Београдске општинске новине
ГОДИНА XI.
— 82 —
БРОЈ 21
К&ИЖЕВНИ огллс
ИЗАШЛА ЈЕ НОВА КЊИГА АДАМСКО КОЛ-ЕНО приповатка ј 1 ан. ЈА. јЗесех Д инови-ка Цена 30 пара дин. Београд КЊИЖДРА ВЕЛ. ВАЛОЖИЋА
НАРЕДБА. Старајући се о интересима општине београдске и о тачном прикупљању љених прихода, законом и од надлежне вл.асти одобрених, Суд општ. вар. Београда, на основу решења Државвог Савета од 24. Октобра 1892. год. Бр. 8438. чл. 40. зак. о општинама и решења одбора општинског од 12 Маја 1890. год. Абр. 839. и 11 Јуна 1892. Абр. 7537, а у свези с наредбом Управе вар. Београда од 10 Новембра 1892. год. Бр. 10975. наређује Да сваки онај који према поменутој наредби Управе вар. Београда од исте добије дозволу за давање балова, концерата и других забава, буде дужан с том дозволом пријавити се општиском Суду и њему положити ниже означену таксу, која је установљена у корист сиротиње београдске и народног позоришта. Ако који од сопственика или закупаа локала где се дају јавне забаве, допусти да у његовом локалу какво страно лине даје представе и друго томе подобно, а не увери се да је дотично лице поред дозволе добијене од управе вароши Београда и општини таксу платило, би е он одговоран огишини за неплаћену таксу.
Т А К С Е ЗА ЈАВНЕ ЗАБАВЕ У ОПШТИНИ ББ0ГРАДСК0Ј 1. а, За свирање муш. оркестра по каФанама, баштама и т. д. од концерта до . . . 3 д. б, За свирање са певањем вештака од 1
концерта . 5 д. в, За свпрање женског оркестра (даменкапеле) 20 д. II. а, За игранку у локалу 1-ог реда .... 15 д. б, За игранку у локалу 11-ог реда .... 10 д. в, За игранку у локалу Ш-ег реда .... 5 д. III. а, За ианораму на дан 5—10 д. б, За разне преставе н ноказивање вештина, днсвно 10—50 д. в, За менажерије н музеуме 5—15 д. г, Циркус од преставс 10—20 д. д, За забаве „Тингл-Тангл" т.ј. (певање, свирање и нредстављање) од вечера 50 д. IV.
За друге врсте забава које овде нису нредвиђене решаваће општински Суд засебно. V. Сем овога наплаћиваћс се још половпна од гореозначене таксе у корист краљ. сриског народног позоришта. Од суда окттине вар. БеОграда 14. Новембра 1892. год. АБр. 11331. у Београду.
РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ.
I. Димничарство: а) За чшпћење дпмњака (цплиндера) без разлике на спратове 0 - 20 д. б) За неузпдан шпархерд 0 - 20 д. в) За узидан „ 0 - 40 д. г) За велпки узидан ншархерд у гостионици 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. ђ) За чишћење простог димњака . . . 0 - 10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима 0Т0 д.
хтео обвезати за се Хлапена и Тому Прељубовића; алш и то јеистина: да се у овој његовој радњи огледа слабост и царска владалачка немоћ. А разуме се, у тај мах није ни могао предвидети последиде таке своје политике, које се ускоро показаше. — Видећи његову немоћ, да се мало јачој сили одупре, и заузетост на северној граници његове царевине, Арбанаси, а угледавши се на њих, у исто време и Јањинци се буне, и хоће да се оцепе од његовог царства, тражећи од њега: да им постави особите деспоте, а Арбанаси још и од њихове — арбанашке крви! Цар Синиша је и ту немоћан, да се одупре њиховим тежњама, и чини им све оно, што они хоће. само да буду на миру, и да га бар за цара — врховног госиодара, признају. Он је, доиста, био њихов цар, али без икакве власти, већ само празну титулу носио!... Таква његова елабост и царска владалачка нбспособност није била без утецаја код његових поданика Срба. Синиша је приметио, да је већ изгубио био љубав и поверење својих сународника; па је с тога гледао, да за се што више при-
добије други многобројнији елеменат својих поданика Јржа представљајући им се више као Грк и њиховог порекла и крви, него као Србин рода Немањића! У свима скоро својим иовељама, датим за свога царевања појединим властелама, црквама и манастирима у својој царевнни, свуда се потпнсује: (( Симеон у Христа Бога верни цар и самолр жац Вимљана,(Гркај Срба и све Лрбаније, Урош Палеолог" ) Једва се из далека одавде може видети, да је он био заиста порекла Немањићског. („Урош"). А епирски летопнеци пак, нигде га и не спомињу као НемањиПа, већ само као цара Симеона Палеолога /... Такав владалац, који је само „ аогрчава• њем " свога имена знао да се до смрти одржи на своме престолу, није био достојан потомак славних Немањића. Цар Симеон-Синиша Палеолог није био иогодан и кадар, да изврши онај велики и тежак задатак, којег се латио у почетку свога царевања. И према томе, његова ирестоница Трикала није могла бити што
1 Спомсник срн. крал>. акад. IX. 28—29. — „Глаеник [ српског ученог друштва" XIII. 334., и XVIII. 201.
ж) За чишћење чункова од 2 и но метра уједно са више пећи 0'20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без
разлике на спрагове 0"75 д,. II. Прамењење пошијара и нузвника: а) Од кубног метра 10*— д.. б) Од акова 0 - 50 д„
III. Псетарина: а) Марка за нашче за годину дана . . З - — д.. б) Обнављање изгубљене марке стаје. . 1"— д. IV. Гробарина. а) Гроб за децу 7-— д. б) Гроб за одрасле 1:2-— д. в) Мала гробница 555 - 52 д. г) Велика гробпица III. реда 998'39 д. д) Велика, гробиица II. реда. . . . , 1099-32 д. е) Велика гробница I. реда 1684-57 д. V. Мртвачка кола : а) Мртвачка кола стара са два коња . . 12-90 д., б) Мртвачка кола са анђелима са два коња 24-90 д. в) Мртвачка кола нова са два коња . . 36-90 д. г) Мртвачка кола нова са 4 коња .... 72-90 д.
Т А 11 С 1: ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове : Савамалски, Теразијски, Варошки и Врачарски: 1. Од собеикухиње или мањсг дућана са собом 0"25 д.. 2. Од две или три собе, са кухињом или већег дућана са магазом 0*70 д., 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухињом, од гостио-
нице са кухињом без штале Т50 д,. За квартове: Дорћолски и Палидулеки: 1. Од собе и кухпње, или мањег дућана са собом 0 - 20 д.. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућапа са магазом 0 - 60 д.. 3. Од четири или више соба са кухињом, од каФане са кухнњом, од гостионице са кухпњом без штале ..... 1 д.
Од суда оиштине београдске 28. Августа 1892.. године АБр. 9449.
и Призрен, н његово царство, није могло бнти стожером Душановог царства.
Синиша је у миру проживео четири године. Године 1371. ои је испустио своју побожну душу, у престоници својој Трикали '). После себе оставио је жену, царицу Томаиду, два сина: Мкхаила Дуку*), који га и у царству наследн, и Стефана; и једну кћер Маџију, удату за деспота јањинскога, Тому Прељубовића. (СВРШПЂЕ СрЛ
1) Нор!'. — „сћгоп. Ј >тесо-гопгапе8" р. 530. — Годшнджшњица Ш. 406. Љ. КовачсвиКа и Љ. Јов. „Ист. ерп. народа" II, 142. *) Ио једномс уапнсу (Глаеник XVIII. '206.) чини ее, као да првснцу Синишином неће бити име Михаило, како већина наших извора сведочи, и како смо ми и ночетку усвојили, — већ Јован. Јер на печату доцшцег „цара Јоасафа" — а то је кадуђерско име нрвог сина Синишиног, —етоји овакав потпис: ,,'1с6а1,и?]е Оуд^огјд 6 ПаХса.оХоуод о 9мс тоИ 0 вСоу -шС ауу&ихоВ а^гјцагад ороцаабесд '1соаааср јх.оуа%од". Ну о овоме, ако да, Бог здравља, имаћемо прилшсе други пут говорити.
УРЕДНИШТВО II АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГА СУДА
Власннк Општина Београдока
НАРНА РА-ДИХАДНА ШТАМИАРИЈА
Уредник Урош Кузмановић.