госпођица који прикупља прилоге за пострадале од земљотреса, обратио се за помоћ општинску. Ја сам одобрио да се на калимегдану може давати концерат у корист пострадалих. 18. овог месеца, али би требало и какву другу по • моћ указати од стране општина. (чује се: да се остави за идућу седницу док се види како стоји с кредитом.

Хлапен у Касторију. Тако је Синиша по цену својих жртава паралисао и ово друго моћно оружје царице Јелене, и Хлапена и Тому задобио за своје пријатеље п савезнике, који су га и за цара свога морали признати, и живели с њим у љубави и пријатељству за све време његова живота. Очекивати је било сада, кад се цар Синиша утврдио у своме новом пространијем царству, да ће поновити свој поход на Србију, те да овом другом приликом накнади онај први узалудни покушај. Али тако не би, већ на против, цар Синиша одбацио је од себе са свим сваку помисао више на српски царски престо; јер је и сам увиђао да није кадар, да изврши тако значајно предузеће. Неколико година после овог догађаја, он је мирно живео у својој престоници, старајући се једино, да одржи и очува оно што је имао у евојим рукама. Ну ипак није дуго време био са свим на миру. Године 1367. доживео је Синиша да искуси непријатности неких догађаја, који врло јасно илуструју ондашње стање његовог царства и његову силу и снагу царску. Епирски летописци 1 ) спо') Дестунис. Еп. хрон." 10. — РошјпеуШе 1. У. 321. 323 „Гласник срп. уч. др. ХШ. 334.